Alkalni metali

Izvor: Wikipedia

Grupi alkalijskih metala pripadaju: litijum (Li), natrijum (Na), kalijum (K), rubidijum (Ru), cezijum (Cs) i francijum (Fr). Zajednička oznaka za elektronsku konfiguraciju ovih elemenata je nS1. Vrednost oksidacionog broja u jedinjenjima jonske prirode je +1; grade jednovalentne bezbojne katjone.[1]

U elementarnom stanju atomi alkalnih metala povezani slabom metalnom vezom grade metalnu kristalnu rešetku. Zbog angažovanja samo jednog elektrona veza je slaba, stoga imaju nisku temperaturu ključanja i malu gustinu (plivaju na vodi). Male su tvrdoće tako da se mogu seći nožem. Porastom atomskog broja u grupi rastu i jonski radijusi i gustina, dok temperature topljenja i ključanja opadaju. Srebrnastobele su boje, dobri su provodnici toplote i elektriciteta. Prvi član grupe, litijum, ima unekoliko drugačija svojstva od ostatka grupe. Tako je po nekim osobinama sličniji magnezijumu nego natrijumu. Veoma male dimenzije atoma litijuma i još manje njegovog jona uzrokuju veće jačine metalne veze u kristalnoj rešetki u odnosu na ostale alkalne metale. Zbog toga je litijum znatno tvrđi od njih, a ima i višu temperaturu topljenja i ključanja.[2] Alkalni metali boje plamen karakterističnim bojama. Litijum boji plamen svetlo crveno, natrijum žuto, kalijum svetlo ljubičasto, rubidijum crveno-ljubičasto, a cezijum plavo-ljubičasto.

Prema hemijskom ponašanju alkalni metali čine grupu međusobno najsličnijih elemenata u periodnom sistemu elemenata. Energija jonizacije opada porastom atomskog broja. Vrednosti za prvu jonizacionu energiju su veoma niske (niže od ostalih elemenata). Alkalni metali imaju najniže vrednosti za koficijente elektronegativnosti u odnosu na sve elemente u periodnom sistemu. Iz toga proizilazi njihov pozitivan oksidacioni broj bez obzira sa kojim elementom gradili jedinjenje. Na osnovu redoks-potencijala može se zaključiti da su to najreaktivniji metali i najača redukciona sredstva.

Rasprostranjenost i nalaženje u prirodi[uredi - уреди]

U prirodi se alkalijskii metali nalaze samo u vidu jedinjenja, najčešće u sastavu silikata i alumosilikata. Dok su natrijumova i kalijumova jedinjenja veoma rasprostranjena, jedinjenja ostalih alkalnih metala se javljaju u malim količinama. Natrijumova jedinjenja su toliko rasprostranjena da je teško naći uzorak supstance bez tragova natrijuma (dokaz za to je natrijumova žuta boja u plamenu). Najviše natrijuma ima u alumosilikatima, kamenoj soli, čilskoj šalitri i kriolitu. Kalijuma u zemljinoj kori ima manje nego natrijuma. Najviše ga ima u obliku silikata iz kojih ga biljke ne mogu koristiti iako je veoma značajan za njih. Silikati se ne mogu koristiti ni kao ruda za dobijanje kalijuma. Litijum se javlja u nekim silikatina i fosfatima, dok se rubidijum i cezijum uz ostale alkalne metale u alumosilikatima i prirodnim ležištima kalijumovih jedinjenja...

Reference[uredi - уреди]

  1. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. http://www.pearsonhighered.com/educator/product/Housecroft-Inorganic-Chemistry-3e/9780131755536.page. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]