15. 12.

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa 15. prosinca)

Dani - Godine
prethodni dan - sledeći dan


1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30
1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31

15. prosinca/decembra (15. 12.) je 349. dan godine po gregorijanskom kalendaru (350. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 16 dana.

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1640. — Grof od Braganza krunisan kao Huan IV, prvi portugalski kralj posle šezdesetogodišnje španske vladavine i prvi iz dinastije Braganza koja je vladala Portugalom do 1910.
  • 1711. — U Kopenhagenu izbila epidemija kuge, od koje je umrlo više hiljada ljudi.
  • 1801. — Odmetnuti janičari, koje su predvodile četiri beogradske dahija Aganlija, Kučuk-alija, Fočić Mehmed-aga i Mula Jusuf, ubili beogradskog valiju Hadži Mustafa-pašu i zaveli teror u Beogradskom pašaluku. Nasilje ubrzalo izbijanje Prvog srpskog ustanka 1804.
  • 1806. — Francuske trupe pod komandom Napoleona Bonaparte ušle u Varšavu.
  • 1840. — Kovčeg s posmrtnim ostacima francuskog cara Napoleona I položen u "Dom invalida" u Parizu, 19 godina posle njegove smrti u izgnanstvu na ostrvu Sveta Jelena.
  • 1890. — Ubijen poglavica indijanskog plemena "Sijuks" Bik Koji Sedi, koji je predvodio indijanska plemena u bici kod Litl Big Horna 1876. protiv američke Sedme konjičke divizije, pod komandom Džordža Kastera.
  • 1914. — Oslobađanjem Beograda u Prvom svetskom ratu završena Kolubarska bitka. Pobeda za koju izuzetne zasluge pripadaju komandantu Prve armije, generalu Živojinu Mišiću, podigla ugled Srbije među saveznicima i učvrstila samopouzdanje srpske vojske i naroda.
  • 1938. — Isprobavajući nov tip lovačkog aviona, poginuo ruski pilot Valerij Čkalov. 1937. preleteo Severni pol, bez spuštanja od Moskve do Vankuvera, 12.000 kilometara, za 64 časa i 25 minuta, što je priznato kao svetski rekord leta na daljinu.
  • 1961. — Generalna skupština Ujedinjenih nacija odbacila sovjetski predlog o prijemu NR Kine u svetsku organizaciju.
  • 1961. — Bivši nacistički funkcioner Adolf Ajhman, organizator i izvršilac genocida Jevreja u Drugom svetskom ratu, osuđen na smrt u Jerusalimu, a potom obešen. Posle rata pod lažnim imenom živeo u Argentini do 1960, kada su ga otkrili i uhapsili pripadnici izraelske tajne službe.
  • 1965. — Američki svemirski brodovi "Džemini 6" i "Džemini 7" ostvarili prvi kosmički susret i napravili dve kružne putanje leteći jedan pored drugog.
  • 1970. — Sovjetski vasionski brod "Venera 7" spustio se na planetu Veneru i počeo da šalje signale.
  • 1991. — Oko 500 ljudi izgubilo život kada je feribot "Salem ekspres" udario, ispred egipatske luke Safaga, u koralni greben i potonuo.
  • 1996. — Pod snažnim pritiskom svakodnevnih protesta građana zbog falsifikovanja izbornih rezultata, opštinski sud u Nišu potvrdio pobedu opozicione koalicije "Zajedno" u drugom krugu izbora za lokalne organe uprave, 17. 11..
  • 1999. — Šef UNMIK-a Bernar Kušner potpisao, u Prištini, sporazum s predstavnicima kosovskih Albanaca o formiranju Prelaznog administrativnog veća Kosova. Srbi sa Kosova odbili da potpišu sporazum, ali su kasnije delegirali svog predstavnika u to telo.
  • 2000. — Zatvorena nuklearna centrala u Černobilu u Ukrajini u kojoj je krajem aprila 1986. eksplodirao jedan blok centrale izazvavši najtežu nuklearnu katastrofu od početka upotrebe nuklearnih centrala.
  • 2001. — Krivi toranj u Pizi u Italiji ponovo otvoren za posetioce, posle 12 godina pauze zbog sanacije.
  • 2002. — Posmatrači UN zvanično okončali misiju na Prevlaci, početu u martu 1992, i predali vlastima Hrvatske kontrolu nad tim poluostrvom.

.

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

.

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

.

Praznici i dani sećanja[uredi - уреди | uredi izvor]

  • .

.


Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar