Litijum karbonat

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Litijum-karbonat
litijum karbonat
Drugi nazivi dilitijum-karbonat, Carbolith®, Cibalith-S®, Duralith®, Eskalith®, Lithane®, Lithizine®, Lithobid®, Lithonate®, Lithotabs® Priadel®
Identifikacija
CAS registarski broj 554-13-2 YesY
PubChem[1][2] 11125
ChemSpider[3] 10654 YesY
UNII 2BMD2GNA4V YesY
KEGG[4] D00801
MeSH Lithium+carbonate
ChEBI 6504
ChEMBL[5] CHEMBL1200826 YesY
RTECS registarski broj toksičnosti OJ5800000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula Li2CO3
Molarna masa 73.8909 g/mol
Agregatno stanje beli prah bez mirisa
Gustina 2.11 g/cm³
Tačka topljenja

723 °C

Tačka ključanja

1310 °C

Opasnost
Opasnost u toku rada korozivan
R-oznake R22, R36
S-oznake S24
Srodna jedinjenja
Сродна једињења litijum-sulfat, litijum-citrat,
litijum-molibdat, litijum-hlorid,
litijum-hidrid, litijum-hidroksid,
litijum-bromid, litijum-fluorid, litijum-jodid, litijum-stearit, litijum-fosfat,
litijum-tetrahidro-aluminat, litijum-karbid



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references
Litijum karbonat
(IUPAC) ime
Litijum karbonat
Klinički podaci
Robne marke Litijum karbonat
Identifikatori
CAS broj 554-13-2
ATC kod N05AN01
Hemijski podaci
Formula CLi2 
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost 100%
Vezivanje za proteine plazme ne vezuje se
Metabolizam nema
Poluvreme eliminacije 20 č.
Izlučivanje renalno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća ?
Pravni status
Način primene oralno

Litijum karbonat je neorgansko hemijsko jedinjenje hemijske formule Li2CO3. Soli litijuma spadaju u drupu antipsihotika, deluju antimanijski i stabilizuju afekt. Koriste se za sprečavanje oscilacija afekta kod manično-depresivne psihoze (bipolarni poremećaj afekta). Najčešće se koristi litijum karbonat, a pored njega su u upotrebi i sulfat, citrat i aspartat litijuma.[6]

Hemijske osobine[uredi - уреди | uredi izvor]

Svojstva[uredi - уреди | uredi izvor]

Prilikom dobijanja taloži se kao bela čvrsta supstanca i za razliku od karbonata drugih alkalnih metala malo se rastvara u vodi (1,45 grama u 100 g vode na 0 °C, odnosno 1,38 grama na 15 °C). Sa dodatkom ugljen-dioksida stvara se rastvorni litijum-bikarbonat:

2LiCl + (NH4)2CO3 → Li2CO3↓ + 2NH4Cl
Li2CO3 + CO2 + H2O → 2LiHCO3

Zagrevanjem karbonata na 800 °C u struji vodonika nastaje oksid:

Li2CO3 → Li2O + CO2

Dobijanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Može se dobiti mešanjem rastvora amonkarbonata i neke litijumove soli. Iz dobijenog karbonata se dalje mogu dobiti neke druge soli litijuma (poput nitrata ili sulfata) reakcijom sa odgovarajućom kiselinom.

Farmakologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Mehanizam delovanja[uredi - уреди | uredi izvor]

Tačan mehanizam antimaničnog dejstva litijuma još uvek nije potpuno razjašnjen. Litijum deluje na funkcije neurotransmitera, funkciju ćelijske membrane, metabolizam katjona i vode. Svoj glavni efekat litijum ostvaruje blokadom metabolizma inozitol fosfata.[7] Litijum blokira prevođenje inozitol difosfata u inozitol monofosfat, zbog čega je smanjena sinteza fosfatidil inozitol bifosfata i diacilglicerola (koji su značajni drugi glasnici). Konačan efekat inhibicije metabolizma inozitol fosfata je smanjenje efektra neurotransmitera na ćelijsku membranu.[8]

Ekstracelularno, litijum stimuliše efluks (izlazak iz ćelije) natrijuma direktnom razmenom jona i stimulacijom natrijum-kalijumove pumpe.[9] Zamenom kalcijumovog ili magnezijumovog jona litijumom se povećava permeabilnost (propustljivost) membrane. Dodatno, smatra se da litijum ubrzava presinaptičku razgradnju kateholamina.

Novija istraživanja ukazuju na mogući uticaj litijuma na cirkadijalni ritam, modifikaciju eksspresije gena, ili azotoksidni put u mozgu.

Indikacije[uredi - уреди | uredi izvor]

Litijum suzbija napade manije i „pegla“ promene raspoloženja pa se koristi u terapiji manične baze bipolarnog poremećaja (po potrebi sa drugim antipsihoticima, moguća je i profilaktička primena), kod alkoholizma u kome dolazi do smene manije i depresije i kod šizoafektivnih poremećaja (mešavina shizofrenije i poremećaja afekta). Litijum ne deluje na neurotičke depresije.[10]

Neželjena dejstva[uredi - уреди | uredi izvor]

Terapijska širina litijuma je jako mala, a neželjeni eketki brojni: tremor, ataksija, dizartrija, depresija funkcije tiroidee, polidipsija i poliurija. Tokom terapije može doći do pojave nefrogenog diabetes insipidus koji se ne može popraviti vazopresinom ali može tiazidnim diureticima (uz korekciju doze litijuma). Kako litijum lako prelazi u mleko, kod odojčeta se mogu pojaviti letargija, cijanoza, poremećaji refleksa i hepatomegalija.

Kontraidikacije[uredi - уреди | uredi izvor]

Litijum je kontraindikovan kod preosetljivosti na lek, poremećaja bubražne funkcije, srčane dekompenzacije, oštećenja sprovodnog sistema srca, miksedema, hiponatrijemije i teške dehidratacije.

Farmakokinetika[uredi - уреди | uredi izvor]

Litijum karbonat se iz digestivnog trakta resorbije brzo i kompletno. Maksimalne koncentracije u plazmi postiže za 30 minuta do 2 časa po uzimanju leka. Brzo se raspodeljuje po telesnim tečnostima, ali sporo ulati u ćeliju. Kompletno se izlučuje urinom, a vreme polueliminacije iznosi oko 20 časova.

Diuretici i nesteroidni antiinflamatorni lekovi smanjuju renalni klirens litijuma, pa je potrebno smanjiti dozu litijuma za oko 25%

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. PMID 21948594. doi:10.1093/nar/gkr777.  edit
  6. Parkes, G. D. & Fil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  7. Vladislav Varagić, Milenko Milošević (2001). Farmakologija. Beograd. ISBN 8672220226. 
  8. Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. str. 718. ISBN 978-0-471-19350-0. http://www.chem.upenn.edu/chem/research/faculty.php?browse=V. 
  9. "Medical use". http://www.medicinenet.com/lithium/article.htm. 
  10. Grupa autora (2006). Nenad Ugrešić. ur. Farmakoterapijski vodič 3. Beograd. ISSN 1451-4680. Arhivirano iz originala 2011-07-15. http://web.archive.org/web/20110715221110/www.alims.gov.rs/download/publikacije/FV4-predgovor_sadrzaj.pdf. 

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]


Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).