Hemijska ravnoteža

Izvor: Wikipedia

Hemijska ravžnoteža je stanje u reakcionom sistemu pri kojem se koncentracije reaktanata i produkata ne menjaju tokom vremena.[1] Do ravnoteže obično dolazi kada se kod povratnih hemijskih reakcija brzine rakcija u oba smera izjednače. To ne znači da su brzine jednake nuli nego da su, ma kolike bile, brzine hemijskih reakcija u oba smera izjednačene.[2]

Opšti primer bi izgledao ovako:

mA + nB \leftrightarrow pC + qD

Na osnovu zakona o dejstvu masa i činjenice da su, po postizanju ravnoteže, brzine reakcije u levo i u desno jednake može se napisati sledeće:

K_{eq} \equiv \frac{k_{AB}}{k_{CD}} = 
\frac{\left[C\right]^{p} \left[D\right]^{q}} {\left[A\right]^{m} \left[B\right]^{n}}

Znajući konstantu ravnoteže (Keq) na osnovu ravnotežnih koncentracija ostalih učesnika moguće je izračunati nepoznatu ravnotežnu koncentraciju preostalog učesnika u reakciji.

Daleko zanimljiviji i važniji su uticaji promene faktora pod kojima se reakcija odvija (temperatura, pritisak, koncentracije...) na ravnotežu reakcije.[1][3] Pretpostavke u vezi sa ovim daje Le Šateljeov princip. On ima velike praktične implikacije.

Reference[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 Peter Atkins, Loretta Jones. Chemical Principles: The Quest for Insight (2nd izd.). ISBN 0716757010. 
  2. "Gold Book definition". http://goldbook.iupac.org/C01023.html. 
  3. James E. Brady, Fred Senese. Chemistry: Matter and Its Changes (4th izd.). ISBN 0-471-21517-1.