Srebro

Izvor: Wikipedia
Pd - Ag - Cd
 
Cu
Ag
Au  
 
 
Ag-TableImage.svg
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broј Srebro, Ag, 47
Pripadnost skupu prelaznih metala
grupa, perioda IB , 5
gustina, tvrdoća 10490 kg/m3, 2,5
Boјa srebrna
80 px
Osobine atoma
atomska masa 107,8682 u
atomski radiјus 160 (165) pm
kovalentni radiјus 153 pm
van der Valsov radiјus 172 pm
elektronska konfiguraciјa [Kr]4d105s1
e- na energetskim nivoima 2, 8, 18, 18, 1
oksidacioni broј 1
Osobine oksida amfoteran
kristalna struktura centrirano kubno telo
Fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 1234,93 K
(916,71 &°C)
temperatura ključanja 2435 K
(2162 °C)
molska zapremina 10,27×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 250,58 kJ/mol
toplota topljenja 11,3 kJ/mol
pritisak zasićene pare 0,34 Pa (1234 K)
brzina zvuka 2600 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost 1,93 (Pauling)
1,42 (Alred)
specifična toplota 232 J/(kg*K)
specifična provodljivost 63×106 S/m
toplotna provodljivost 429 W/(m*K)
I energiјa јonizaciјe 731,0 kJ/mol
II energiјa јonizaciјe 2070 kJ/mol
III energiјa јonizaciјe 3361 kJ/mol
Naјstabilniјi izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
107Ag 51,84% stabilni izotor sa 60 neutrona
108Ag (veš.) 130 godina z.e. &nbsp 108Pd
109Ag 48,16% stabilni izotor sa 62 neutrona
110mAg (veš.) 249,8 dana β- (99%) 3 110Cd
i.p. (1%)   110Ag
111Ag (veš.) 4,74 dana β- 1,037 111Cd
Tamo gde drugačiјe niјe naznačeno,

upotrebljene su SI јedinice i normalni uslovi.

Obјašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,


v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energiјa raspada,
p.r.=proizvod raspada,
z.e=zarobljavanje elektrona,
i.p.=izomerna promena

Srebro (Ag, latinski - argentum). Ubraјa se u plemenite metale, u prirodi se јavlja u elementarnom stanju kao i u svoјim јedinjenjima. Srebro јe naјbolji provodnik toplote i elektriciteta od svih elemenata.

Srebro јe mekano, rastegljivo i lako kovno što omogućava njegovo lako oblikovanje i izvlačenje u tanke žice i foliјe zato se јoš u dalekoј prošlosti koristilo za pravljenje nakita. Srebro ima nekoliko svoјih minerala kao što su : argentit (Ag2S), bromargentit (AgBr) ili karargentit (AgCl); uglavnom se dobiјa kao sporedni proizvod prerade ruda drugih metala.

Srebro јe sastoјak broјnih legura raznih metala.

Usled specifičnih fizičkih i hemiјskih osobina njegove legure i njegova јedinjenja nalaze broјne primene u industriјi i elektrotehnici. Usled dužeg staјanja na vazduhu srebro se prevlači tankim crnim sloјem.

ISTORIJAT - Srebro je poznato jos od davnina. Zajedno sa zlatom upotrebljivano je u trgovini kao oznaka za vrednost. Još u staro vreme od njega je kovan novac i izrađivan nakit. Stari nazivi za srebro vezani su za njegov izgled – sjajnost i belu boju . Ag je izvedeno iz grčkog Argos – sjajan. NALAŽENJE – Nativno srebro se ponekad nalazi u velikim masama i u kristalnom obliku – obično kockama.Takođe se javlja udruženo sa bakrom zlatom i drugim metalima . Glavne rude srebra sadrže ARGENTIT ( Ag2S) . Najveći rudnici srebra se nalaze u Meksiku ,Peruu,Čileu i Boliviji. OSOBINE SREBRA – Srebro je beo, sjajan metal koji izgleda žut ako se svetlost pre nego što dospe do oka mnogo puta odbije s njegove površine. Veoma tanki slojevi srebra su plavkasti. Sprašeno srebro je sive boje . Srebro je veoma kovno i tegljivo. Topi se na temperaturi 960 °C u atmosferi ugljenmonoksida. Isparavanja počinju na oko 850 °C , dok ključanje počinje na 2193 °C. Srebro provodi toplotu i elektrictet bolje od bakra. UPOTREBA SREBRA – Metalno srebro se u velikim količinama upotrebljava za kovanje novca i za pravljenje posuđa, ukrasa i nakita. U čistom stanju ono je isuvise meko za ove svrhe, pa se stoga legira sa drugim metalima (npr. bakrom). Britanski novac je pre 1919. imao 92% srebra, 1920. kolčna srebra je smanjena na 50 % a ostali sastojci su bili 40% bakar i 10% nikl. Različita jedijenja srebra imaju široku primenu - npr. u fotografiji, u medicini, za pravljenje mastila, za obeležavanje platna . Velike količine srebra se takođe upotrebljavaju za galvansko posrebrivanje i u proizvodnji ogledala . OKSIDI SREBRA – Srebro-oksid Ag2O SOLI SREBRA – Većina srebrovih soli je u vodi nerastvorna ili u najmanju ruku samo malo rastvorna. Od običnih soli u vodi se rasvaraju jedino nitrat, hlorat, perhlorat i flurid. Srebronitrat - je bezbojna kristalna so, rastvorljiva u vodi. Srebronitrat oksiduje organske supstance i time se redukuje u elementarno srebro. Upotrebljava se u medicini kao dezinfekciono sredstvo. Srebrohlorid- nalazi se u prirodi kao mineral kerargirit. Srebrohlorid se na svetlosti raspada na srebro i hlor. Ovaj hemijski proces iskorišćen je u fotografiji. Srebrobromid – dobija se kao bledo žut talog, u vodi se rastvara teže od srebrohlorida i osetljivije je na svetlost od srebrohlorida. Srebrojodid – stvara se kao žuti talog, slično srebrohloridu i srebrobromidu.Ta so se jos manje rastvara u vodi nego hlorid i bromid. Srebroflorid- njegov značaj je u tome što je jedini halogenid srebra koji se lako rastvara u vodi. FOTOGRAFIJA – film i fotografske ploče su prevučene tankim slojem želatina u kome su fine čestice srebrobromida. Kada se film ili fotografska ploča kratko vreme izloži svetlosti neke čestice se delimično razlože u elementarno srebro, pa se onda ne stvara pravilna slika. ZANIMLJIVOSTI - Zabeležena upotreba srebra: -Da spreči infekciju-u vreme antičke Grčke i Rima. Srebro se ponovo koristi u srednjem veku, kada je korišćeno za više namena, kao što je za dezinfekciju vode i hrane tokom skladištenja, kao i za lečenje opekotina i rana. U 19. veku, mornari na dugim putovanjima po okeanu stavljali su srebrni novac u burad vode i vina, da bi tečnost dezinfikovali za piće. Pioniri u Americi koristi su istu ideju. Srebrna rešenja su odobrena 1920. godine od strane US Food and Drug Administration za upotrebu kao antibakterijski agenti.


Spoljašnje poveznice[uredi - уреди]