Elektronska konfiguracija

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Elektronska konfiguracija elementa je raspored elektrona koji pripadaju atomu datog elementa na njegovim elektronskim orbitalama. Duckajte ga

Elektronska konfiguracija se utvrđuje na osnovu spetroskopskih ispitivanja i uz pomoć teoretskih proračuna. Kod mnogih elemenata, posebno lantanoida i prelaznih metala, postoje nesuglasice oko njihove elektronske konfiguracije.

Način zapisa konfiguracije[uredi - уреди | uredi izvor]

Elektronska konfiguracija se zapisuje na određen način.Taj zapis može da izgleda na primer ovako:

neon: 1s22s22p6

ili ovako:

Neon-konfiguracja-elektronowa-zapis-klatkowy.svg

Brojevi koji se javljaju ispred slova označavaju energetske nivoe. Njihova numerizacija počinje od orbitale najbliže jezgru i raste sa odaljavanjem od njega. Mala slova ("s", "p", "d" i "f") označavaju vrste orbitala, a gornji brojevni indeksi označavaju broj elektrona koji se nalaze na datoj orbitali.

Za uprošćavanje elektronske konfiguracije često se stavlja skraćeni zapis. Na primer

ugljenik: helijum + 2s22p2

ili:

C: [He]2s22p2

gdje je [He] (helijum) - elektronska konfiguracija helija

Opšta pravila uspostavljanja konfiguracije[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Prvo se popunjava orbitala "s", zatim "p", zatim "d", pa "f" i na kraju "g".
  • Orbitale na višim energetskim nivoima popunjavaju se tek kad se popune niži energetski nivoi.
  • Na orbitali s mogu da budu samo 2 elektrona, na p 6, na d 10, na f 14, na g 18.
  • Na prvom energetskom nivou postoji samo orbitala s, na drugom energetskom nivou orbitale s i p, na trećem orbitale s, p i d i od četvrtog orbitale s, p, d i f. Od petog energetskog nivoa treba da se pojavljuje i orbitala g, ali svi trenutno poznati atomi mogu se opisati pomoću prve četiri orbitale.