Bukva

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte Bukva (razvrstavanje).
Bukva
Efteraar.JPG
Status zaštite
Sistematika
Carstvo: Plantae
Divizija: Magnoliophyta
Razred: Magnoliopsida
Red: Fagales
Porodica: Fagaceae
Rod: Fagus
Područje života
vrste

Fagus crenata
Fagus engleriana
Fagus grandifolia
Fagus hayatae
Fagus japonica
Fagus longipetiolata
Fagus lucida
Fagus mexicana
Fagus orientalis
Fagus sylvatica

Bukva (lat. Fagus) je rod listopadnog drveća koji sadrži oko deset vrsta. Prirodno stanište mu je Evropa, Azija i Severna Amerika. Raste u Južnoj i Srednjoj Evropi. Bukva može narasti i do četrdeset metara u visinu.

Izgled[uredi - уреди]

Naraste do 35 m. Debljina debla može biti i preko 1 m prsnog promera. Krošnja je široko zaobljena. Kora stabla je svetlosiva (srebrnasta), tanka i glatka. Pupovi su 2 cm dugi, vretenasti, otklonjeni od izbojka pod uglom od 45°. Srčika izbojka je trouglasta. Lišće je eliptično, dugo 8 cm. Rub lista je valovit i fino trepavičasto dlakav. List je u mladosti bogat vitaminom C. Cvetovi su jednopolni u resastim, glavičastim cvatovima. Muški su u okruglim resama na dugoj stapki, ženski po dva cveta u kupuli, koja je obrasla končastim ljuskama. Kupula ili zajednički ovoj, nastaje bujanjem cvetne osi.

Za vreme cvetanja kupula je sočna, posle otvrdne i postane drvenasta, a njeni se listići pretvore u duge bodljike ili ljuske. Cveta iza listanja, u aprilu ili maju. Muški i ženski cvetovi su na ovogodišnjim izdancima. Po 2 su ploda u kupuli, koji se zovu bukvice, smeđi su, trouglasti, jestivi u nuždi. Dozrevaju u septembru ili početkom oktobra, a opadaju nakon prvih mrazeva u oktobru ili početkom novembra. U jednom kilogramu plodova ima 3.600 do 6.800 bukvica. Klijavost je kratkotrajna, oko 6 meseci, a iznosi prosečno oko 35%. Zrela kupula puca na 4 dela. Bukvica ima dve mesnate, bubrežaste supke. Prvi listovi su nasuprotni. Oprašivanje vetrom. Punim urodom rađa svake 7. do 12. godine. Počinje da plodonosi u starosti od 40 do 50 godina.

Upotreba[uredi - уреди]

Bukva je pre svega drvo koje se koristi za izradu nameštaja; zatim i kao ogrevno drvo. U spremanju hrane bukva ima posebno mesto, jer se smatra da je njeno drvo najbolje gorivo za dimljenje mesa i ribe.

List se može jesti (kad je mlad) u nestašici druge hrane, ili kao ukusna i zdrava salata.

Bukvica (plod) se ne sme jesti sirov u većoj količini, jer sadrži alkaloid fagin. Pečenjem na temperaturi većoj od 100 °C, fagin se raspada, pa se pečeni plodovi mogu jesti u neograničenoj količini. Plod se takođe može koristiti i kao zamena za kafu, ili mleven, kao dodatak hlebnom brašnu.

Iz ploda se može cediti jestivo ulje, koje je dobro i u tehnici. Ulje ne sadrži fagin, a od kilograma ploda dobija se oko pola kilograma ulja.

Ekološka svojstva[uredi - уреди]

Bukove šume dolaze na svim matičnim supstratima (bazofilni, neutrofilni, acidofilni). Podnosi zasenu najbolje od listopadnog drveća. Ponik je osetljiviji na mraz i suncožar. Kora je tanka, pa je osetljiva na naglo osvetljenje. Dobro se zakorenjuje, koren se odlično prilagođuje uslovima na terenu, otporna je na vetrove. Traži sveže tlo. Retko raste u nizijama, a uspeva sve do visine od 2000 metara.

Literatura[uredi - уреди]

  • Andreas Roloff, Andreas Bärtels: Flora der Gehölze. Bestimmung, Eigenschaften und Verwendung. 3., korrigierte Auflage. Eugen Ulmer, Stuttgart (Hohenheim) 2008, ISBN 978-3-8001-5614-6, S. 294.
  • Peter Schütt, Hans Joachim Schuck, Bernd Stimm (Hrsg.): Lexikon der Baum- und Straucharten. Das Standardwerk der Forstbotanik. Morphologie, Pathologie, Ökologie und Systematik wichtiger Baum- und Straucharten. Nikol, Hamburg 2002, ISBN 3-933203-53-8, S. 165 (Nachdruck von 1992).
  • Fagoideae innerhalb der Familie der Fagaceae bei der APWebsite.

Vanjske veze[uredi - уреди]