Slovenski kalendar

Izvor: Wikipedia
  Kalendari  p  r  u 
Astro · Gregorijanski · Hebrejski · Iranski · Islamski · ISO · Kineski
Tipovi kalendara
Lunisolarni · Solarni · Lunarni

Asirski . Bahaistički · Bengalski · Berberski · Bikram Sambat · Budistički · Etiopski · Germanski · Hindu · Indijski · Irski · Japanski · Javanski . Jermenski · Juche · Julijanski (reformisani) · Julijanski (stari) · Koptski · Korejski · Litvanski · Malayalamski · Majanski · Minguo · Nanakshahi · Nepal Sambat · Pawukon · Runski · Tamilski · Tajlandski lunarni · Tajlandski solarni · Tibetanski · Vijetnamski· Xhosa · Zoroastrijanski

(Arhaični kalendari:) Makedonski (antički) · Burmanski · Astečki · Atički · Babilonski · Coligny · Egipatski · Enohov · Firentinski · Francuski · Helenski · Mezoamerički · Otomanski · Pedesetnički · Rapa Nui · Rimski · Runski · Slovenski · Sovjetski · Vizantijski


(Predloženi kalendari:) Abizmalni · CCC&T · Holocenski · Diskordijanski · Međunarodni fiksni · Novi zemaljski · Pax · Pozitivistički · Sol · Svjetski · Svetski sezonski · Symmetry454 · Darijski (za Mars)

U selu Lepesovki, u Volinskoj oblasti u zapadnoj Ukrajini, ruski arheolozi Tihonova i Hvajko su 1958. godine pronašli staro slovensko svetilište, u čijem su oltaru sačuvane dve glinene posude 2-4. veka na kojima je utisnut slovenski kalendar toga vremena, a u selu Romaški, južno od Kijeva, u nalazištu je bio krčag iz 4. veka, na kojem je takođe slikopisan kalendar [1].

Pronađeni kalendar u Lepesovki je imao svojevrsne crte i reze, čineći zagonetnu i složenu ornamentiku znakova i crteža. Ruski arheolog i istoričar Boris Aleksandrovič Ribakov ga je odgonetnuo. Na kalendaru u Lepesovki je godina podeljena na dvanaest razdela, sa uočljivim simbolima vatre i sunca, sa jasnom razdeobom na godišnja doba i naznakama solsticija, sa dvanaest meseci u kojima su poslovi i dani usklađeni sa prirodnim pogodnostima (oranje, setva, žetva, lov, gajenje bilja), uz tačno naznačenje datuma praznika.

Nazivi dana[uredi - уреди]

Veruje se da su Sloveni imali nedelju od 6 dana i da su znali za 5 radnih dana i jedan neradni dan, koje su nazvali: nedelja, ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak i petak [2]. Nedelja je imala posebnu ulogu a radni dani su nosili imena po rednim brojevima, kako su dolazili posle nedelje.

Nazivi dana u sedmici [2]:

  • Nedelja – dan kada se ne radi, "ne dela"', neradni dan;
  • Ponedeljak – dan posle nedelje, dan "po nedelji", prvi dan u sedmici;
  • Utorak – "vtori" dan, drugi dan u sedmici;
  • Sreda – "sreda" – sredina, srednji dan u sedmici;
  • Četvrtak – četvrti dan;
  • Petak – peti dan.

Sedmodnevnu nedelju slovenski narodi počinju upotrebljavati tek prelaskom u hrišćanstvo te se tada i naziv za šesti sedmični dan – subota [2]. Ova reč potiče iz jevrejske reči "sabat".

Današnji nazivi za dane kod Slovena su se prvo javili kod Južnih Slovena, u tadašnjoj Vizantiji, da bi se vremenom, preko Bugarske, Slovačke i Češke, proširili i među ostalim slovenskim narodima. [2]

Srpski Ruski Slovački Poljski
Недеља Воскресенье Nedel'a Niedziela
Понедељак Понедельник Pondelok Poniedziałek
Уторак Вторник Utorok Wtorek
Среда Среда Sreda Środa
Четвртак Четверг Štvrtok Czwartek
Петак Пятница Piatok Piątek
Субота Суббота Sobota Sobota

Kod Slovena je svaki dan u nedelji imao boga zaštitnika [1]:

Nazivi meseci[uredi - уреди]

Pretpostavlja se da su Sloveni znali samo za 6 dana u nedelji, i da je jedan mesec sadržao 5 nedelja po 6 dana tj. 30 dana [2]. Ovo se veoma dobro slagalo sa periodom promene sve četiri mesečeve mene, koji traje 29,53 dana.

Nazivi za mesece su bili u vezi sa prirodnim pojavama. Pošto Sloveni žive na velikim rastojanjima jedni od drugih, dolazilo je do toga da mesec "lipanj" Hrvati zovu jun a Poljaci jul, zato što lipa cveta mesec dana ranije na jugu nego na severu Evrope. Takođe, isto je i za mesece "travanj" i "listopad" zato što na jugu ranije dolazi proleće i ostala godišnja doba nego na severu.

Stari nazivi za mesece u godini koji su se zadržali u slovenskim jezicima [3]:

Lužičkosrpski Ukrajinski Češki Beloruski Hrvatski Poljski
1. Wulki rožk Січень Leden Студзень Siječanj Styczeń
2. Maly rožk Лютий Unor Люты Veljača Luty
3. Naletnik Березень Brezen Сакавік Ožujak Marzec
4. Jutrownik Квітень Duben Красавік Travanj Kwiecień
5. Rožownik Травень Kveten Май Svibanj Maj
6. Smažnik Червень Červen Чэрвень Lipanj Czerwiec
7. Pražnik Липень Červenac Лiпень Srpanj Lipiec
8. Žnjenc Серпень Srpen Жнiвень Kolovoz Sierpień
9. Požnjenc Вересень Zari Верасень Rujan Wrzesień
10. Winowc Жовтень Rijen Кастрычнік Listopad Październik
11. Nazymnik Листопад Listopac Лістапад Studeni Listopad
12. Hodownik Грудень Prosinec Снежань Prosinac Grudzień

Nazivi za mesece kod Slovena [1]:

  • ljuti - vreme opakih međava i ljutih mrazeva,
  • golemi mesec, veljača - vreme velike hladnoće i smetova,
  • mežnik - vreme razmeđavanja zime i proleća,
  • bokogrej - vreme kada se sa sunčane strane, s boka, počinje osećati toplota,
  • suhi - vreme u kome su mraz i vetar stvrdli i osušili sve,
  • protaljnik - vreme kada se na tlu ukazuju prokopnine,
  • letnik - vreme prolećnog otopljavanja,
  • žarki - vreme žega i pripeke,
  • gruden - vreme stvrdnjavanja zemlje i stvaranja grumenja, gruda, po njivama i putevima,
  • grjaznik - vreme blata i kaljuga usled padavina,
  • studen - vreme hladne i zimomorne pozne jeseni,
  • snežanj - vreme snega i smetova,
  • prosinac, prosinec - kada lepo vreme prosenjuje, prosijava, kada se već lepi dani pojavljuju i, najpre mestimično, posle jesenskih magli i zimske tmurne oblačnosti, ukazuje se nebeska vedrina,
  • berezen, sakavik - vreme kada breze i drveće, s početkom proleća i otopljavanjem, počinju da luče sokove,
  • biljar, travenj, cvetanj, kvitanj, svibanj, lažitrava - vreme bujnog rasta i cvetanja trava i grmlja,
  • lipenj - dani miomirisnog cvetanja lipe,
  • trešnjar, čerešnjar - vreme dospevanja prvih voćnih plodova,
  • crvenik, rujen - preodevanje šume u zlatastu i rumenu jesen,
  • veresenj - vreme upadljivosti vreska, niske drvenaste biljke, malih listova i ljubičasta cveta, večno zelene šibljike, rasprostranjene u Polesju i brdskim predelima,
  • žovtenj, listopad, šumopad - vreme kada lišće žuti, opada i gora ogoljuje;
  • derikoža - vreme uništavanja stoke zbog nedostatka ishrane na kraju zime,
  • izok - vreme pojavljivanja insekata i oglašavanja cvrčak,
  • červenj - vreme crva, gusenica i larvi pčela,
  • zarev - vreme revanja ili rike jelena,
  • sečenj - vreme najpogodnije da se drveće seče, jer tada ne luči sokove, da se zemlja privede za useve, što govori i naziv
  • berezozol - vreme seče, krčenja breza i pretvaranja njihovih panjeva i korenja u pepeo (paljevinska zemljoradnja),
  • serpenj, žnjiven, žetvar - vreme žetve,
  • gumnik, kolovoz - vreme kada se letina odvozi sa njiva i žito vrše na gumnu,
  • grozdober - vreme berbe vinograda, veresenj, kastričnik,
  • pazdernik - vreme mlaćenja konoplje i lana i izvlačenja vlakana za pređu (vresat: mlatiti, kostrika: konoplja, pozder: usitnjena drvenasta stabiljka konoplje),
  • kaledar - vreme kretanja obrednih povorki u susret novom letu,
  • koložeg - vreme paljenja vatri za pojačanje snage zimskog sunca,
  • svadebnik - vreme svadbovanja.

Praznici[uredi - уреди]

Slovenski praznici tokom godine [4]:

Januar/Siječanj: 1-6. Velesovi dani, 6. Turica
Februar/Veljača:
Mart/Ožujak: 1. Vjunica, 21. Maslenica
April/Travanj: 22. Lelin dan
Maj/Svibanj: 1. Radunica
Jun/Lipanj: 4. Jarilov dan, 19-24. Rusalkina nedelja, 21. Kupalov dan
Jul/Srpanj: 20. Perunov dan
Avgust/Kolovoz: 7. Dan žetve
Septembar/Rujan: 8. Ladin dan, 21. Svarogov dan
Oktobar/Listopad: petak između 25. oktobra i 1. novembra Mokošin dan
Novembar/Studeni:
Decembar/Prosinac: 21. Kolada

Literatura[uredi - уреди]


Reference[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 1.2 Mile Nedeljković: Srpsko nasleđe, br. 9, 1998.
  2. 2.0 2.1 2.2 2.3 2.4 Prema Jaroslav Francisti: Kalendar i merenje vremena
  3. Nazivi meseca prema Narodni nazivi za mesece u godini i Jaroslav Francisti: Kalendar i merenje vremena
  4. Slavic Myth and Religion

Vidi još[uredi - уреди]