Antidijaroici

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Antidijaroici su lekovi koji se koriste u simptomatskoj terapiji dijareje. To su većinom lekovi koji modifikuju motilitet gastrointestinalnog trakta i utiču na sekreciju i reapsorpciju vode i elektrolita. Efekat njihove primene podrazumeva smanjenje učestalosti vodenih i neformiranih stolica.

Adsorbensi[uredi - уреди | uredi izvor]

Adsorbensi ispoljavaju nespecifično delovanje na gastrointestinalni trakt. Oni vezuju eventualno prisutne bakterije, njihove toksine, razgradne produkte, digestivne sokove pa i većinu istovremeno peroralno primenjenih lekova. Uglavnom se koriste mešavine kaolina i pektina, magnezijum-aluminijum-silikat, polikarbofil i metilceluloza. Holestiramin i holestipol mogu biti korisni kod dijareja izazavanih viškom neresorbovanih žučnih soli. Adsorbensi su netoksični i ne resorbuju se iz gastrointestinalnog trakta pa je njihova primena većinom bezbedna. NJihova efikasnost u suzbijanju dijareje, međutim, nije utvrđena u kontrolisanim kliničkim studijama.[1][2]

Antimotilitetni lekovi[uredi - уреди | uredi izvor]

Lekovi koji smanjuju motilitet gastrointestinalnog trakta produžavaju vreme tranzita crevnog sadržaja i favorizuju veći stepen reapsorpcije vode i elektrolita iz lumena creva. Agonisti opioidnih receptora deluju na ovaj način. Međutim, morfin, kodein i slični opioidi, pored dejstva na opioidne receptore u zidu creva ostvaruju i efekte u CNS-u, usled čega poseduju značajan potencijal zloupotrebe a njihova primena udružena je sa rizikom od razvitka psihičke i fizičke zavisnosti. Loperamid, kao sintetski analog opioida, u terapijskim dozama ispoljava minimalne efekte na nivou CNS-a pa predstavlja antimotilitetni lek izbora.[3] Difenoksilat, takođe sintetski analog opioida, ima sličan farmakodinamski profil ali sa izraženijim centralnim efektima od loperamida, usled činjenice da, za razliku od njega, u značajnijoj meri prolazi krv-moždanu barijeru. Zbog toga se u preparatima najčešće kombinuje sa malim (subterapijskim) dozama atropina kako bi se redukovao rizik od zloupotrebe. Tokom dugotrajne upotrebe, ipak, difenoksilat može izazvati zavisnost sličnu morfinskoj.[3] Kodein se takođe može koristiti u kratkotrajnoj terapiji dijareje. Kodein i loperamid, pored efekta na redukciju propulzivnih pokreta creva, ostvaraju i antisekretorni efekat.[1]

Antimuskarinici, kao atropin, redukuju motilitet creva ali istovremeno ostvaruju brojne neželjene efekte na više drugih sistema organa. Usled toga, ne koriste se u terapiji dijareje.

Neželjeni efekti antimotilitetnih lekova obuhvataju: konstimpaciju, abdominalne grčeve, vrtoglavicu, pospanost, urtikariju, retko paralitički ileus.[1][4]

Primena antimotilitetnih lekova ne preporučuje se kod dece. Takođe, kod teških oblika gastroenteritisa i suspektne dezinterije, primena antimotilitetnih lekova se ne savetuje zbog povećanog rizika od razvitka ozbiljnih komplikacija kao što je toksični megakolon.[3]

Antisekretorni lekovi[uredi - уреди | uredi izvor]

Bizmut subsalicilat ispoljava više efekata: antisekretorni, antiinflamatorni i antibakterijski. Za blagi antibakterijski efekat odgovoran je prevashodno bizmut, dok salicilat može ispoljavati antisekretorni i antiinflamatorni efekat.[3] Najčešće se koristi u simptomatskoj terapiji i profilaksi „putničke dijareje“. Može biti efikasan i u terapiji sekretorne dijareje infektivne etiologije.[2] U terapijskim dozama, bizmut subsalicilat jeste relativno bezbedan za upotrebu. Tokom primene može se javiti crna prebojenost stolice kao i prolazna tamna prebojenost usana i jezika. Lek može smanjiti bioraspoloživost tetraciklina i interagovati sa drugim preparatima koji sadrže salicilate.

Oktreoid je sintetski oktapeptidni analog somatostatina. Inhibira oslobađanje serotonina i drugih biološki aktivnih peptida, usled čega ispoljava direktan antisekretorni efekat na nivou digestivnog trakta. Primenjuje se parenteralno i koristi isključivo u ozbiljnim indikacijama: simptomatska terapija karcinoidnih tumora, hemoterapijom-indukovane dijareje a sa ograničenim uspehom se koristi i kod dijareje povezane sa sidom.[2] Neželjeni efekti obuhvataju niz gastrointestinalnih neželjenih efekata, postprandijalnu hiperglikemiju kao i pojavu holelitijaze nakon dugotrajne terapije.[4]

Biološki preparati[uredi - уреди | uredi izvor]

Primena probiotika može biti korisna u profilaksi i terapiji dijareje povezane sa upotrebom antibiotika. Zaključci nekoliko meta-analiza ukazali su na pozitivne efekte upotrebe probiotika ali i na neophodnost dodatnih kontrolisanih kliničkih studija radi potvrde efikasnosti.[5][6][7]

Efikasnost primene probiotika u terapije akutne dijareje infektivne etiologije manje je izvesna a povoljni efekti su češće izraženi kod odojčadi i dece, mada se zapažaju i kod odraslih.[6][8][9]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 Rang HP, Dale MM, Ritter JM, Flower RJ. Pharmacology. 6th ed. Edinburgh: Churchill Livingstone; 2007.
  2. 2,0 2,1 2,2 Spruill WJ, Wade WE. Diarrhea, Constimpation, and Irritable Bowel Syndrome. In: DiPiro JT et al., editors. Pharmacotherapy: A Pathophysiologic Approach. 7th ed. New York: The McGraw-Hill Companies; 2008.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Rutter P. Constimpation and diarrhoea. In: Walker R, Whittlesea C, editors. Clinical Pharmacy and Therapeutics. 4th ed. Edinburgh: Churchill Livingstone; 2007.
  4. 4,0 4,1 British Medical Association, Royal Pharmaceutical Society of Great Britain. British National Formulary 56. London: BMJ Group and RPS Publishing; September 2008.
  5. Cremonini F, Di Caro S, Nista EC, Bartolozzi F, Capelli G, Gasparrini G et al. Meta-analysis: the effect of probiotic administration on antibiotic-associated diarrhoea. Aliment. Pharmacol. Ther. 2002; 16(8):1461–67.
  6. 6,0 6,1 Sazawal S, Hiremath G, Dhingra U, Malik P, Deb S, Black RE. Efficacy of probiotics in prevention of acute diarrhoea: a meta-analysis of masked, randomised, placebo-controlled trials. Lancet Infect. Dis. 2006; 6(6):374–82.
  7. Szajewska H, Ruszczyński M, Radzikowski A. Probiotics in the prevention of antibiotic-associated diarrhea in children: A meta-analysis of randomized controlled trials. J. Pediatr. 2006; 149(3):367-72.
  8. Szajewska H, Mrukowicz JZ. Probiotics in the Treatment and Prevention of Acute Infectious Diarrhea in Infants and Children: A Systematic Review of Published Randomized, Double-Blind, Placebo-Controlled Trials. J. Pediatr. Gastroenterol. Nutr. 2001; 33:S17-S25.
  9. Van Niel CW, Feudtner C, Garrison MM, Christakis DA. Lactobacillus Therapy for Acute Infectious Diarrhea in Children: A Meta-analysis. Pediatrics 2002; 109(4):678-84.