Bizmut

Izvor: Wikipedia
Pb - Bi - Po
Sb
Bi
 
Bi-TableImage.png
Opšti podaci
Ime, simbol,atomski broj Bizmut, Bi, 83
Pripadnost skupu slabih metala
grupa, perioda VA, 6
gustina, tvrdoća 9780 kg/m3, 2,25
Boja rozesiva Bi,83.jpg
Osobine atoma
atomska masa 208,98038 u
atomski radijus 160 (143) pm
kovalentni radijus 146 pm
van der Valsov radijus bez podataka
elektronska konfiguracija [Xe]4f145d106s26p3
e- na energetskim nivoima 2, 8, 18, 32, 18, 5
oksidacioni brojevi 3, 5
Osobine oksida srednje kiseli
kristalna struktura -
fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 544 K (271 °C)
temperatura ključanja 1837 K (1564 °C)
molska zapremina 21,31×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 104,8 kJ/mol
toplota topljenja 11,3 kJ/mol
pritisak zasićene pare 6,27×10-4 Pa
(600 K)
brzina zvuka 1790 m/s
(293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost 2,02 (Pauling)
1,67 (Alred)
specifična toplota 122 J/(kg*K)
specifična provodljivost 0,867×106 S/m
toplotna provodljivost 7,87 W/(m*K)
I energija jonizacije 703 kJ/mol
II energija jonizacije 1610 kJ/mol
III energija jonizacije 2466 kJ/mol
IV energija jonizacije 4370 kJ/mol
V energija jonizacije 5400 kJ/mol
VI energija jonizacije 8520 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
207Bi (veš.) 31,55 godina z.e. 2,399 207Pb
208Bi (veš.) 3,368×106 godina z.e. 2,880 208Pb
209Bi 100% stabilni izotor sa 126 neutrona
210mBi (veš.) 3×106 godina α   206Tl
tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada,
z.e=zarobljavanje elektrona

Bizmut (Bi, latinski - bismutum) -je metal VA grupe. Ime je dobio po nemačkoj reči Wismut

Zastupljenost: bizmut je zastupljen u zemljinoj kori u količini od 0,048 ppm(eng. parts per million). Najvažniji minerali bizmuta su:

  • bizmutin Bi2S3
  • bizmutit (BiO)2CO3

Ove rude se najčešće javljaju kao sporedni proizvod kod dobijanja olova i bakra.

Bizmut ima 35 izotopa čije se atomske mase nalaze između 190-215. Postojan je samo izotop 209, koji predstavlja skoro 100% izotopskog sastava bizmuta. U prirodi se javlja i izotop 210 ( oko 50 ppm prirodnog sastava izotopa), koji je radioaktivan.

Bizmut je poznat još od XV veka. Korišćen je u Nemačkoj kao dodatak legurama.

Osnovna namena bizmuta je za dodavanje niskotopljivim rudama. Neka njegova kompleksna jedinjenja imaju primenu kao katalizatori.

Bi2O3 koji je ružičaste boje koristi se u kozmetičkoj industriji. Biološki značaj - nema. Nalazi se u kostima i u krvi ali tamo ničemu ne služi. Njegove soli kao i oksidi su neotrovne.

Čist bizmut je krh metal. Ne reaguje sa kiseonikom iz vazduha, kao ni sa vodom. Rastvara se u koncentrovanoj azotnoj kiselini.