Uljana repica

Izvor: Wikipedia
Cvijet krmne repice
Polje krmne repice
Krmna repica
dijelovi biljke
dijelovi biljke
Status zaštite
Sistematika
Carstvo: Plantae
(nesvrstani) Eudikote
(nesvrstani) Rozide
Red: Brassicales
Porodica: Brassicaceae
Rod: Brassica
Vrsta: B. napus
Dvojno ime
Brassica napus
L.[1]
Područje života

Krmna repica (lat. Brassica napus) je industrijska biljka.

Seme se koristi za proizvodnju prehrambenog ulja, ali i za biodizel. U proseku 1 hektar zasejane krmne repice može dati 400 litara biodizela.[2]

Najveći proizvođači su u zemljama Evropske Unije, Kanada, SAD, Australija, Kina i Indija. U potonjoj ova hibridna krmna repica čini 13% posejanih površina. Prema Američkom odjelu za poljoprivredu, ova hibridna krmna repica je bila treći glavni izvor biljnog ulja 2000. godine, iza soje i palme uljarice (Elaeis guineensis).

Ova krmna repica je drugi svjetski glavni izvor proteinske hrane iako čini tek petinu proizvodnje soje, prvog glavnog izvora proteinske hrane.

U Evropi se uzgaja i kao krmno bilje, i to za zelenu krmu u svežem stanju. Koristi se i za silažu. Njeni nusproizvodi se koriste za krmne smjese. Koristi se i u ratarstvu za zelenu gnojidbu, kao i za plodosmenu između pšenice i kukuruza.

U Hrvatskoj je najrasprostranjenija ozima krmna repica.

Zahtevi uljane repice prema zemljištu

Uljana repica dobro uspeva na mnogim tipovima zemljišta. Najbolje uspeva na dubokim, plodnim i karbonatnim zemljištima, srednjeg mehaničkog sastava, neutralne reakcije, koja nisu sklona formiranju pokorice. Vrlo dobre rezultate daje i na nešto vlažnijim, ali dobro aerisanim i plodnim zemljištima. Prilikom razmatranja zemljišta za uljanu repicu, važno je da parcela dobro uređena, povoljnog vodno-vazdušnog režima. Koren uljane repice traži više kiseonika nego koren žitarica. Za pravilan rast i razvoj biljke glavni koren repice mora imati mogućnost da duboko prodire u zemljište i zato joj ne odgovaraju teška, zbijena i zemljita sa nepropusnim podoraničnim slojem zbog njihove loše dreniranosti. Slično kao i suncokret, na lakšim zemljištima, manje plodnosti, daje rentabilnije prinose od drugih ratarskih useva. Repica se može uspešno gajiti u brdsko-planinskim regionima do nadmorske visine od 750m, a dosta je tolerantna i na pH vrednost zemljišta. Uspešno se može gajiti na kiselim (pH 5,5) i alkalnim zemljištima (pH 8,5), ali joj najviše odgovaraju neutralna do slabo alkalna zemljišta (pH 6,6-7,6).

Plodored

Uljana repica se mora gajiti u plodoredu. U slučaju gajenja u monokulturi ili čestog vraćanja na istu površinu postoji opasnost od nagomilavanja štetočina i bolesti. Ne treba je gajiti ni iza, suncokreta, soje, graška, mahunjača i deteline jer ih napadaju iste bolesti i štetočine. Parcele koje su jako zakorovljene gorušicom takođe nisu pogodne za gajenje uljane repice(vlo teška borba protiv gorušice u usevu uljane repice). Najbolji predusevi za uljanu repicu su oni koji ostavljaju dosta vremena za kvalitetnu pripremu zemljišta. Obzirom da se uljana repica seje rano s jeseni izbor preduseva njije veliki. Najbolji predusevi su rani krompir i rano povrće, a zatim dolaze strnine. U našim reonima gajenja pšenica je najčesći predusev. Uljana repica je, s obzirom da rano napušta zemljište, dobar predusev za mnoge ratarske biljke. Veoma je dobar za strnine, a naročito ozimi ječam koji se seje nešto ranije.

Osnovna obrada

Ako se Uljana repica seje nakon strnina, obavlja se u dva navrata. Neposredno nakon žetve preduseva potrebno je obaviti ljuštenje strništa na 10 do 12 cm dubine, a početkom avgusta ore se na punu dubinu od 20 do 30 cm dubine što zavisi od tipa zemljišta. Uljana repica je veoma osetljiva na plitko obrađeno zemljište. Nakon oranja obavezno treba zatvoriti brazde i poravnati površinu jer se time olakšava predsetvene priprema. Ukoliko se brazde ostave otvorene na težim žemljištima mogu se stvoriti grudve koje je nemoguće bez većih padavina razbiti pa je kvalitetna predsetvena priprema na takvim zemljištima nemoguća.

Predsetvena priprema

Predsetvenom pripremom pre svega treba uništiti mlade korovske biljke i pripremiti zemljište za setvu. Kvalitet predsetvene pripreme zavisi od vremena i kvaliteta izvedene osnovne obrade. Treba izbegavati setvu u sveže poorano i pripremljeno zemljište. Setva u takvo zemljište je otežana i nekvalitetna pa su nicanje i raspored biljaka u redu nujednačeni.

Setva

Za setvu se mora upotrebljavati kvalitzetno seme. Optimalni rok setve u našim uslovima je od 1 do 20 septembra. Na prinos semena se nepovoljno odražava i prereana i prekasna setva. Kod prerane setve razvije se u toku jeseni prebujan usev kod kojeg se izduži epikotil stabljike i takva biljke su neotporne na zimske uslove. Međutim, još negativniji uticaj ima prekasna setva. Tada biljke ulaze u zimu nedovoljno razvijene, s malo rezervnih materija u stabljici i korenu pa lakše izmrzavanju, sporije se regeneriše u proleće, kasne u porastu, a što se sve odražava na smanjenje prinosa. Repica se seje u redove s međurednim razmakom od 25cm. Potrebna količina semena zavisi od sorte i kreće se od 2,5-3,5kg/ha. Setvom treba obezbediti 60-70 biljaka po m2 posle nicanja da bi do žetve opstalo 50-55 biljaka po m2 . Obzirom da je seme uljane repice veoma sitno dubina setve kreće se od 1,5 do 2,5cm. U praksi je veći problem preduboka setva nego preplitka, stim što se i jedna i druga negativno odražavaju na razvoj biljke, a time i na prinos.

Đubrenje

Uobičajeno đubrenje uljane repice je mineralnim hranivima, a izuzetno dobro reagira i na organska đubriva. Potrebe uljane repice su znatno veće nego što je iznošenje hraniva iz zemljišta. 1t prinosa i odgovarajućom količinom zetvenih ostataka:

N 40 – 70 kg

P2O5 30 – 40 kg

K2O 60 – 100 kg

Ukupnu količinu NPK hraniva potrebno je primeniti pred osnovnu obradu zemljišta.

Mere nege

Valjanje se izvodi u sušnim jesenima nakon setve uljane repice radi boljeg kontakta semena i zemljišnih čestica, na taj način stvaraju se kapilarne pore, podiže se vlaga 5 – 10 cm i skuplja oko semena. Valjanje se vrši sa glatkim valjcima. Valjak ne treba koriostiti na vlažnim zemljištima. Prihranjivanje uljane repice vrši se u proleće. Ukoliko se vrše dva prihranjivanja prvo se vrši odmah nakon izlaska iz zimskog perioda kako bi se ubrzala regeneracija nakon zimskog oštećenja i drugo u fazi pupoljčenja (neposredno pred intenzivni porast). Dvokratno prihranjivanje nema značajnih prednosti u poređenju sa jednokratnim osim u slučaju kada se primenjuju izuzetno velike količine N. Jednokratn o prihranjivanje vrši se u početnom proletnjem porastu (obično druga i treća dekada februara). Potrebnu količinu N za prihranjivanje useva moguće je odrediti jedino nakon N-min metode.

Žetva

Pri kraju vegetacije uljana repica vrlo brzo dozreva i vrlo je važno brzo određivanje pravilnog trenutkaza žetvu i to mnogo značajnije nego kod žitarica. Uljana repica nejednoliko cveta, pa plodovi (ljuske) neujednačeno dozrevaju, te se iz njih seme osipa. Postoje 4 stupnja zrelosti uljane repice i to: zelena zrelost, žuta zrelost, tehnička zrelost i puna zrelost. Kod prve dve zrelosti žetva dolazi u obzir jedino ako se obavlja dvofazno(košnja pa vršidba). Međutim, kod direktne žetve ubiranje dolazi u obzir jedino u trećoj i četvrtoj fazi. U tehničkoj zrelosti usev je žućkasto smeđe boje, stabljika žućkasto žuta, lišće pretežno osušeno, a ono koje nije osušeno žuto-smeđe je boje. Pri laganom udaru rukom po stabljici ljuske na centralnoj grani pucaju. Semenke su u komuškama većim delom tvrde i smeđe boje, a samo manji deo semenki je žuto-zelenkaste boje sa smeđim pegama. Puna zrelost useva je sivo-smeđe boje, stabljike žuto-zelenkaste. Lišće je potpuno osušeno i pretežno otpalo, ljuske su sivo-smeđe, i kod sunčanog i mirnog vremena čuje se pucketanje ljuski i dolazi do osipanja semena. Semenke u komuškama su tamno-smeđe boje i tvrde su. Najopravdanije je žetvu uljane repice provoditi u fazi tehničke zrelosti. Pri žetvi uljane repice koja nejednolično dozreva i kojoj je vrlo kratak rok do nastupanja stanja prezrelosti posebnu paznju potrebno je obratiti na vrijeme početka i trajanje, kao i načina žetve. Žetva uljane repice može se obaviti na više načina:

1. – direktno (jednofazno) – žetva kombajnom

2. – dvofazna žetva – košnja žetelicom i zatim vršidba kombajnom

Direktnu žetvu treba obaviti kada je vlažnost u zrnu ispod 13%. Niska vlažnost dovodi do problema prilikom ekstrakcija ulja, gubici kod rafinacije ulja su povećani i smanjena je kvaliteta ulja. Kod nas se žetva obavlja žitnim kombajnima. Prije žetve kombajn se mora pripremiti za žetvu uljane repice. Uljanu repica normalne gustine poželjno je kombajnirati se bez vitla. Ukoliko je gtina repice velika, značajna prisutnost korova, neujednačeno razvijanje zbog raznih razloga tada se mora koristiti vitlo. Vitlo mora imati mali broj obrtaja kako ne bi suviše udarao po biljkama. Često je potrebno čelične prste skinuti. Sita bi trebala biti od 3,2 mm ili 5 mm, no može se raditi i sitima za pšenicu. Novi kombajni imaju samopodesivo sito. Vetar treba regulisati tokom žetve u zavisnosti od vlažnosti useva. Bubanj treba podesiti prema uslovima rada i zrelosti repice. Broj okretaja bubnja treba dabude što je moguće manji – ispod 500 o/min.

Izvori i referencije[uredi - уреди]

  1. "Brassica napus information from NPGS/GRIN". www.ars-grin.gov. http://www.ars-grin.gov/cgi-bin/npgs/html/taxon.pl?7661. pristupljeno 27. 03. 2008.. 
  2. Glas Koncila br. 38 (1682) Vlado Čutura: Biodizel u Hrvatskoj, razgovor sa Snježanom Fijan-Parlov, konzultanticom Instituta za energetiku i zaštitu okoliša, 17. IX. 2006.