Srebro oksid

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Srebro oksid
Silver oxide.jpg
IUPAC ime
Drugi nazivi srebrna rđa
Identifikacija
CAS registarski broj 20667-12-3 YesY
ChemSpider[1] 7970393 YesY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula Ag2O
Molarna masa 231.735 g/mol
Agregatno stanje crn/braon kubični kristali
Gustina 7.14 g/cm3
Tačka topljenja

280 °C (razlaže se)

Rastvorljivost u vodi 0.025 g/L[2]
Ksp of AgOH 1.52×10−8 (20 °C)
Rastvorljivost rastvoran u kiselinama, bazama
nerastvoran u alkoholu, etanolu[2]
Struktura
Kristalna rešetka/struktura kubna
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 -31.1 kJ·mol−1
Standardna molarna entropija So298 121.3 J·mol−1·K−1
Specifični toplotni kapacitet, C 65.9 J·mol−1·K−1[3]
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) Material Safety Data Sheet
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja srebro(I,III) oksid, AgO

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Srebro(I) oksid je hemijsko jedinjenje sa formulom Ag2O. On je fini beli ili smeđi prah koji se koristi u pripremi drugih jedinjenja srebra.[4][5]

Priprema[uredi - уреди | uredi izvor]

Srebro oksid je komercijalno dostupan. On se može pripremiti kombinovanjem vodenih rastvora srebro nitrata i alkalnih hidroksida.[6] Treba napomenuti da ova reakcija ne proizvodi znatne količine srebro hidroksida usled povoljne energetike:[7]

2 AgOH → Ag2O + H2O (pK = 2.875[8])

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  2. 2,0 2,1 Lide, David R. (1998). Handbook of Chemistry and Physics (87 izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. str. 4–83. ISBN 0-8493-0594-2. 
  3. Lide, David R. (1998). Handbook of Chemistry and Physics (87 izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. str. 5–5. ISBN 0-8493-0594-2. 
  4. Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd izd.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  5. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. 
  6. Janssen, D. E.; Wilson, C. V. (1963), "4-Iodoveratrole", Organic Syntheses, http://www.orgsyn.org/orgsyn/orgsyn/prepContent.asp?prep=CV4P0547 ; Coll. Vol. 4 
  7. Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego, 2001. ISBN 0-12-352651-5.
  8. }Biedermann, George; Sillén, Lars Gunnar (1960). "Studies on the Hydrolysis of Metal Ions. Part 30. A Critical Survey of the Solubility Equilibria of Ag2O". Acta Chemica Scandinavica 14: 717. doi:10.3891/acta.chem.scand.14-0717. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]