Svjetski kalendar
Sv(j)etski kalendar (The World Calendar) je predlog reforme gregorijanskog kalendara, koji je kreirala Elisabeth Achelis iz Bruklina, Njujork.
Osobine[uredi | uredi kod]
Svetski kalendar je večni kalendar sa 12 meseci i jednakim kvartalima. Večan je jer ostaje isti svake godine.[1]
Svaki kvartal počinje u nedelju i završava se u subotu. Kvartali su jednaki, svaki ima tačno 91 dan odn. 13 nedelja/tjedana odn. 3 meseca. Tri meseca imaju redom 31, 30 i 30 dana. Dakle, svaki kvartal počinje mesecom od 31 dan, nazvanim Januar, April, Jul i Oktobar.
Četiri kvartala imaju 364 dana, tako da je potrebno umetnuti još jedan ili dva dodatna dana kako bi se održao isti dan Nove godine kao i kod gregorijanskog kalendara:
- Worldsday - ("Sv(j)etski dan")
- Poslednji dan godine, posle 30. Decembra. Ovaj dodatni dan je označen sa "W", jednak je 31. decembru/prosinca i nazvan je Worldsday kao svetski praznik završetka godine. Sledi ga nedelja, 1. Januar u novoj godini.
- Leapyear Day - ("Dan prestupne godine")
- Ovaj dan se dodaje na kraj drugog kvartala, u prestupnim godinama. Takođe je označen sa "W" i odgovara 1. julu/srpnja u prestupnoj gregorijanskoj godini. Sledi ga nedelja, 1. Jul po sv. kal.
Ova dva dana se smatraju 24-časovnim "pauziranjem" kalendara. Oni su "interkalirani" dani koji nemaju oznaku dana u nedelji/tjednu. Zamišljeni su kao neradni dani.
Pošto svaki četvrti mesec ima isti raspored dana, kalendar se može izraziti koncizno:
Prednosti i problemi[uredi | uredi kod]
Kao i kod drugih predloga za reformu kalendara, pristalice mogu ukazati na nekoliko prednosti Svetskog kalendara u odnosu na sadašnji gregorijanski.
Oni ističu njegovu jednostavnu strukturu. Svaki dan nedelje/tjedna je svake godine pod istim datumom. Kvartalne statistike je lakše porediti, jer su četiri kvartala iste dužine svake godine. Štedi se na štampanju kalendara, jer se menja samo broj godine. Radni i školski rasporedi se ne moraju nepotrebno izmišljati svake godine, uz velike troškove. Svako može upamtiti Svetski kalendar i koristiti ga slično časovniku.
Svetski kalendar unosi manje promene u gregorijanski kalendar od drugih reformskih predloga za uvođenje jednostavnijeg i večnog kalendara - najkraće rečeno, u prostoj godini je februar/veljača produžen za dva dana i april/travanj za jedan, na račun marta/ožujka, maja/svibnja i avgusta/kolovoza.
Pošto je Svetski kalendar večan, nema potrebe menjati primerke kalendara svake godine. Od 1. septembra/rujna do 28 februara/veljače kalendar je istovetan gregorijanskom kalendaru, s tim što je 31. decembar/prosinca po g.k. označen sa W ("Svetski dan") u Svetskom k. Ali, ostali datumi u Svetskom kalendaru se razlikuju, mada ne više od dva dana u odnosu na datume gregorijanskog kalendara:
| Meseci Sv. kal. koji se razlikuju | Početak po greg. kal. |
|---|---|
| Mart | 3.3./2.3. |
| April | 2.4./1.4. |
| Maj | 3.5./2.5. |
| Jun | 2.6./1.6. |
| Jul | 2.7. |
| August | 2.8. |
Drugi navedeni datum (od Marta do Juna) važi u prestupnim godinama.
Druga mana bi mogla biti to što ljudi s rođendanima na radni dan nikada neće slaviti rođendan vikendom. Naravno, važi obrnuto za one s rođendanom upravo na vikend.
Religijske primedbe[uredi | uredi kod]
Glavni protivnici Svetskog kalendara su lideri religija koji vrše bogoslužbu u skladu sa sedmodnevnim ciklusom. Za Jevreje/Židove, hrišćane i muslimane, osobiti dani bogosluženja su drevni i fundamentalni elementi njihove vere. [2] Za hrišćane je nedelja "dan Gospodnji", subota je dan odmora za Jevreje a petak dan posebne molitve (Džume) za muslimane. Pristalice ovih religija ističu da umetnuti dani remete tradicionalni nedeljni ciklus. Nedelja/tjedan sa "Svetskim danom" bi imala 8 dana pa bi dani bogosluženja odstupali jedan dan svake godine (2 dana u prestupnoj) u odnosu na nedelju/tjedan Svetskog kalendara. To bi značilo da verski dan odmora više ne bi koincidirao sa vikendom.
Pristalice Svetskog kalendara ne poriču da je njihov sistem u koliziji sa tradicijama dobrog dela svetskog stanovništva, ali tvrde da bi oni koje žele održati sedmodnevnu nedelju/tjedan mogli smatrati Worldsday i Leapyear Day kao "duple" svete dane.
ISO 8601[uredi | uredi kod]
Svetski kalendar, za razliku nekih drugih sličnih predloga, nije u skladu sa međunarodnim standardom ISO 8601, koji je zasnovan na gregorijanskom kalendaru. Razlike su u tome što je prvi dan sedmice ISO 8601 ponedeljak a ne nedelja i ISO 8601 ne podržava umetnute dane.
Pozadina i istorija[uredi | uredi kod]
Svetski kalendra ima korene u kalendaru koji je predložio opat Marco Mastrofini, kojim se nameravala reforma gregorijanskog kalendara tako da svaki 1. januar/siječnja bude nedelja, i da godina ima jednake kvartale od po 91 dan. Preostali 365. dan solarnog ciklusa bi bio "umetnuti" dan na kraju godine i opcioni sveti dan. U prestupnim godinama bi još jedan "interkalirani" dan sledio subotu, 30. juna.
Elizabet Akilis je 1930. osnovala Asocijaciju Svetskog kalendara (TWCA) s ciljem globalnog usvajanja Svetskog kalendara. Sledećih četvrt veka je ovo funkcionisalo kao The World Calendar Association, Inc. Tokom 1930-tih, podrška konceptu je rasla u Društvu naroda, prethodniku Ujedinjenih nacija. Akilisova je 1931. osnovala "Žurnal Kalendarske Reforme", objavljivala ga sledećih 25 godina [3] i napisala pet knjiga o konceptu ovog kalendara[4].
Posle II svetskog rata, Akilisova je zatražila podršku u svetu za Svetski kalendar. Pokret je privlačio međunarodnu pažnju a zakoni uvedeni u Kongresu SAD su čekali na međunarodne odluke, pa je Akilisova prihvatila savet da su Ujedinjene nacije odgovarajuće telo da odlučuju o kalendarskoj reformi. SAD su u Ujedinjenim nacijama 1955. znakovito odložile univerzalno prihvatanje tako što su zadržale podršku "osim ako takvoj reformi ne bude davala prednost značajna većina građana SAD preko svojih predstavnika u Kongresu SAD". Ulogu u tome je odigrala gore pomenuta briga da bi novi kalendar poremetio tradicionalni 7-dnevni ciklus bogosluženja. Akilisova je iste godine pisala (JCR Vol. 25, str. 169): "Dok su [naše] podružnice i komiteti tokom godina, a i danas, bili u stanju da priđu svim granama svojih vlada, [ovdašnja]] ... Asocijacija je sprečena da traži donošenje zakona u SAD kako ne bi izgubila status izuzetosti od poreza. Zbog ovoga sam sprečena da u svojoj zemlji uradim ono što od svih drugih podružnica tražim da urade u svojim".
Ona je 1956. raspustila TWAC, Inc. Udruženje je nastavilo da postoji kao Međunarodna Asocijacija Svetskog kalendara (IWCA) do kraja veka sa nekoliko direktora među kojima je bila i Molly E. Kalkstein, potomica Akilisove koja je tokom mandata 2000-04 obezbedila prvi zvanični website Asocijacije. Udruženje se reorganizovalo 2005. kao The World Calendar Association, International. Trenutno je aktivno s novim naporima u smeru usvajanja Svetskog kalendara i to 2012. Sadašnji direktor je Wayne Edward Richardson iz Elinvuda,Kanzas.[5]
Srodni članci[uredi | uredi kod]
- Reforma kalendara
- Međunarodni fiksni kalendar - jedan stariji predlog reforme kalendara
Fusnote[uredi | uredi kod]
- ↑ http://www.theworldcalendar.org/TWCandDescription.pdf
- ↑ „Time Magazine article "Calendar Reform" Dec. 17, 1934. (na engleskom”. Arhivirano iz originala na datum 2009-01-22. Pristupljeno 2007-12-08.
- ↑ Journal of Calendar Reform, The World Calendar Association ga je objavljivala i distribuirala tromesečno 1930-1955
- ↑ THE WORLD CALENDAR – Addresses and Occasional Papers Chronologically Arranged on the Progress of Calendar Reform Since 1930 -- by Elisabeth Achelis (G.P. Putnam's Sons, 1937); THE CALENDAR FOR EVERYBODY by Elisabeth Achelis (G.P. Putnam's Sons, 1943); THE CALENDAR FOR THE MODERN AGE by Elisabeth Achelis (Thomas Nelson & Sons, 1951); OF TIME AND THE CALENDAR by Elisabeth Achelis (Hermitage House Inc., New York and George J. McLeod, LTD., Toronto, Canada, 1955); Autobiography BE NOT SILENT by Elisabeth Achelis (Pageant Press, Inc., 1961)
- ↑ http://www.theworldcalendar.org/Contact.htm
Spoljne poveznice[uredi | uredi kod]
(na engleskom)