Japanski kalendar

Izvor: Wikipedia
  Kalendari  p  r  u 
Astro · Gregorijanski · Hebrejski · Iranski · Islamski · ISO · Kineski
Tipovi kalendara
Lunisolarni · Solarni · Lunarni

Asirski . Bahaistički · Bengalski · Berberski · Bikram Sambat · Budistički · Etiopski · Germanski · Hindu · Indijski · Irski · Japanski · Javanski . Jermenski · Juche · Julijanski (reformisani) · Julijanski (stari) · Koptski · Korejski · Litvanski · Malayalamski · Majanski · Minguo · Nanakshahi · Nepal Sambat · Pawukon · Runski · Tamilski · Tajlandski lunarni · Tajlandski solarni · Tibetanski · Vijetnamski· Xhosa · Zoroastrijanski

(Arhaični kalendari:) Makedonski (antički) · Burmanski · Astečki · Atički · Babilonski · Coligny · Egipatski · Enohov · Firentinski · Francuski · Helenski · Mezoamerički · Otomanski · Pedesetnički · Rapa Nui · Rimski · Runski · Slovenski · Sovjetski · Vizantijski


(Predloženi kalendari:) Abizmalni · CCC&T · Holocenski · Diskordijanski · Međunarodni fiksni · Novi zemaljski · Pax · Pozitivistički · Sol · Svjetski · Svetski sezonski · Symmetry454 · Darijski (za Mars)

Koinobori, zastave ukrašene kao koi, su popularne dekoracije oko Dečijeg dana
Ovaj mural na zidu Tokijske metro stanice slavi Hazuki, osmi mesec.

U Japanu se od 1.1. 1873. koristi gregorijanski kalendar sa lokalnim imenima za mesece i uglavnom fiksiranim praznicima. Pre 1873. je korišćen lunisolarni kalendar, adaptirana verzija kineskog kalendara.[1] Još uvek su u upotrebi japanske ere.

Godine[uredi - уреди]

Od usvajanja gregorijanskog kalendara, u Japanu su korišćena tri različita sistema za brojanje godina:

Od ova tri načina, prva dva su još uvek u upotrebi; Japan-Guide.com daje pogodan konvertor između njih. Carski kalendar je korišćen od 1873. do kraja Drugog svetskog rata.

Meseci[uredi - уреди]

Moderna japanska imena meseci u doslovnom prevodu znače "prvi mesec", "drugi mesec" itd. Odgovarajući broj je kombinovan sa sufiksom -gatsu ("mesec"):

  • Januar/Siječanj - 一月 (ichigatsu)
  • Februar/Veljača - 二月 (nigatsu)
  • Mart/Ožujak - 三月 (sangatsu)
  • April/Travanj - 四月 (shigatsu)
  • Maj/Svibanj - 五月 (gogatsu)
  • Jun/Lipanj - 六月 (rokugatsu)
  • Jul/Srpanj - 七月 (shichigatsu)
  • Avgust/Kolovoz - 八月 (hachigatsu)
  • Septembar/Rujan - 九月 (kugatsu)
  • Oktobar/Listopad - 十月 (jūgatsu)
  • Novembar/Studeni - 十一月 (jūichigatsu)
  • Decembar/Prosinac - 十二月 (jūnigatsu)

(Obratite pažnju da je upotreba arapskih brojeva, npr. 3月, veoma često u svakodnevnoj komunikaciji, gotovo norma).

Pored ovoga, svaki mesec ima tradicionalno ime, koji neki još uvek koriste u oblastima kao što je poezija; danas se od 12 imena još uvek često koristi shiwasu. Uvodni paragraf pisma ili pozdrav u govoru mogu pozajmiti jedno od ovih imena kako bi preneli osećaj godišnjeg doba. Neka imena, npr. yayoi i satsuki, se takođe koriste i kao (ženska) imena. Ova imena meseci se takođe povremeno javljaju na jidaigeki-ju, savremenim TV emisijama i filmovima koji se odigravaju u periodu Edo ili ranije.

Ime meseca - (latinicom, prevedeno značenje):

  • Januar/Siječanj - 睦月 (mutsuki, mesec privrženosti)
  • Februar/Veljača - 如月 ili 衣更着 (kisaragi ili kinusaragi, promena odeće)
  • Mart/Ožujak - 弥生 (yayoi, novi život; početak proleća)
  • April/Travanj - 卯月 (uzuki, mesec u-no-hana-e; u-no-hana je cvet, genus Deutzia)
  • Maj/Svibanj - 皐月 ili 早月 ili 五月 (satsuki, mesec posta)
  • Jun/Lipanj - 水無月 (minatsuki ili minazuki, mesec vode — znak 無 , koji obično označava negaciju, ovde predstavlja ateji, tj. koristi se samo za glas "na". U ovom imenu na je zapravo prisvojna rečca, tako da Minazuki znači "mesec vode", a ne "mesec bez vode").
  • Jul/Srpanj - 文月 (fumizuki, mesec knjige)
  • August/Kolovoz - 葉月 (hazuki, mesec lista)
  • Septembar/Rujan - 長月 (nagatsuki, dugi mesec)
  • Oktobar/Listopad - 神無月 (kaminazuki ili kannazuki, "mesec bez bogova"). U provinciji Izumo, današnjoj prefekturi Shimane, ovo je ispravljeno na 神有月 ili 神在月 (kamiarizuki, pribl. "mesec sa bogovima"), jer se veruje da se svi bogovi okupljaju tamo radi godišnjeg okupljanja u svetilištu Izumo.
  • Novembar/Studeni - 霜月 (shimotsuki, mesec mraza)
  • Decembar/Prosinac - 師走 (shiwasu, sveštenici trče; tako je nazvan jer su sveštenici zaposleni držanjem molitvi za kraj godine i blagosiljanjem).

Podele meseca[uredi - уреди]

U Japanu se koristi sedmodnevna nedelja/tjedan, u skladu sa zapadnim kalendarom. Sedmica, sa imenima dana koji direktno odgovaraju onima koja se koriste u Evropi, donesena je u Japan oko 800. godine. Ovaj sistem je skoro isključivo korišćen u astrološke svrhe do 1876, malo nakon usvajanja zapadnog kalendara. Fukuzawa Yukichi je bio ključna figura u odluci da se prihvati ovaj sistem kao izvor zvaničnih imena za sedmične dane. Imena potiču od pet vidljivih planeta, koje su prethodno nazvane po pet kineskih elemenata (drvo, vatra, zemlja, metal, voda); preostala dva imena potiču od Meseca i Sunca (Jin i jang).

Japanski Romanizacija Element Srpskohrvatski
日曜日 nichiyōbi Sunce Ned(j)elja
月曜日 getsuyōbi Mesec Poned(j)eljak
火曜日 kayōbi Vatra (Mars) Utorak
水曜日 suiyōbi Voda (Merkur) Sr(ij)eda
木曜日 mokuyōbi Drvo (Jupiter) Četvrtak
金曜日 kin'yōbi Metal/Zlato (Venera) Petak
土曜日 doyōbi Zemlja (Saturn) Subota

U Japanu se mesec takođe približno deli u tri 10-dnevna perioda (dekade). Svaki se zove jun (旬). Prvi je jōjun (上旬), drugi chūjun (中旬) i poslednji, gejun (下旬). Oni se često koriste da se označi približno vreme, npr. "temperature su tipične za jōjun aprila/travnja"; "glasanje o predlogu zakona se očekuje tokom gejun-a ovog meseca".

Dani meseca[uredi - уреди]

Svaki dan meseca ima polusistematično, ali bez nekog pravila formirano ime:

1 一日 tsuitachi (ponekad ichijitsu) 17 十七日 jūshichinichi
2 二日 futsuka 18 十八日 jūhachinichi
3 三日 mikka 19 十九日 jūkunichi
4 四日 yokka 20 二十日 hatsuka (ponekad nijūnichi)
5 五日 itsuka 21 二十一日 nijūichinichi
6 六日 muika 22 二十二日 nijūninichi
7 七日 nanoka 23 二十三日 nijūsannichi
8 八日 yōka 24 二十四日 nijūyokka
9 九日 kokonoka 25 二十五日 nijūgonichi
10 十日 tōka 26 二十六日 nijūrokunichi
11 十一日 jūichinichi 27 二十七日 nijūshichinichi
12 十二日 jūninichi 28 二十八日 nijūhachinichi
13 十三日 jūsannichi 29 二十九日 nijūkunichi
14 十四日 jūyokka 30 三十日 sanjūnichi
15 十五日 jūgonichi 31 三十一日 sanjūichinichi
16 十六日 jūrokunichi  

(Obratite pažnju da je korišćenje arapskih brojeva, npr. 14日, veoma često u svakodnevnoj komunikaciji, skoro je pravilo)

Tsuitachi je izmenjeno od tsukitachi, što znači "prvi [dan] meseca". U tradicionalnom kalendaru, poslednji dan meseca je nazivan 晦日 misoka. Danas su mnogo češći nazivi za brojeve 28-31 plus nichi. Ipak, misoka se dosta koristi u ugovorima itd., čime se pojašnjava da isplata treba biti obavljena na ili do poslednjeg dana meseca, koji god da je to redni broj dana u mesecu. Poslednji dan godine je 大晦日 ōmisoka ("veliki poslednji dan"), taj termin je još u upotrebi.

Nacionalni praznici[uredi - уреди]

Glavni članak: Praznici u Japanu

Primedbe: Pojedinačni dani između dva nacionalna praznika su takođe neradni. Ovo se odnosi na 4. maj/svibnja, koji je praznik svake godine. Kada je praznik u nedelju, sledeći dan koji nije praznik (uglavnom ponedeljak) se smatra za praznik.

Datum Srpskohrvatski Lokalno ime Romanizacija
1 januar/siječnja Nova godina 元日 Ganjitsu
2. poned(j)eljak u januaru/siječnju Dan stasavanja 成人の日 Seijin no hi
11. februar/veljače Dan osnivanja nacije 建国記念の日 Kenkoku kinen no hi
20. ili 21. mart/ožujka Dan prolećne ravnodnevice 春分の日 Shunbun no hi
29. april/travnja Dan Shōwa * 昭和の日 Shōwa no hi
3. maj/svibnja Memorijalni dan ustava * 憲法記念日 Kenpō kinenbi
4. maj/svibnja Dan zelenila * みどりの日 Midori no hi
5. maj/svibnja Dečiji dan * 子供の日 Kodomo no hi
3. poned(j)eljak u julu/srpnju Morski dan 海の日 Umi no hi
3. poned(j)eljak u septembru/rujnu Dan poštovanja prema starijima 敬老の日 Keirō no hi
23. ili 24. septembar/rujna Dan jesenje ravnodnevice 秋分の日 Shūbun no hi
2. poned(j)eljak u oktobru/listopadu Dan zdravlja i sporta 体育の日 Taiiku no hi
3. novembar/studenog Dan kulture 文化の日 Bunka no hi
23. novembar/studenog Dan zahvalnosti radnicima 勤労感謝の日 Kinrō kansha no hi
23. decembar/prosinca Carev rođendan 天皇誕生日 Tennō tanjōbi

† Tradicionalni dan na koji je, prema legendi, Car Džimu osnovao Japan 660. pne..

* Deo Zlatne sedmice


Wiki Nedovršeni članak Japanski kalendar je u začetku. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.

Izvori[uredi - уреди]

  1. "The Japanese Calendar History". National Diet Library, Japan. 2002. http://www.ndl.go.jp/koyomi/e/history/02_index2.html. pristupljeno 19. 03. 2007.. [ National Diet Library, Japan "The Japanese Calendar"-Calendar History 2]

Vanjske veze[uredi - уреди]

(na engleskom:)