Germanski kalendar

Izvor: Wikipedia
  Kalendari  p  r  u 
Astro · Gregorijanski · Hebrejski · Iranski · Islamski · ISO · Kineski
Tipovi kalendara
Lunisolarni · Solarni · Lunarni

Asirski . Bahaistički · Bengalski · Berberski · Bikram Sambat · Budistički · Etiopski · Germanski · Hindu · Indijski · Irski · Japanski · Javanski . Jermenski · Juche · Julijanski (reformisani) · Julijanski (stari) · Koptski · Korejski · Litvanski · Malayalamski · Majanski · Minguo · Nanakshahi · Nepal Sambat · Pawukon · Runski · Tamilski · Tajlandski lunarni · Tajlandski solarni · Tibetanski · Vijetnamski· Xhosa · Zoroastrijanski

(Arhaični kalendari:) Makedonski (antički) · Burmanski · Astečki · Atički · Babilonski · Coligny · Egipatski · Enohov · Firentinski · Francuski · Helenski · Mezoamerički · Otomanski · Pedesetnički · Rapa Nui · Rimski · Runski · Slovenski · Sovjetski · Vizantijski


(Predloženi kalendari:) Abizmalni · CCC&T · Holocenski · Diskordijanski · Međunarodni fiksni · Novi zemaljski · Pax · Pozitivistički · Sol · Svjetski · Svetski sezonski · Symmetry454 · Darijski (za Mars)

Germanski kalendari su bili regionalni poljoprivredni almanasi u upotrebi među Germanskim narodima, pre usvajanja julijanskog i kasnije gregorijanskog kalendara.

Meseci su verovatno bili lunarni, sudeći po terminologiji. Staroenglesko "mónaþ", Staronordijski "mānaðr, i starovisokonemački "mānōd" [1], kao i moderno engleski "month", moderno islandski "mánuður" , moderni švedski "månad", i nemački "Monat" [2], sve su kognate sa reči za "Mesec".

Germanski narodi su imali svoja imena za mesece, koja su se razlikovala po regionima i dijalektima, a kasnije je to zamenjeno lokalnim adaptacijama rimskih naziva meseci. U germanskim jezicima su uglavnom zadržani stari germanski nazivi za dane sedmice, uglavnom nazvane po germanskim bogovima.

Naš glavni referentni izvor za staroengleske nazive meseci potiče od Prečasnog Bedea (ca.672-735). On je u jednom svom delu, De temporum ratione (De mensibus Anglorum), zabeležio predhrišćanske anglosaksonske nazive[3].

Karlo Veliki (c.742 ili 747 -814) je modifikovao zvanični julijanski kalendar kako bi na područjima pod njegovim uticajem koristio starovisokonemačka imena. Ona su korišćena do 15. stoleća, a sa nekim modifikacijama do kasnog 18. veka u Nemačkoj i Holandiji (sensu lato). U tabeli su data neka od ovih skorijih nemačkih imena meseci.

Imena meseci[uredi - уреди]

Moderni Staroengleski (Anglo-Saxonski) Staronordijski Starovisokonemački (sa novovisokonemačkim ekvivalentom) Poetski nemački / Karolinški
Januar/Siječanj Æftera Géola (posle Yule-a) ili Giuli Morsugr ili Jól (Yule) (prva polovina meseca) and Þorri (Thor) (druga polovina) Harti-mānōd (n. v. n.: Härte monat, Mesec jakog mraza) Hartung (Oštrina), Eis-mond (Ledeni mesec), or Schnee-mond (Snežni mesec)
Februar/Veljača Sol-mónaþ (Solov mesec) ili Fillibrook (Punjenje potoka) Þorri i Gói (Moguće Zima); Kyndilsmessa (Svijećnica) Hornung (Stršljeni) Hornung (Vreme stršljena)[4])
Mart/Ožujak Hréð-mónaþ (Mesec boginje Hréð ili Mesec divljačnosti [5]) Gói and Ein-mánuðr (???, i Jedini mesec) Lenzin-mānōd (Lenz monat, Prolećni mesec) Lenzing(Prolećenje) or Lenz-mond (Mesec proleća)
April/Travanj Eostur-mónaþ("Mesec Uskrsa", "Prolećni mesec") (takođe: Boginja Eostre) Ein-mánuðr Ōstar-mānōd (Oster monat) ("'Uskršnji mesec", pogledati Oster) Oster-mond (takođe pogl.: Boginja Eostre)
Maj/Svibanj Þrimilci-mónaþ (Mesec tri muže)  ??? Drīmilki [6] (bez jedinstvenog ekvivalenta na n.v.n.), Winni-mānōd (Wonne monat) Wonne-mond (Mesec ispaše [kasnije tumačenje: Mesec blaženstva])
Jun/Lipanj Ærra Líða (Pre sredine leta (dugodnevice))  ??? i Sól-mánuðr (Solov mesec) Brāh-mānōd (Brach monat) Brachet ili Brach-mond (Mesec ugara)
(prestupni mesec) Þrilíða (Treća dugodnevica) - - -
Jul/Srpanj Æftera Líða (Posle dugodnevice) Sól-mánuðr i Heyannir (Solov mesec, Kosidba) Hewi-mānōd ili Hou-mānōd (oboje Heu monat, mesec s(ij)ena) Heuert ili Heu-mond (Mesec sena)
Avgust/Kolovoz Weod-mónaþ (Mesec biljaka) Heyannir (Mesec sena) i Tví-mánuðr (Dupli mesec) Aran-mānōd (Ernte monat, Mesec Žetve) Ernting ili Ernte-mond (Žetva, Mesec useva / Mesec žetve)
Septembar/Rujan Hálig-mónaþ (Sveti mesec) ili Hærfest-mónaþ (Mesec žetve) Tví-mánuðr i Haust-mánuðr (Mesec žetve/jeseni) Witu-mānōd (Holz monat, Mesec drveta); ili Herbist-mānōd (Mesec lišća, Herbst monat, Mesec žetve) Scheiding (Razdvajanje) ili Herbst-mond (Jesenji mesec)
Oktobar/Listopad Winterfylleþ (Ispunjen zimom) ili Rugern (Žetva raži) Windume-mānōd (Weinlese monat, Mesec berbe grožđa) Gilbhart / Gilbhard (Žućenje šume, ) ili Wein-mond (Mesec vina)
Novembar/Studeni Blót-mónaþ (Blótov mesec) Gor-mánuðr i Frer-mánuðr (Mesec mraza) Wintar-mānōd (Mesec zime) Nebelung (Magljenja) ili Nebel-mond (Mesec magle) ili Winter-mond (Mesec zime)
Decembar/Prosinac Ærra Géola (Pred Yule-u) ili Giuli (Yule) Frer-mánuðr i Morsugr ili Jól (Mesec Yule-a) (Jul monat) Jul-mond (Mesec Yule-a) ili Heil-mond (Sveti mesec) ili Christ-mond (Hristov mesec)

Izvori[uredi - уреди]

Eksterni linkovi[uredi - уреди]

(na engleskom:)