Antibiotik
.jpg)
Antibiotici su hemijski agensi koji mogu da potpuno unište patogene mikroorganizme ili da zaustave njihov rast ili razmnožavanje bez pričinjavanja značajnije štete organizmu domaćinu. Savremena medicina se u velikoj meri oslanja na upotrebu ovakvih hemijskih agenasa u borbi protiv velikog broja zaraznih bolesti.[1][2] Antibiotici mogu bilo da ubiju ili da inhibiraju rast bakterija. Nekoliko antibiotika je isto tako efektivno protiv gljivica i protozoa, a neki su toksični za ljude i životinje, čak i kad se koriste u terapeutskoj dozi. Antibiotici nisu efektivni protiv virusa kao što su prehlada ili influenca, i mogu da budu štetni ako se neprimereno koriste.
Antibiotici su proizveli revolucionarne promene u medicini 20. veka, i zajedno sa vakcinacijom su skoro doveli do iskorenjivanja bolesti kao što je tuberkuloza u razvijenom svetu. Njihova efektivnost i dostupnost dovode do prekomerne upotrebe, posebno pri uzgoju marve, što podstiče bakterije da razviju otpornost. To je dovelo do široko rasprostranjenih problema sa antimikrobnom i antibiotičkom otpornošću, do te mere da je Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala antimikrobnu otpornost kao „ozbiljnu pretnju [koja] više nije predviđanje za budućnost, ona se događa u stvarnosti u svakom regionu sveta i ima potencijal da utiče na svakog, nezavisno od uzrasta, u svakoj zemlji“.[3]
Era antibakterijske hemoterapije je započela otkrićem arsfenamina, koji su Alfred Bertheim i Paul Ehrlich sintetisali 1907, i koji je korišten za tretman sifilisa.[4][5] Prvi sistemski aktivni antibiotik, prontosil je otkrio Gerhard Domagk 1933,[5][6] za šta mu je dodeljena Nobelova nagrada 1939. godine[7]
Ponekad se termin antibiotik koristi za svaku supstancu koja se primenjuje protiv mikroba,[8] sinonimno sa antimikrobnim agensom.[9] Neki izvori prave razliku između antibakterijala i antibiotika; antibakterijali se koriste u sapunima i sredstvma za čišćenje, ali ne kao lekovi.[10] Ovaj članak tretira te termine kao sinonime, i sledi najšire zastupljenu definiciju da su antibiotici supstance koje se koriste protiv bakterija.
- Tretman
- Bakterijske infekcije
- Protozoanske infekcije, e.g., metronidazol i Baktrim je efektivniji protiv nekoliko parazitskih bolesti
- Imunomodulacija, e.g., tetraciklin, koji je efektivan pri periodontalnoj inflamaciji, i dapson koji je efektivan kod autoimunih bolesti, kao što je pemphigoid oralne sluzokožne membrane[11]
- Neoperativni resurs za pacijenete koji imaju nekomplikovani akutni apendicitis. Pokazalo se da je tretman antibioticima delotvoran, i da skoro da nema slučajeva remisije.[12]
- Prevencija infekcije
- Hirurški rez
- Dentalna antibiotička profilaksa[13][14]
- Slučajevi neutropenije, e.g. vezano za kancer
Uspešan ishod antimikrobne terapije antibakterijskim jedinjenjima zavisi od nekoliko faktora. Oni obuhvataju odbrambene mehanizme domaćina, lokaciju infekcije, i farmakokinetička i farmakodinamička svojstva antibakterijskog agensa.[15] Baktericidna aktivnost antibakterijskih agenasa može da bude zavisna od bakterijske faze rasta. Neophodni prirekvizit je obično tekuća metabolička aktivnost i deoba bakterijskih ćelija.[16] Ti nalazi su bazirani na laboratorijskim studijama. U kliničkom okruženju je isto tako pokazano da su neophodni za eliminaciju bakterijske infekcije.[15][17] Pošto aktivnost antibakterijskih agenasa frekventno zavisi od njihove koncentracije,[18] in vitro karakterizacija antibakterijske aktivnosti normalno uključuje određivanje minimalne inhibitorne koncentracije i minimalne baktericidne koncentracije antibakterijskog agensa.[15][19] Da bi se predvideo klinički ishod, antimikrobna aktivnost antibakterijskog agensa se obično kombinuje sa njegovim farmakokinetičkim profilom, i grupa farmakoloških parametera se koristi kao indikator efikasnosti leka.[20][21]
Antibakterijski antibiotici se obično klasifikuju na bazi njihovog mehanizma dejstva, hemijske strukture, ili spektra aktivnosti. Većina njih je usredsređena na bakterijske funkcije ili procese rasta.[22] Oni čija meta je bakterijski ćelijski zid (penicilini i cefalosporini) ili ćelijska membrana (polimiksini), ili oni koji ometaju esencijalne bakterijske enzime (rifamicini, lipiarmicini, hinoloni, i sulfonamidi) imaju baktericidno dejstvo. Oni čiji cilj je proteinska sinteza (makrolidi, linkosamidi i tetraciklini) su obično bakteriostatični (izuzev baktericidnih aminoglikozida).[23] Dalja kategorizacija je bazirana na njihovoj ciljnoj specifičnosti. Antibakterijski antibiotici „uskog spektra“ deluju na specifične tipove bakterija, kao što su Gram-negativne ili Gram-pozitivne bakterije, dok antibiotici širokog spektra utiču na širok opseg bakterija. Nakon 40-godišnjeg zastoja u otkrivanju nove klase antibakterijskih jedinjenja, četiri nove klase antibakterijskih antibiotika su dospele do kliničke primene[24]: ciklični lipopeptidi (kao što je daptomicin), glicilciklini (kao što je tigeciklin), oksazolidinoni (kao što je linezolid), i lipiarmicini (kao što je fidaksomicin).[25][26]
Zahvaljujući napretku medicinske hemije, većina modernih antibakterijskih agenasa su polusintetičke modifikacije raznih prirodnih jedinjenja.[27] Oni obuhvataju, na primer, beta-laktamske antibiotike, predstavnici kojih su penicilini (proizvodi gljiva iz roda Penicillium), cefalosporini, i karbapenemi. Jedinjenja koja se još uvek dobijaju izolacijom iz živih organizama su aminoglikozidi, dok su drugi antibakterijski agensi — na primer, sulfonamidi, hinoloni, i oksazolidoni — proizvode putem hemijske sinteze. U skladu s tim, mnoga antibakterijska jedinjenja se klasifikuju na bazi njihovog hemijskog/biosintetičkog porekla u prirodne, polusintetičke i sintetičke. Jedan drugi klasifikacioni sistem je baziran na biološkoj aktivnosti; u toj klasifikaciji, antibakterijski agensi se dele u dve široke grupe sledstveno njihovom biološkom efektu na mikroorganizme: baktericidne agense koji ubijaju bakterije, i bakteriostatičke agense koji usporavaju ili zaustavljaju bakterijski rast. Mnoga antibakterijska jedinjenja su relativno mali molekuli sa molekulskom težinom od manje od 2000 atomskih jedinica mase.
Još od vremena prvih pionirskih napora Floreja i Čejna 1939, značaj antibiotika, uključujući antibakterijska sredstva, za medicinu je doveo do intenzivnih istraživanja proizvodnje antibakterijskih agenasa na velikim skalama. Nakon testiranja antibakterijskih agenasa na širokom opsegu bakterija, proizvodnja aktivnih jedinjenja se izvodi koristeći fermentaciju, obično u strogo aerobnim uslovima.[28]
Oralni antibiotici se uzimaju putem usta, dok se intravenozna administracija može koristiti u ozbiljnijim slučajevima, kao što su duboko ukorenjene sistemske infekcije. Antibiotici se isto tako mogu ponekad dozirati topikalno, na prime putem kapi za oči ili ulja.
Topikalni antibiotic su:[29]
Dok topikalni lekovi koji deluju kao komedolitici, kao i antibiotici su:
Antibiotici se testiraju za brojne moguće negativne efekte na ljudima i drugim sisarima pre nego što se odobri njihova klinička primena. Oni se obično smatraju bezbednim, i većina njih je dobro tolerisana. Međutim, pojedini antibiotici su bili vezani za opseg štetnih nuspojava.[30] Nuspojave su u opsegu od blagih do veoma ozbiljnih u zavisnosti od korištenog antibiotika, ciljnih mikrobnih organizama, i individualnog pacijenta. Bezbednosni profili novijih lekova često nisu dobro poznati, za razliku od onih sa dugom istorijom primene.[30] Nepoželjna dejstva su u opsegu od groznice i mučnine do znatnih alergijskih reakcija, uključujući fotodermatitis i anafilaksu. Česta nuspojava je dijareja, koja je posledica poremećaja kompozicije intestinalne flore, što može da dovede od prekomernog rasta patogenih bakterija, kao što je Clostridium difficile.[31] Antibakterijski agensi isto tako mogu da utiču na vaginalnu floru, te mogu da dovedu do prekomernog rasta kvasce iz roda Candida u vulvo-vaginalnoj oblasti.[32] Dodatne nuspojave mogu da proizađu iz interakcije sa drugim lekovima, kao što je povećani rizik od povrede tetiva usled administracije hinolonskih antibiotika sa sistemskim kortikosteroidom. Neki naučnici smatraju da neselektivna upotreba antibiotika menja mikrobiotu domaćina i to je bilo povezano sa hroničnim bolestima.[33][34]
Većina studija pokazuje da antibiotici ne ometaju dejsto kontraceptivnih pilula.[35] Takve kliničke studije pokazuju da je antibioticima uzrokovana stopa neuspeha kontraceptivnih pilula veoma niska (oko 1%).[36] U slučajevima gde se sumnja da antibakterijska sredstva utiču na efikasnot pilula za kontrolu rađanja, kao što je kod antibiotika širokog opsega rifampicina, moguće je da dolazi do povećanja aktivnosti hepatičkih enzima jetre, koji uzrokuju ubrzani raspad aktivnih sastojaka pilule.[35] Uticaji na intestinalnu floru, koji mogu da dovedu do umanjene apsorpcije estrogena u crevima, isto tako su predloženi, mada su takve sugestije neuverljive i konroverzne.[37][38] Lekari preporučuju da se dodatne kontraceptivne mere preduzmu tokom terapije u kojoj se koriste antibiotici za koje se sumlja da formiraju interakcije sa oralnim kontraceptivima.[35]
Interakcije između alkohola i pojedinih antibiotika se mogu javiti. To može da uzrokuje nuspojave i umanjenu efektivnost antibiotičke terapije.[39][40]
- „Razumno je da se izbegava konzumiranje alkohola kad se koriste lekovi. Međutim, malo je verovatno da umereno konzumiranje alkohola može da dovede do problema pri upotrebi većine uobičajenih antibiotika. Doduše, postoje specifični tipovi antibiotika pri čijoj upotrebi bi alkohol trebalo u izbegavati u potpunosti, zbog ozbiljnih nuspojava.“[1]
Stoga, potencijalni rizici od nuspojava i efektivnost zavise od tipa korišćenog antibiotika. Uprkos odsustva kategorične kountrandikacije, verovanje da alkohol i antibiotike nikad ne treba mešati je široko rasprostranjeno.
Antibiotici kao što su metronidazol, tinidazol, cefamandol, latamoksef, cefoperazon, cefmenoksim i furazolidon, uzrokuju hemijsku reakciju sličnu disulfiramu sa alkoholom putem inhibiranja njegovog razlaganja posredstvom acetaldehid dehidrogenaza|acetaldehid dehidrogenaze, što može da dovede do povraćanja, mučnine, i kratkoće daha.[1]
Drugi uticaji alkohola na aktivnost antibiotika obuhvataju promene aktivnosti enzima jetre koji razlažu antibiotska jedinjenja.[41] Dodatno, serumski novoi bakteriostatičkih antibiotika doksiciklina i eritromicin sukcinata mogu da budu redukovani pri konzumaciji alkohola, što dovodi do umanjene efikasnosti i farmakoterapeutskog dejstva.[42]
Upotreba hemijskih agensa protiv patogena započela je s njemačkim liječnikom Paulom Ehrlichom. Ehrlich je nakon niza pokušaja utvrdio da je određenom hemijskom toksičnošću moguće ubiti patogen a pritom ne ubiti domaćina. On je 1904. otkrio da je upotrebom hemijskog spoja tripana moguće smanjiti vjerojatnst pojave ili razinu izraženosti afričke bolesti spavanja (tada nije bilo poznato da je uzročnik bolesti ce-ce muha). Otkrio je također da je korištenjem arsfenamina moguće liječiti pacijente oboljele od sifilisa. Godine 1910. spoj arsfenamina proizveden je za tržište pod imenom Salvarsan.
Godine 1896. 21-godišnji francuski student medicine Ernest Duchesne proučavao je gljivu Penicillium chrysogenum. Otkrio je moguća pozitivna djelovanja ove gljive i želio je proučavati njene terapijske mogućnosti. Međutim, nije imao dovoljno novca za financiranje, a poziv za pomoć koji je uputio Pasteurovom zavodu ostao je zanemaren i ideja o upotrebi gljive u medicinske svrhe odbačena je. Godine 1923 liječnik iz Kostarike Picado Twight također je proučavao ovu gljivu i nakon nekoliko pokusa utvrdio da posjeduje antibiotičko djelovanje.
Otkriće penicilina kao antibiotika ipak se pripisuje škotskom naučniku Alexanderu Flemingu koji je 1928. godine otkrio direktno djelovanje penicilina kao antibiotika na uzorku stafilokokne bakterije koju je držao u Petrijevoj zdjelici. Zdjelica je bila ispunjena stafilokokima koji su pokrili dno. Na mjestima gde je dodao penicilin pojavili su se čisti krugovi i vidljivo dno zdjelice. Zbog toga je zaključio da penicilin ima inhibitorno djelovanje na razvoj bakterije. Mislio je međutim da antibiotik nije u stanju preživjeti dovoljno dugo u čovječjem tijelu i zbog toga ne može biti učinkovit kao lijek te je odbacio mogućnost penicilina kao antibiotika.
Ovo se mišljenje promijenilo 1939. godine nakon što je australski naučnik Howard Florey na Oxfordskom univerzitetu nakon niza pokusa utvrdio da je antibiotik dovoljno jak za preživljavanje u čovječjem sistemu uz zadržavanje svoje antibiotske mogućnosti i aktivno djelovanje protiv patogena.
Hemijski agens mora, za djelovanje u liječenju, posjedovati selektivnu toksičnost tj. sposobnost uništavanja patogena s malo ili nimalo štetnog učinka na domaćina. Razina selektivne toksičosti može biti izražena u obliku
- terapijske doze, odnosno količine hemijskog agensa nužnog za liječenje dane infekcije
- toksične doze, odnosno količine agensa u krvi koja nije štetna za domaćina.
Antibiotici djeluju isključivo na bakterije, gram pozitivne i gram negativne. Nemaju nikakvog uticaja na viruse.
Antibiotik može oštetiti patogen na nekoliko načina. Neki antibiotici djeluju protiv patogena tako što zaustavljaju sintezu njegova ćelijskog zida bez kojega ne može preživjeti. U ovu skupinu spadaju penicilin, cefalosporin i vankomicin.
Antibiotici se mogu vezati i za ribosome patogena. Ribosomi su mjesto sinteze proteina. Vezivanjem antibiotika za ribosom spriječava se sinteza proteina tog patogena tako da dolazi do pogrješnog čitanja slijeda aminokiselina i na taj način antibiotik onemogućava funkcioniranje patogene ćelije. U ovu skupinu antibiotika spadaju gentamicin, kloramfenikol, tetraciklin, i eritromicin.
Ova skupina antibiotika inhibira, odnosno zaustavlja stvaranje veza peptidoglikana u ćelijskom zidu patogena. Inhibicija se ostvaruje aktiviranjem enzima koji kida veze peptidoglikana i na taj način dolazi do degradacije zida. U ovu skupinu spadaju:
Do inhibicije sinteze proteina dolazi zbog prekida normalne aktivnosti ribosoma. Antibiotici koji djeluju na ovaj način su:
Ova skupina antibiotika djeluje izravnom degradacijom DNK i RNK molekule, ili se veže na enzime koji upravljaju replikacijom DNK, kao što je DNK polimeraza. Ovu skupinu antibiotika čine:
- Ciprofloksacin
- Rifampicin
Metabolizam je jedan od najvažnijih procesa svih organizama uz pomoć kojega ćelije dolaze do energije za razne druge procese. Ako se dogodi degradacija enzima koji sudjeluju u metabolizmu ćelije postaju nesposobne za normalno funkcioniranje. U ovu skupinu antibiotika spadaju:
- Sulfonamid
- Trimetoprim
- Izonijazid
Izbor i upotreba antibiotika podrazumeva optimalnu primenu antimikrobnih lekova uz prethodno obavljenu bakteriološku identifikaciju, ispitivanje osetljivosti izolovane klice na određene antimikrobne lekove, i na osnovu tih podataka izbor efikasnog antibiotika najužeg spektra dejstva, najniže toksičnosti, sa najpogodnijim načinom primene i najnižom cenom.
U tom smislu upotreba antimikrobnog leka mora biti po tačno propisanom rasporedu, dovoljan broj dana, tačno po preporuci lekara. Neki antibiotici se uzimaju na prazan stomak, neki nakon jela. Antibiotici mogu da imaju interakciju sa hranom i alkoholom, kao i sa drugim lekovima koje pacijent uzima, što može smanjiti njihovu efikasnost, ili da pojačati neželjene efekte samog antibiotika ili istovremeno primenjenog leka. Neki antibiotici mogu da povećaju i fotoosetljivost kože, na sunčevu svetlost na što takođe treba upozoriti pacijenta pre početka upotrebe antibiotika.
- Antibiotike treba upotrebljavati jedino kada je to moguće naučno dokazati njihovu značajnu dobrobit
- Doza antibiotika trebalo bi da bude dovoljno velika, kako bi obezbedila efikasnost i svela na minimum rizik od rezistencije, i dovoljno mala da svede na minimum toksičnost vezanu za primenjenu dozu.[43]
- Antimikrobni spektar odabranog antibiotika trebalo bi da bude najuži koji može da „pokrije“ poznati ili verovatni patogen ili patogene.
- Sem u slučaju u kome je gde je dokazano da je neophodna kombinovana terapija, da bi se obezbedila efikasnost ili smanjilo stvaranje klinički značajne rezistencije, antibiotike bi u naćelu trebalo upotrebljavati pojedinačno. Monoterapija je u većini slučajeva efikasna koliko i kombinovana
terapija, ali su troškovi značajno niži.[44]
Vlada mišljenje da su antibiotici bezbedni lekovi, ali malo se zna o zdravstvenim komplikacijama koje oni mogu izazvati jer i pored svoje selektivne toksičnosti (da deluju na uzročnika a ne na ćelije domaćina) oni poseduju i širok spektar neželjenih reakcija.
Najčešća neželjena dejstva antibiotika su;
- Stomačne tegobe, dijareja, povraćanje, nadimanje.
- Vaginalne gljivične infekcije kod žena,
- Oštećenja funkcije bubrega, jetre, koštane srži ili drugih organa.
- Alergijske reakcije, koje mogu biti vrlo burne i bolesniku ugroziti život.
- Antibiotici deluju isključivo na bakterije, i nemaju nikakvog uticaja na viruse i zato ih treba koristiti nakon ispitibvanja osetljivosti.
- Uzimati antibiotike isključivo po preporuci lekara.
- Uzimanje antibiotika mora biti u tačno određeno vreme.
- Uzimanje antibiotike mora biti isključivo sa vodom ili čajem.
- Ne prekidati terapiju kada se primete prvi znaci poboljšanja bolesti.
- Zabraniti nekontrolisanu upotrebu antibiotika, jer ona onemogućava organizmu angažovanje njegovih vlastitih imunoloških snaga što vremenom dovodi do razvijanja otpornosti na ove lekove, i tada nam oni više ne mogu pomoći u izlečenju bolesti.
Antibiotici se primarno koriste za suzbijanje infekcija izazvanih patogenim bakterijama koje izazivaju zapaljenje pluća, zapaljenje bešike i mokraćnih puteva, crevne infekcije, upalu krajnika, postoperativne infekcije itd. Nekada se primena antibiotika jednostavno ne može izbjeći i tada je ove lekove treba uzeti odmah kako bi se dobilo u vremenu i time skratilo trajanje bolesti.[45]
Sa upotrebom antibiotika treba započeti tek po preporuci, i izboru antibiotika, od strane lekara ili apotekara, a nikako samoinicijativno
U stanjima u kojima je temperatura tela veća od 39 °C, kada ni nakon pet dana ne dolazi do poboljšanja, kada je kašalj dugotrajan, suvi bolan i kada se javljaju teškoće u disanju, sa upotrebom antibiotika treba započeti isključivo nakon ljekarske intervenciji i savet lekara.
- Izbor antibiotika u cilju terapije treba da bude zasnovan; na kulturi i rezultatima testa osetljivosti (usmerena terapija) ili na poznatim čestim patogenima u tom stanju i njihovim sadašnjim oblicima rezistencije (empirijska terapija).
- Trajanje antibiotske terapije bi trebalo da bude štoje kraće moguće; 3-5 dana najčešće je dovoljno u mnogim slučajevima, i ne bi trebalo da prelazi 7 dana, sem ukoliko ima dokaza da je kraći period neadekvatan.[46]
- Izbor antibiotika u profilaksi treba da bude zasnovan na poznatom ili verovatnom ciljnom patogenu ili patogenima.
- Trajanjeprofilakse bi trebalo da bude što je moguće krače.
- Preporučuje se jedna doza antibiotika za hiruršku profilaksu.
- Produžena profilaksa antibiotikom treba da se primeni jedino kada se pokaže da dobrobiti leka premašuju rizike rezistencije.
- Infekcije respiratornog trakta
| Dijagnoza | Najverovatniji uzročnik | Antibiotik prvog reda | Antibiotik drugog reda |
|---|---|---|---|
| Akutni bronhitis | Virusi u 90%, slučajeva, Chlamydia pneumoniae, Mycoplasma pneumoniae | Ne primenjivati antibiotike. | Po potrebi antitusici ili bronhodilatatori. |
| Egzacerbacija hronićnog bronhitisa | Virusi u 25 - 50% slučajeva, Chlamydia pneumoniae, Mycoplasma pneumoniae, Heamophilus influenzae, Streptococcus pneumoniae, Moraxella catarrhalis | Za blage oblike bolesti ne davati antibiotik. Za umereno teški oblik bolesti dati: amoksicilin, 500 mg na 8h, oralno; Kod težih infekcija: amoksicilin/klavulanat | Cefalosporini II ili III generacije za oralnu upotrebu, Eritromicin, azitromicin ili klaritromicin primeniti ako postoji alergija na penicilin. |
| Blaga do umerena pneumonija izazvana vanbolničkim uzročnikom, kod dece mlađe od 5 godina | Virusi, Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae, Mycoplasma pneumoniae | Amoksicilin 100 mg/kg tt/dan, podeljeno na tri doze Ako se sumnja da su uzročnici mikoplazme, primeniti makrolide | Cefalosporini II ili III generacije za oralnu upotrebu. Eritromicin, ako postoji alergija na penicilin, ili azitromicin ili klaritromicin. |
| Vanbolnička pneumonija kod dece starije od 5 godina i odraslih | Mycoplasma pneumoniae, Chlamydia pneumoniae, Coxiella burnetti, Streptococcus pneumoniae | Azitromicin 500 mg dnevno prvog dana, zatim 250 mg dnevno deca: 10 mg/kg/dan prvog dana, zatim 5 mg/kg tt/dan ili Klaritromicin 500 mg na 12 h, oralno deca: 7.5 mg/kg tt na 12 h, oralno Antibiotike davati još 3-5 dana nakon što postepeno bolesnik postane afebrilan | Doksiciklin ili fluorohinolon kao lek druge linije. Najbolji odnos troškovi/učinak ima azitromicin |
- 1 2 3 „Antibiotics”. NHS. June 5, 2014. Arhivirano iz originala na datum 2015-01-18. Pristupljeno January 17, 2015.
- ↑ „Factsheet for experts”. European Centre for Disease Prevention and Control. Arhivirano iz originala na datum 2014-12-21. Pristupljeno December 21, 2014.
- ↑ „WHO's first global report on antibiotic resistance reveals serious, worldwide threat to public health”. The World Health Organization. April 30, 2014. Pristupljeno December 21, 2014.
- ↑ „The introduction of 'chemotherapy' using arsphenamine - the first magic bullet”. J R Soc Med 102 (8): 343–8. 2009. DOI:10.1258/jrsm.2009.09k036. PMC 2726818. PMID 19679737.
- 1 2 Goodman, Louis S.; Gilman, Alfred (1941). The Pharmacological Basis of Therapeutics. New York: Macmillan Publishing Co.
- ↑ „A brief history of the antibiotic era: lessons learned and challenges for the future”. Front Microbiol 1: 134. 2010. DOI:10.3389/fmicb.2010.00134. PMC 3109405. PMID 21687759.
- ↑ „Physiology or Medicine 1939 – Presentation Speech”. Nobel Foundation. Pristupljeno 14 January 2015.
- ↑ American Heritage® Dictionary of the English Language, 5th edition. 2011.
- ↑ Mosby's Medical Dictionary, 8th Edition. Elsevier. 2009.
- ↑ „General Background: Antibiotic Agents”. Alliance for the Prudent Use of Antibiotics. Arhivirano iz originala na datum 2014-12-14. Pristupljeno December 21, 2014.
- ↑ „Treatment of cicatricial (benign mucous membrane) pemphigoid with dapsone”. J. Am. Acad. Dermatol. 6 (2): 215–23. February 1982. DOI:10.1016/S0190-9622(82)70014-3. PMID 7037880.
- ↑ Kırkıl C. Long-term results of nonoperative treatment for uncomplicated acute appendicitis. The Turkish journal of gastroenterology. 2014-08;25:393–397.
- ↑ „Prevention of infective endocarditis: guidelines from the American Heart Association: a guideline from the American Heart Association Rheumatic Fever, Endocarditis, and Kawasaki Disease Committee, Council on Cardiovascular Disease in the Young, and the Council on Clinical Cardiology, Council on Cardiovascular Surgery and Anesthesia, and the Quality of Care and Outcomes Research Interdisciplinary Working Group”. Circulation 116 (15): 1736–54. October 2007. DOI:10.1161/CIRCULATIONAHA.106.183095. PMID 17446442. »American Heart Association Rheumatic Fever«
- ↑ „Dentists' knowledge and implementation of the 2007 American Heart Association guidelines for prevention of infective endocarditis”. Oral Surg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol Endod 106 (6): e16-9. December 2008. DOI:10.1016/j.tripleo.2008.08.009. PMID 19000604.
- 1 2 3 Pankey GA, Sabath LD. (March 2004). „Clinical relevance of bacteriostatic versus bactericidal mechanisms of action in the treatment of Gram-positive bacterial infections”. Clin Infect Dis. 38 (6): 864–870. DOI:10.1086/381972. PMID 14999632.
- ↑ Mascio CT, Alder JD, Silverman JA (December 2007). „Bactericidal action of daptomycin against stationary-phase and nondividing Staphylococcus aureus cells”. Antimicrob. Agents Chemother. 51 (12): 4255–60. DOI:10.1128/AAC.00824-07. PMC 2167999. PMID 17923487.
- ↑ Pelczar, M.J., Chan, E.C.S. and Krieg, N.R. (1999) "Host-Parasite Interaction; Nonspecific Host Resistance", In: Microbiology Concepts and Applications, 6th ed., McGraw-Hill Inc., New York, U.S.A. pp. 478–479.
- ↑ Rhee KY, Gardiner DF (September 2004). „Clinical relevance of bacteriostatic versus bactericidal activity in the treatment of gram-positive bacterial infections”. Clin. Infect. Dis. 39 (5): 755–6. DOI:10.1086/422881. PMID 15356797.
- ↑ Wiegand I, Hilpert K, Hancock REW (January 2008). „Agar and broth dilution methods to determine the minimal inhibitory concentration (MIC)of antimicrobial substances”. Nature Protocols 3 (2): 163–175. DOI:10.1038/nprot.2007.521. PMID 18274517.
- ↑ Spanu T, Santangelo R, Andreotti F, Cascio GL, Velardi G, Fadda G (February 2004). „Antibiotic therapy for severe bacterial infections: correlation between the inhibitory quotient and outcome”. Int. J. Antimicrob. Agents 23 (2): 120–8. DOI:10.1016/j.ijantimicag.2003.06.006. PMID 15013036.
- ↑ Sharma, K.K., Sangraula, H., Mediratta, P.K. (December 2002). „Some new concepts in antibacterial drug therapy” (PDF). Indian Journal of Pharmacology 34 (6): 390–396. Arhivirano iz originala na datum 2015-07-13. Pristupljeno 13 November 2008.
- ↑ Calderon CB, Sabundayo BP (2007). Antimicrobial Classifications: Drugs for Bugs. In Schwalbe R, Steele-Moore L, Goodwin AC. Antimicrobial Susceptibility Testing Protocols. CRC Press. Taylor & Frances group. ISBN 978-0-8247-4100-6
- ↑ Finberg RW, Moellering RC, Tally FP (November 2004). „The importance of bactericidal drugs: future directions in infectious disease”. Clin. Infect. Dis. 39 (9): 1314–20. DOI:10.1086/425009. PMID 15494908.
- ↑ Mark S Butler1, Mark A Blaskovich1 and Matthew A Cooper1 (2013). „Antibiotics in the clinical pipeline in 2013”. The Journal of Antibiotics 66: 571–591. DOI:10.1038/ja.2013.86.
- ↑ Cunha BA. Antibiotic Essentials 2009. Jones & Bartlett Learning, ISBN 978-0-7637-7219-2 p. 180, for example.
- ↑ „New target for inhibition of bacterial RNA polymerase: 'switch region'”. Curr. Opin. Microbiol. 14 (5): 532–43. 2011. DOI:10.1016/j.mib.2011.07.030. PMC 3196380. PMID 21862392.
- ↑ „Antibacterial natural products in medicinal chemistry--exodus or revival?”. Angew. Chem. Int. Ed. Engl. 45 (31): 5072–129. 2006. DOI:10.1002/anie.200600350. PMID 16881035.
- ↑ William Andrew Publishing (2013). Pharmaceutical Manufacturing Encyclopedia. Elsevier Science. str. 305.
- ↑ „Topical Antibiotics”. Pristupljeno July 23, 2014.
- 1 2 Slama TG, Amin A, Brunton SA (July 2005). „A clinician's guide to the appropriate and accurate use of antibiotics: the Council for Appropriate and Rational Antibiotic Therapy (CARAT) criteria”. Am. J. Med. 118 Suppl 7A (7): 1S–6S. DOI:10.1016/j.amjmed.2005.05.007. PMID 15993671.
- ↑ „Antibiotic-Associated Diarrhea - All you should know”. Arhivirano iz originala na datum 2015-04-25. Pristupljeno 2014-12-28.
- ↑ Pirotta MV, Garland SM (2006). „Genital Candida species detected in samples from women in Melbourne, Australia, before and after treatment with antibiotics”. J Clin Microbiol. 44 (9): 3213–3217. DOI:10.1128/JCM.00218-06. PMC 1594690. PMID 16954250.
- ↑ Thacker, James D. (2012). „The law of unintended consequences and antibiotics”. Open Journal of Immunology 02 (2): 59. DOI:10.4236/oji.2012.22007.
- ↑ „Antibiotics and Chronic Liver Diseases”. Arhivirano iz originala na datum 2017-05-01. Pristupljeno 2015-06-28.
- 1 2 3 Weaver K, Glasier A (February 1999). „Interaction between broad-spectrum antibiotics and the combined oral contraceptive pill. A literature review”. Contraception 59 (2): 71–8. DOI:10.1016/S0010-7824(99)00009-8. PMID 10361620.
- ↑ Weisberg E (May 1999). „Interactions between oral contraceptives and antifungals/antibacterials. Is contraceptive failure the result?”. Clin Pharmacokinet 36 (5): 309–13. DOI:10.2165/00003088-199936050-00001. PMID 10384856.
- ↑ Hassan T (March 1987). „Pharmacologic considerations for patients taking oral contraceptives”. Conn Dent Stud J 7: 7–8. PMID 3155374.
- ↑ Orme ML, Back DJ (December 1990). „Factors affecting the enterohepatic circulation of oral contraceptive steroids”. Am. J. Obstet. Gynecol. 163 (6 Pt 2): 2146–52. DOI:10.1016/0002-9378(90)90555-L. PMID 2256523. Arhivirano iz originala na datum 2010-11-18. Pristupljeno 2015-06-28.
- ↑ Lwanga, J; Mears, A; Bingham, J S; Bradbeer, C S (2008). „Do antibiotics and alcohol mix? The beliefs of genitourinary clinic attendees”. BMJ 337: a2885. DOI:10.1136/bmj.a2885.
- ↑ „antibiotics-and-alcohol”. Arhivirano iz originala na datum 2010-11-18. Pristupljeno 2015-06-28., Mayo Clinic
- ↑ „Antibiotics FAQ”. McGill University, Canada. Arhivirano iz originala na datum 16 February 2008. Pristupljeno 17 February 2008.
- ↑ Stockley, IH (2002). Stockley's Drug Interactions (6th izd.). London: Pharmaceutical Press.
- ↑ Franklin GA, Moore KB, Snyder JW, Polk HC Jr, Cheadle WG. Emergence of resistant microbes in critical care units is transient, despite an unrestricted formulary and multiple antibiotic trials. Surg Infect (Larchmt) 2002; 3: 135-44.
- ↑ Nadler EP, Reblock KK, Ford HR, Gaines BA. Monotherapy versus multi-drug therapy for the treatment of perforated appendicitis in children. Surg Infect (Larchmt) 2003; 4: 327-33.
- ↑ Fowler RA, Flavin KE, Barr J, Weinacker AB, Parsonnet J, Gould MK. Variability in antibiotic prescribing patterns and outcomes in patients with clinically suspected ventilator-associated pneumonia. Chest 2003;123: 835-44.
- ↑ Badaro R, Molinar F, Seas C, Stamboulian D, Mendonca J, Massud J, Nascimento LO; Latin American Antibiotic Research Group (LAARG). A multicenter comparative study of cefepime versus broad-spectrum antibacterial therapy in moderate and severe bacterial infections. Braz J Infect Dis 2002; 6: 206-18.
- Ursula Theuretzbacher: Mikrobiologie im klinischen Alltag. Erreger, Diagnostik, Therapie. 2. Auflage, Kohlhammer, Stuttgart 1999/2005, ISBN 3-17-016665-4.
- Claus Simon, Wolfgang Stille: Antibiotika-Therapie in Klinik und Praxis. Schattauer, Stuttgart 1985, ISBN 3-7945-1970-1.
- Wolfgang Stille, Hans-Reinhard Brodt, Andreas H. Groll, Gudrun Just-Nübling: Antibiotika-Therapie. 1. Nachdruck der 11. Auflage, Schattauer, Stuttgart 2006, ISBN 3-7945-2160-9.
- Peter Heisig: Was ist neu an Ketoliden und Oxazolidinonen? Wirkungs- und Resistenzmechanismen. In: Pharmazie in unserer Zeit Bd. 33, Nr. 1, 2004, S. 10–19, ISSN 0048-3664.
- Radka Alexy, Klaus Kümmerer: Antibiotika in der Umwelt. In: KA: Korrespondenz Abwasser, Abfall. Bd. 52, Nr. 5, 2005, ISSN 1616-430X, S. 563–571.
- M. Grote, C. Schwake-Anduschus, H. Stevens, R. Michel, T. Betsche and M. Freitag: Antibiotika-Aufnahme von Nutzpflanzen aus Gülle-gedüngten Böden – Ergebnisse eines Modellversuchs. In: Journal für Verbraucherschutz und Lebensmittelsicherheit. Bd. 1, Nr. 1, Birkhäuser, Basel 2006, ISSN 1661-5751 (Print), S. 1661–5867 (Online).
- Hidetada Hirakawa, Haruyoshi Tomita: Interference of bacterial cell-to-cell communication: A new concept of antimicrobial chemotherapy breaks antibiotic resistance. In: Frontiers in Microbiology. Nr. 4, 13. Mai 2013, S. 114, DOI:10.3389/fmicb.2013.00114.
- Antibiotik na Projektu Open Directory
- C. T. Walsh, M. A. Fischbach: Antibiotika: Neue Strategien gegen Superkeime. Spektrum der Wissenschaft 4/10 (April 2010). online einsehbar Arhivirano 2015-09-24 na Wayback Machine-u bei schattenblick.de.
- gesundzuhause.de, Infos von Prof. Daschner zum Thema Antibiotika-Resistenz
- Übersichtsartikel: Antibiotika und Antibiotikaresistenzen (FLUGS-Fachinformationsdienst am Helmholtz Zentrum München, Deutsches Forschungszentrum für Gesundheit und Umwelt) Arhivirano 2013-03-10 na Wayback Machine-u (PDF-Datei; 4,10 MB)
- BURDEN of Resistance and Disease in European Nations – Die Bestimmung der finanziellen Bürde von Antibiotikaresistenz in Europa Arhivirano 2008-01-15 na Wayback Machine-u
- SARI – Surveillance der Antibiotika-Anwendung und der bakteriellen Resistenzen auf Intensivstationen[mrtav link]
- Wikibooks : Antibiotika