25. 1.

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa 25. januar)

Dani - Godine
prethodni dan - sledeći dan


1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28

25. januar/siječanj (25. 1.) je 25. dan godine po gregorijanskom kalendaru. Do kraja godine ima još 340 dana (341 dan u prijestupnoj godini).

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 750. — Bitka na Zabu u kojoj ustanici na čelu sa As-Saffahom nanose odlučujući poraz omejadskom kalifu Marvanu II, poslije čega će As-Saffah postati kalif i uspostaviti Abasidski Kalifat.
  • 1579. — severne nizozemske pokrajine Holandija, Zelandija, Utreht, Gelderlend, Frizija, Groningen i Overajsel proglasile su Utrehtsku uniju radi suprotstavljanja španskoj vlasti. Unija se 1581. otcepila od Španije, a Vestfalskim mirom 1648. dobila nezavisnost.
  • 1831. — poljski parlament (Sejm) proglasio je nezavisnost Poljske i svrgnuo ruskog cara Nikolaja I s poljskog prestola. Veliki deo Varšavskog vojvodstva, pod nazivom Poljsko kraljevstvo priključen je 1815. Rusiji, a ruski car postao je i kralj Poljske. Rusi su u septembru ugušili poljski ustanak, ukinut je ustav i raspušten Sejm.
  • 1878. — u rusko-turskom ratu potopljen je turski brod nakon što su ga Rusi pogodili torpedom. To je bio prvi brod pogođen i potopljen tim podvodnim oružjem.
  • 1899. — u Požarevačkom zatvoru je umro srpski revolucionar i publicista Vasa Pelagić, jedan od prvih pobornika ideje socijalizma u Srbiji i na Balkanu. Bio je plodan i popularan pisac, a radovi objavljeni za njegovog života štampani su u 250.000 primeraka.
  • 1904. — u Beogradu je počeo izlaziti dnevni list „Politika (novine)“, čiji je osnivač i prvi urednik bio Vladislav Ribnikar.
  • 1919. — osnovana je Liga naroda, preteča Ujedinjenih nacija.
  • 1924. — u francuskom gradu Šamoni otvorene su prve zimske Olimpijske igre.
  • 1942. — Tajland je u Drugom svetskom ratu objavio rat [Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Sjeverne Irske|Velikoj Britaniji]] i SAD.
  • 1961. — predsednik SAD Džon Kenedi održao je u Stejt departmentu u Vašingtonu prvu konferenciju za novinare koju je televizija prenosila uživo. Kenedi je odgovorio na 31 pitanje.
  • 1971. — general Idi Amin je vojnim udarom oborio s vlasti predsednika Ugande Miltona Obotea i potom se proglasio za predsednika.
  • 1983. — kineske vlasti su preinačile u doživotnu robiju smrtnu kaznu izrečenu istog dana 1981. Mao Cedungovoj udovici Djang Ćin.
  • 1991. — Skupština (Sobranje) Makedonije, jedna od tadašnjih republika SFR Jugoslavije usvojila je deklaraciju o nezavisnosti i platformu za pregovore o budućnosti Jugoslavije.
  • 1993. — Mir Aimal Kansi izvodi teroristički napad ispred sjedišta CIA-e.
  • 1996. — Parlamentarna skupština Saveta Evrope primila je Rusiju u članstvo te organizacije i pored oštrih kritika zbog ruskog vojnog angažovanja u Čečeniji.
  • 1999. — u seriji zemljotresa u Kolumbiji, koji je pogodio regiju uzgajivača kafe, poginulo je oko 2.000 ljudi, a stotine hiljada ostalo je bez domova.
  • 2000. — pripadnici Sfora uhapsili su u Višegradu Mitra Vasiljevića optuženog za ratne zločine pocinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992-95).
  • 2001.godine DOS formirao Vladu Srbije,prvu posle desetogodišnje vlasti SPS-a.
  • 2001. — izraelski i palestinski pregovarači su sopštili da su postigli izvestan uspeh u pregovorima oko granica buduće palestinske države.

.

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

.

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

.

Praznici i dani sećanja[uredi - уреди | uredi izvor]


Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar