Neptunijum

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
U - Np - Pu
Pm
Np
 

Opšti podaci
Ime, simbol,atomski broj Neptunijum, Np, 93
Pripadnost skupu aktinoida
grupa, perioda  , 7
gustina, tvrdoća 20250 kg/m3, bd
Boja srebrnobela
Osobine atoma
atomska masa 237 u
atomski radijus 175 pm
kovalentni radijus bez podataka
van der Valsov radijus bez podataka
elektronska konfiguracija [Rn]5f46d17s2
e- na energetskim nivoima 2, 8, 18, 32, 22, 9, 2
oksidacioni broj 6, 5, 4, 3
Osobine oksida amfoterni
kristalna struktura tri oblika:,
romboidna,
tetragonalna i ,
regularna
fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 910 K (637 °C)
temperatura ključanja 4273 K (4000 °C)
molska zapremina 11,59×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 336,6 kJ/mol
toplota topljenja 5,19 kJ/mol
pritisak zasićene pare bez podataka
brzina zvuka bez podataka
Ostale osobine
Elektronegativnost 1,36 (Pauling)
1,22 (Alred)
specifična toplota bez podataka
specifična provodljivost 0,822×106 S/m
toplotna provodljivost 46,3 W/(m*K)
I energija jonizacije 604,5 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
235Np (veš.) 396,1 dana z.e. 0,124 235U
α 5,192 231Pa
236Np (veš.) 1,54×105 dana z.e. 0,940 236U
β- 0,940 236Pu
α 5,020 232Pa
237Np (veš.) 2,144×106 godina α 4,959 233Pa
Tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada,
z.e=zarobljavanje elektrona

Neptunijum (Np, latinski - neptunium) - je aktinoid. Ime je dobio po planeti Neptun (planeta).

Neptun je srebrnobo radioaktivan element, nije zastuljen u prirodi. Reguje sa . kiseonikom, vodenom parom i kiselinama. Sa bazama ne reaguje.

Neptunijum je otkriven 1940 u SAD, ali je to otkriće objavljeno tek 6 godina kasnije