Srpski narodni kalendar
 | Ovaj članak sadrži lasičji govor. Pojedine fraze vjerovatno su nepripisane i iznose pristrane ili neprovjerljive informacije.
Pomozite u njegovom poboljšanju tako što ćete pripisati ili ukloniti takve fraze. |
„Godišnjak (narodni kalendar)” preusmjerava ovdje. Za druge upotrebe, v. Godišnjak (razvrstavanje)._(14762794724).jpg)
Srpski narodni kalendar (Godišnjak vremenski)[1] predstavlja skup manje-više nepisanih pravila u srpskoj tradiciji kojih se narod vekovima pridržavao, paralelno sa crkvenim pravilima.[2] Narodni kalendar se bazira na crkvenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve ali se od njega i dosta razlikuje u tome što je izmenio imena praznika, dao im svoja specifična obeležja, mesece nazvao staroslovenskim imenima ili imenima svojih praznika, i dao im svoja tumačenja i načine izračunavanja.
Brojanje godina i upotreba kalendara kod Srba počela je 5508. g. p.n.e.[α 1] Na balkansko-karpatsko-podunavskim prostorima to je upravo vreme početka najstarije zemljoradničke, takozvane starčevačke kulture, koja ima razvijenu ekonomiju, religiju, kultove i umetnost.
Narodni praznici[uredi | uredi kod]
- Vidi takođe: Slovenski kalendar i Mjesec (jedinica)
Srpski narod je, pored zvaničnih crkvenih praznika, razvio čitav sistem verovanja i običaja vezanih za određene praznike i dao im svoje specifično obeležje. Tokom stvaranja tih običaja, bio je inspirisan zvaničnim crkvenim pravilima i tumačenjima ali je često i odstupao od njih, i u manjoj ili većoj meri, menjao ih i prilagođavao svojim starim verovanjima i tradiciji.
| Uskršnji praznici: | Vrbica, Cveti, Veliki četvrtak, Veliki petak, Uskrs, Spasovdan, Trojice |
Narodno određivanje datuma praznika[uredi | uredi kod]
Po narodnom običaju prati se nekoliko nepisanih pravila da bi se odredio datum pojedinih praznika:[3]:
- Mali Božić, ili Vasiljevdan, je sedam dana posle Božića, i pada na isti dan kada je i Božić;
- Sveti Sava je tri nedelje posle Božića;
- Sveti Trifun pada u polovini šeste nedelje posle Božića;
- Spasovdan pada u šesti četvrtak posle Velikog Četvrtka;
- Duhovi padaju u osmu nedelju posle Uskrsa;
- Ivanjdan je na pola godine posle Božića;
- Od Petrovdana do Ilindana tri nedelje;
- Od Ilindana do Velike gospojine 27 dana;
- Od Velike gospojine do Male gospojine tri nedelje;
- Od Male Gospojine do Miholjdana tri nedelje;
- Od Miholjdana do Lučindana tri nedelje;
- Od Lučindana do Aranđelovdana tri nedelje;
- Od Aranđelovdana do Božićnih poklada sedam dana;
- Od Poklada do Nikoljdana tri nedelje;
- Od Nikoljdana do Božića 19 dana.
- Vavedenje pada u sedmi dana božićnjeg posta.
- Kojeg dana u nedelji se slavi Aranđelovdan, tog dana su i Nikoljdan i Stevanjdan.
Povezano[uredi | uredi kod]
- Revidirani julijanski kalendar
- Pravoslavni kalendar
- Vizantijski kalendar
- Julijanski kalendar
- Gregorijanski kalendar
Bilješke[uredi | uredi kod]
- ↑ Datiranje početka računanja vremena je preuzeto od Vizantije (v. Vizantijski kalendar), i predstavlja hrišćansko shvatanje godine nastanka sveta.[nedostaje referenca]
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ Grupa autora, Srpski mitološki rečnik, NOLIT, Beograd, 1970.
- ↑ „Godišnjak – drevni srpski kalendar”. Arhivirano iz originala na datum 12. 8. 2017. Pristupljeno 12. 8. 2017.
- ↑ Milan T. Vuković, 1985.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Dragan Jacanović: Srpsko kalendarsko znanje u epskim narodnim pesmama[mrtav link] Arhivirano 2010-09-13 na Wayback Machine-u
- Narodni nazivi za mesece u godini (svevlad.org.rs)
- Jaroslav Francisti: Kalendar i merenje vremena[mrtav link] Arhivirano 2009-04-10 na Wayback Machine-u, NIŠRO Dnevnik, Novi Sad, 1982.
- Milan T. Vuković: Narodni običaji, verovanja i poslovice kod Srba, Beograd, 1985.
- Dragomir Antonić (1948-2020): Crkveni i narodni nazivi svetitelja