Šljiva

? Šljiva
Šljive
Status zaštite
Sistematika
Carstvo: Plantae Divizija: Magnoliophyta Razred: Magnoliopsida Red: Rosales Porodica: Rosaceae Potporodica: Prunoideae Rod: Prunus Podrod: Prunus
Dvojno ime
Prunus domestica L.
Područje života

Šljiva (Prunus domestica) je voćka iz porodice šljiva (prunoidae) koja naraste do 8 m, a čiji plod predstavlja voće. Plodovi se jedu svježi, ili se prerađuju u pekmez i rakiju (šljivovica).

Sistematika šljiva

Filogenetski posmatrano, šljiva pripada istom rodu (Prunus) u koji spadaju i badem, breskva, kajsija, višnja, trešnja, lovorvišnja i džanarika, a koji kao plod imaju koštunicu. Rod Prunus sadrži nekoliko podrodova, među kojima je i podrod Prunus, koji se dalje deli na tri sekcije: Prunus (šljive Starog Sveta), Prunocerasus (šljive Novog Sveta) i Armeniaca (kajsije).

• Genus Prunus
  • Subgenus Prunus
    • Sect. Prunus
    • Sect. Prunocerasus
    • Sect. Armeniaca

Podrod Prunus se od ostalih podrodova razlikuje po tome što ima usamljene terminalne i lateralne pupoljke, kao i glatku košticu. Ovakvo čisto morfološko razlikovanje podrodova ima praktični značaj, ali se u novijim filogenetskim istraživanjima pokazala mala taksonomska vrednost takvih karaktera u rodu Prunus. Iz sekcije Prunus na prostorima Balkana široko su rasprostranjene P. domestica L. domaća šljiva, P. cerasifera Ehrh.džanarika i P. spinosa L. trnjina.

Galerija - plodovi i cvetovi šljiva

• domaća šljiva
• 
• 

• trnjina
• 
• 

• dženarika
• 
• 

Informacije o hranljivosti plodova šljive

U 100g šljiva nalazi se:
kcal	kJ	vode	masti	kalijuma	kalcijuma	magnezijuma	vitamina C
47-48	197-206	84-86 g	0,2 g	221 mg	14 mg	10 mg	5 mg

Izvor: EU Nährwertkennzeichnungsrichtlinie (EU NWKRL 90/496/EWG) & REWE Nährwerttabelle

% dnevnih potreba koji se unese sa 100g šljiva
kalijuma	kalcijuma	magnezijuma	vitamina C
11%	2%	3%	7%

Izvor: EU Nährwertkennzeichnungsrichtlinie (EU NWKRL 90/496/EWG)

Domaća šljiva

Smatra se da je domaća šljiva nastala hibridizacijom između trnjine i džanarike. Do danas je proizveden veliki broj sorti (kultivara) domaće šljive, preko 2000. Gaji se u čitavoj Evropi izuzev krajnjeg severa, severnoj i južnoj Africi, severozapadnoj Indiji, istočnoj Aziji, Severnoj Americi. Sve sorte svrstane su u dve grupe (kojima je dat taksonomski rang podvrste):

• • • cepače ili prave šljive, subsp. domestica, koje se karakterišu odsustvom trnja, zelenobelim kruničnim listićima, spljoštenim endokarpom (koštica), koji se lako odvaja od „mesa" ploda (mezokarp);

• • • turgunje ili trnošljive, subsp. insititia (L.) C.K.Schneider, koje imaju trnje, čisto bele krunične listiće, okruglast endokarp za koji je srastao mezokarp.

Sorte domaće šljive gajene u Srbiji (prema „Flori SR Srbije")

Srpska šljiva

Šljiva čini više od 40 % stabala u Srbiji. Gaje se ove sorte:

• Aženka (Prune d'Agen);
• Belošljiva - domaća sorta, rasprostranjena u smederevskom Podunavlju i slivu Zapadne Morave;
• Bilska rana (Quatsche de Bühle);
• Viktorija (Queen Victoria);
• Geršteterova (Ruth Gerstetter);
• Drenovka (crnošljiva) - domaća sorta, rasprostranjena u slivu Zapadne Morave;
• Zelena renkloda (Reine Claude verte);
• Ilinjača - domaća sorta, rasprostranjena u svim šljivarskim regionima Srbije;
• Imperial (Imperial);
• Italijanka (Prugna d'Italia);
• Kalifornijska (Sugar Prune, California Blue);
• Metlaš - domaća sorta, rasprostranjena oko Čačka;
• Moravka - domaća sorta, rasprostranjena oko Požarevca, Petrovca na Mlavi i po jugozapadnim obroncima Homoljskih planina;
• Nansijka mirabela (Mirabele de Nansy);
• Papračanka (debeljača) - domaća sorta, rasprostranjena oko Knjaževca;
• Požegača (mađarka) - odomaćena sorta, najzastupljenija među sortama šljiva u Srbiji;
• Prezident (President);
• Ranka crvena - domaća sorta, rasprostranjena u svim šljivarskim regionima Srbije;
• Sitnica (saridža) - domaća sorta, rasprostranjena u široj okolini Pirota;
• Stenli (Stenley)
• Trnovača (piskavac) - domaća sorta, rasprostranjena oko Čačka i Valjeva;
• Fruškogorska bela - domaća sorta, nalazi se na padinama Fruške Gore;
• Cimerova rana (Quetsche Zimmer);
• Dženarika (džanarika, purkače, purak, migoljac, migavac, pljuskavac)- domaća sorta, rasprostranjena u svim šljivarskim regionima Srbije i spontano se širi.

Spoljašnje veze

• Plum nutrition information
• Prune nutrition information
• Deutschlands Obstsorten , ein etwa 100 Jahre altes antiquarisches Fachbuch, in dem mehr als 300 Äpfel-, Birnen-, Pflaumen-, Erdbeeren-, Aprikosen- und Weinsorten mit Abbildungen beschrieben werden