Baza (hemija)

Izvor: Wikipedia

Baza ili lužina je jedna od osnovnih kategorija hemijskih jedinjenja.

Po klasičnoj, jonskoj teoriji Arenijusa baza je hemijsko jedinjenje, koje u vodenom rastvoru, usled disocijacije izdvajanjem jona OH, povećava njihovu koncentraciju, a smanjuje koncentraciju H+ jona (povećava pH rastvora). Arenijusove baze su rastvorljive u vodi i ovi rastvori uvek imaju pH veći od 7.

Po protolitičkoj teoriji, baza je svako hemijsko jedinjenje koje je akceptor (primalac) katjona vodonika (H^+), tj. protona, u uslovima date reakcije.

Npr. u reakciji:

HA + B \to A^- + HB^+

jedinjenje HA je kiselina, a jedinjenje B baza.

Hemijska jedinjenja (sa izuzetkom nekoliko veoma jakih kiselina i baza) mogu u zavisnosti od uslova da vrše ulogu kiseline ili baze – ovakva jedinjenja se zovu amfoterna jedinjenja.

Najnoviju i najprihvaćeniju opštu definiciju baze dao je Luis: Baza je jedinjenje, koje je donor (davalac) elektronskog para u uslovima date hemijske reakcije.

Osobine[uredi - уреди]

Mahom su u čvrstom agregatnom stanju, lužnatog okusa (okus sapuna, pepela) djelimično rastvorljive u vodi. Laknus papir boje u plavo.

Dobijanje baza[uredi - уреди]

Oksid metala + voda ----> baza

MgO + H2O ---> Mg(OH)2

Metal + voda ----> baza

2Na + 2H2O ---> 2NaOH + H2

Neke baze[uredi - уреди]

  • NaOH - natrijeva baza
  • Ca(OH)2 - kalcijeva baza
  • Al(OH)3 - aluminijeva baza
  • KOH - kalijeva baza
  • NH4OH - amonijeva baza
  • Fe(OH)2- gvožđe II baza
  • Fe(OH)3- gvožđe III baza
  • Cu(OH)- bakar I baza
  • Cu(OH)2- bakar II baza
  • Mg(OH)2-magnezijum baza

Vidi još[uredi - уреди]