Statin

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Statin
Klasa leka
Lovastatin
Lovastatin, ovo jedinjenje izolovano iz Aspergillus terreus je bio prvi stani na tržištu
Upotreba Hiperholesterolemija
Biološki cilj HMG-CoA reduktaza
ATC kod [[ATC kod {{{ATC prefix}}}|C10AA]]
Spoljašnje veze
MeSH D019161
AHFS/Drugs.com Klase lekova

Statini (inhibitori HMG-CoA reduktaze) su klasa lekova koja se koristi za snižavanje nivoa holesterola inhibicijom enzima HMG-CoA reduktaza, koji ima centralnu ulogu u produkciji holesterola u jetri. Povišeni nivoi holesterola su povezani sa kardiovaskularnim bolestima,[1], te se statini koriste za sprečavanje tih bolesti. Istraživanja su pokazala da su statini efektivniji u tretiranu kardiovaskularnih bolesti (sekundarna prevencija).[2][3] Statini imaju retke ali ozbiljne nuspojave, posebno oštećenja mišića, i neki lekari smatraju da se previše koriste.

Statin sa najvećom prodajom je atorvastatin, koji je na tržištu pod imenom Lipitor (Pfizer) i Torvast. Atorvastatin je 2003. postao lek sa najvećom prodajom u istoriji.[4] Pfizer je izvestio da je prodaja 2008. bila USD 12,4 milijarde.[5] Brojni statini su u prodaji (2010): atorvastatin (Lipitor i Torvast), fluvastatin (Leskol), lovastatin (Mevakor, Altokor, Altoprev), pitavastatin (Livalo, Pitava), pravastatin (Pravahol, Selektin, Lipostat), rosuvastatin (Krestor) i simvastatin (Zokor, Lipeks).[6] Nekoliko kombinacija preparata statatina i nekog drugog agensa, kao što je ezetimib/simvastatin, su takođe dostupni.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Lewington S; G, Whitlock; R, Clarke et al. (December 2007). "Blood cholesterol and vascular mortality by age, sex, and blood pressure: a meta-analysis of individual data from 61 prospective studies with 55,000 vascular deaths". Lancet 370 (9602): 1829–39. PMID 18061058. doi:10.1016/S0140-6736(07)61778-4. 
  2. National Institute for Health and Clinical Excellence (May 2008, reissued March 2010). "Lipid modification - Cardiovascular risk assessment and the modification of blood lipids for the primary and secondary prevention of cardiovascular disease - Quick reference guide" (PDF). http://www.nice.org.uk/nicemedia/live/11982/40675/40675.pdf. pristupljeno 25. 8. 2010.. 
  3. F, Taylor; K, Ward; TH, Moore et al. (2011). Taylor, Fiona, ed. "Statins for the primary prevention of cardiovascular disease". Cochrane Database Syst Rev (1): CD004816. PMID 21249663. doi:10.1002/14651858.CD004816.pub4. 
  4. Simons, John. "The $10 billion pill", Fortune magazine, January 20, 2003.
  5. "Doing Things Differently", Pfizer 2008 Annual Review, April 23, 2009, pp. 15.
  6. Sweetman, Sean C., ur. (2009). "Cardiovascular drugs". Martindale: the complete drug reference (36th izd.). London: Pharmaceutical Press. str. 1155-434. ISBN 978-0-85369-840-1. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Sweetman, Sean C., ur. (2009). "Cardiovascular drugs". Martindale: the complete drug reference (36th izd.). London: Pharmaceutical Press. str. 1155-434. ISBN 978-0-85369-840-1. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Statin page at Bandolier, an evidence-based medicine journal