Šljiva

Izvor: Wikipedia
(Preusmjereno sa Prunus)
Šljiva
Šljive
Šljive
Status zaštite
Sistematika
Carstvo: Plantae
Divizija: Magnoliophyta
Razred: Magnoliopsida
Red: Rosales
Porodica: Rosaceae
Potporodica: Prunoideae
Rod: Prunus
Podrod: Prunus
Dvojno ime
Prunus domestica
L.
Područje života

Šljiva (Prunus domestica) je voćka iz porodice šljiva (prunoidae) koja naraste do 8 m, a čiji plod predstavlja voće. Plodovi se jedu svježi, ili se prerađuju u pekmez i rakiju (šljivovica).


Sistematika šljiva[uredi - уреди]

Filogenetski posmatrano, šljiva pripada istom rodu (Prunus) u koji spadaju i badem, breskva, kajsija, višnja, trešnja, lovorvišnja i džanarika, a koji kao plod imaju koštunicu. Rod Prunus sadrži nekoliko podrodova, među kojima je i podrod Prunus, koji se dalje deli na tri sekcije: Prunus (šljive Starog Sveta), Prunocerasus (šljive Novog Sveta) i Armeniaca (kajsije).

  • Genus Prunus
    • Subgenus Prunus
      • Sect. Prunus
      • Sect. Prunocerasus
      • Sect. Armeniaca

Podrod Prunus se od ostalih podrodova razlikuje po tome što ima usamljene terminalne i lateralne pupoljke, kao i glatku košticu. Ovakvo čisto morfološko razlikovanje podrodova ima praktični značaj, ali se u novijim filogenetskim istraživanjima pokazala mala taksonomska vrednost takvih karaktera u rodu Prunus. Iz sekcije Prunus na prostorima Balkana široko su rasprostranjene P. domestica L. domaća šljiva, P. cerasifera Ehrh.džanarika i P. spinosa L. trnjina.

Galerija - plodovi i cvetovi šljiva[uredi - уреди]

Informacije o hranljivosti plodova šljive[uredi - уреди]

U 100g šljiva nalazi se:
kcal kJ vode masti kalijuma kalcijuma magnezijuma vitamina C
47-48 197-206 84-86 g 0,2 g 221 mg 14 mg 10 mg 5 mg

Izvor: EU Nährwertkennzeichnungsrichtlinie (EU NWKRL 90/496/EWG) & REWE Nährwerttabelle

 % dnevnih potreba koji se unese sa 100g šljiva
kalijuma kalcijuma magnezijuma vitamina C
11% 2% 3% 7%

Izvor: EU Nährwertkennzeichnungsrichtlinie (EU NWKRL 90/496/EWG)

Domaća šljiva[uredi - уреди]

Smatra se da je domaća šljiva nastala hibridizacijom između trnjine i džanarike. Do danas je proizveden veliki broj sorti (kultivara) domaće šljive, preko 2000. Gaji se u čitavoj Evropi izuzev krajnjeg severa, severnoj i južnoj Africi, severozapadnoj Indiji, istočnoj Aziji, Severnoj Americi. Sve sorte svrstane su u dve grupe (kojima je dat taksonomski rang podvrste):

      • cepače ili prave šljive, subsp. domestica, koje se karakterišu odsustvom trnja, zelenobelim kruničnim listićima, spljoštenim endokarpom (koštica), koji se lako odvaja od „mesa" ploda (mezokarp);
      • turgunje ili trnošljive, subsp. insititia (L.) C.K.Schneider, koje imaju trnje, čisto bele krunične listiće, okruglast endokarp za koji je srastao mezokarp.

Sorte domaće šljive gajene u Srbiji (prema „Flori SR Srbije")[uredi - уреди]

Srpska šljiva

Šljiva čini više od 40 % stabala u Srbiji.[1] Gaje se ove sorte:

  • Aženka (Prune d'Agen);
  • Belošljiva - domaća sorta, rasprostranjena u smederevskom Podunavlju i slivu Zapadne Morave;
  • Bilska rana (Quatsche de Bühle);
  • Viktorija (Queen Victoria);
  • Geršteterova (Ruth Gerstetter);
  • Drenovka (crnošljiva) - domaća sorta, rasprostranjena u slivu Zapadne Morave;
  • Zelena renkloda (Reine Claude verte);
  • Ilinjača - domaća sorta, rasprostranjena u svim šljivarskim regionima Srbije;
  • Imperial (Imperial);
  • Italijanka (Prugna d'Italia);
  • Kalifornijska (Sugar Prune, California Blue);
  • Metlaš - domaća sorta, rasprostranjena oko Čačka;
  • Moravka - domaća sorta, rasprostranjena oko Požarevca, Petrovca na Mlavi i po jugozapadnim obroncima Homoljskih planina;
  • Nansijka mirabela (Mirabele de Nansy);
  • Papračanka (debeljača) - domaća sorta, rasprostranjena oko Knjaževca;
  • Požegača (mađarka) - odomaćena sorta, najzastupljenija među sortama šljiva u Srbiji;
  • Prezident (President);
  • Ranka crvena - domaća sorta, rasprostranjena u svim šljivarskim regionima Srbije;
  • Sitnica (saridža) - domaća sorta, rasprostranjena u široj okolini Pirota;
  • Stenli (Stenley)
  • Trnovača (piskavac) - domaća sorta, rasprostranjena oko Čačka i Valjeva;
  • Fruškogorska bela - domaća sorta, nalazi se na padinama Fruške Gore;
  • Cimerova rana (Quetsche Zimmer);
  • Dženarika (džanarika, purkače, purak, migoljac, migavac, pljuskavac, prskulja, ringlov)- domaća sorta, rasprostranjena u svim šljivarskim regionima Srbije i spontano se širi.

Reference[uredi - уреди]

  1. Blic, 28. 1. 2005, str. 6

Spoljašnje veze[uredi - уреди]

Commons-logo.svg U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Prunus (subgenus)
Wiktionary-logo-en.png Potražite izraz šljiva u W(j)ečniku, slobodnom rječniku.