Dapson

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dapson
(IUPAC) ime
4-[(4-aminobenzen)sulfonil]anilin
Klinički podaci
Robne marke Aczone
AHFS/Drugs.com Monografija
MedlinePlus a682128
Identifikatori
CAS broj 80-08-0
ATC kod D10AX05 J04BA02
PubChem[1][2] 2955
DrugBank DB00250
ChemSpider[3] 2849
UNII 8W5C518302 YesY
KEGG[4] D00592 YesY
ChEBI CHEBI:4325 YesY
ChEMBL[5] CHEMBL1043 YesY
Hemijski podaci
Formula C12H12N2O2S 
Mol. masa 248.302 gmol-1
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost 70 do 80%
Vezivanje za proteine plazme 70 do 90%
Metabolizam Hepatički (uglavnom CYP2E1-posredovano)
Poluvreme eliminacije 20 do 30 h
Izlučivanje Renalno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća B2(AU) C(US)
Pravni status ℞-samo (U.S.), POM (UK)
Način primene Oral

Dapson (diamino-difenil sulfon) je farmakološka supstanca najčešće korišćena u kombinaciji sa rifampicinom i klofaziminom kao multi-lek terapija za tretiranje Mycobacterium leprae infekcije (lepre).[6] On se isto tako koristi za tretiranje Pneumocystis carinii pneumonije koju uzrokuje Pneumocystis jiroveci (P. carinii). Dapson se koristi u kombinaciji sa pirimetaminom u tretmanu malarije.[7][8]

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

U ranom 20. veku nemački hemičar Paul Erlih je razvijao teorije selektivne toksičnosti koje su se uglavnom bazirale na sposobnostima određenih boja da ubiju mikrobe. Gerhard Domagk, koji je kasnije dobio Nobelovu nagradu, napravio je značajan progres 1932. godine otkrićem antibakterijskog svojstva prontosil crvene boje. Dalje potraga za aktivnim hemikalijama je dovelo do otkrića dapsona i antibakterijskih sulfonamida.[9]

Mehanizam[uredi - уреди | uredi izvor]

U svojstvu antibakterijskog agenta, dapson inhibira bakterijsku sintezu dihidrofolične kiseline.[10] Iako je strukturno različita of dapsona, sulfonamidna grupa antibakterijskih lekova funkcioniše na istom principu.

Kad se koristi kao tretman za kožnih bolesti koje nisu prouzrokovane bakterijama, dapson dejstvuje putem mehanizma koji nije dovoljno istražen. Postoje tvrdnje da je u slučajevima uboda pauka dapson je često efikasan, međutim klinička istraživanja nisu demonstrirala takvu efektivnost.[11]

Sinteza[uredi - уреди | uredi izvor]

Dapson su prvo napravili From i Vitman 1908. godine. 4,4'-dinitrodifenil sulfid je oksidiran do sulfona u rastvoru kalijum dihromata, glacijalne acetil kiseline, i sumporne kiseline. [12]

Synthesis of dapsone.png

Administracija[uredi - уреди | uredi izvor]

Dapson se oralno dozira kao tableta od 100 mg ili alternativno kao tableta od 25 mg.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. PMID 21948594. doi:10.1093/nar/gkr777.  edit
  6. Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). "Chapter 47. Chemotherapy of tuberculosis, mycobacterium avium complex disease, and leprosy". Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-142280-3. http://books.mcgraw-hill.com/medical/goodmanandgilman/. 
  7. Thomas L. Lemke, David A. Williams, ur. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5 izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. str. 917-8. ISBN 0-7817-4443-1. http://www.lww.com/productTOC/?ISBN=978-0-7817-6879-5. 
  8. Mandel GL, Bannett JE, Dolin R, ur. (2000). Principles and Practise of Infectious Diseases (5 izd.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone. DOI:10.1016/S1473-3099(10)70089-X. ISBN 0-443-07593-X. http://www.lancet.com/journals/laninf/article/PIIS1473-3099%2810%2970089-X/fulltext. 
  9. "Leprosy | 14 History of dapsone and dyes". http://www.itg.be/itg/DistanceLearning/LectureNotesVandenEndenE/22_Leprosyp14.htm. 
  10. "Medscape.com". http://www.medscape.com/viewarticle/440403_5. 
  11. Elriston DM, Miller SD, Young RJ 3rd, Eggers J, McGlasson D, Schmidt WH, Bush A. (2005). "Compason of colchicine, dapson, triamcinolone, and diphenhydramine therapy for the treatment of brown recluse spider envenomation: a double-blind, controlled study in a rabbit model.". Arch Dermatol 141 (5 pages=595-7). 
  12. E. Fromm, J. Wittmann (1908). "Derivate des p-Nitrothiophenols". Ber. 41: 2264. doi:10.1002/cber.190804102131. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]


Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).