Živa

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Za ostala značenja, vidi Živa (razvrstavanje).
Au - Hg - Tl
Cd
Hg
Uub
 

Opšti podaci
Ime, simbol,atomski broj Živa, Hg, 80
Pripadnost skupu prelaznih metala
grupa, perioda IIB, 6
gustina, tvrdoća 13579,04 kg/m3, 1,5
Boja srebrnobela
Osobine atoma
atomska masa 200,59 u
atomski radijus 150 (171) pm
kovalentni radijus 149 pm
van der Valsov radijus 155 pm
elektronska konfiguracija [Xe]4f145d106s2
e- na energetskim nivoima 2, 8, 18, 32, 18, 2
oksidacioni broj 2, 1
Osobine oksida srednje bazni
kristalna struktura -
fizičke osobine
agregatno stanje tečno
temperatura topljenja 234,32 K (-38,78 °C)
temperatura ključanja 629,88 K (356,73 °C)
molska zapremina 14,09×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 59,229 kJ/mol
toplota topljenja 2,295 kJ/mol
pritisak zasićene pare 2×10-4 Pa (234 K)
brzina zvuka 1407 m/s (293,15K)
Ostale osobine
Elektronegativnost 2,00 (Pauling)
1,44 (Alred)
specifična toplota 140 J/(kg*K)
specifična provodljivost 1,04×106 S/m
toplotna provodljivost 8,34 W/(m*K)
I energija jonizacije 1007,1 kJ/mol
II energija jonizacije 1810 kJ/mol
III energija jonizacije 3300 kJ/mol
IV energija jonizacije 4400 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
194Hg (veš.) 444 godina z.e. 0,040 194Au
196Hg 0,15% stabilni izotor sa 116 neutrona
198Hg 9,97% stabilni izotor sa 118 neutrona
199Hg 16,87% stabilni izotor sa 119 neutrona
200Hg 23,1% stabilni izotor sa 120 neutrona
201Hg 13,18% stabilni izotor sa 121 neutrona
202Hg 29,86% stabilni izotor sa 122 neutrona
203Hg (veš.) 46,6 dana β- 0,492 203Tl
204Hg 6,87% stabilni izotor sa 124 neutrona
tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada,
z.e=zarobljavanje elektrona

Živa (Hg, latinski - hydragyrum, Turski - civa) - je prelazni metal.

Zastupljenost

[uredi | uredi kod]

Živa je zastupljena u zemljinoj kori u količini od 0,05 ppm (eng. parts per million). Najvažniji minerali žive su:

  • cinober HgS
  • kalomel Hg2Cl2

Osobine

[uredi | uredi kod]

Živa rastvara metale (izuzetak su: gvožđe, platina, volfram i molibden). Poseduje veliku isparljivost - pri temperaturi od 20oC u vazduhu se nalazi 14 mg Hg m-3 u stanju dinamičke ravnoteže. Prag bezbednosti žive u vazduhu iznosi 0,05 mg Hg m-3 vazduha, zato prosuta živa pretstavlja potencionalnu opasnost od trovanja.

Primena

[uredi | uredi kod]
ruda žive

Živa se koristi za punjenje termometara, barometara, manometara... Velike količine žive se koriste za dobijanje srebra i zlata i za produkciju eksplozivnih materjala. Jedinjenja žive takođe imaju veliku primenu[1]:

  • hlorid žive(I) - kalomel, koristi se u medicini, za pravljenje elektroda i kao sredstvo za zaštitu biljaka
  • hlorid žive (II) - sublimit, služi kao katalizator u organskim sintezama, u metalurgiji, kao sredstvo za dezinfekciju.
  • Hg(CNO)2 ima primenu u proizvodnji detonatora.

Ako živa dospe u vodenu sredinu, mikroorganizmi je prerađuju tako da nastaje metaloorgansko jedinjenje koje se rastvara u mastima.

Mnoge tragične događaje su izazvala baš organska jedinjenja žive na primer u Japanu, Gvatemali, Iraku, Pakistanu. Svi ti slučajevi su bili izazvani korišćenjem namirnica koje su bile zatrovane živom. U Iraku je 1971-1972 pomrlo preko 3000 ljudi zbog korišćenja pšenice koja je u sebi sadržala fenilžive. Unošenje alkalnih jedinjenja žive u ljudski organizam živa pomoću krvotoka dolazi do moždanih ćelija onemogućavajući mozgu doliv krvi i izazivajući poremećaje u nervnom sistemu. Katjoni živeHg2+ i Hg22+ imaju različite osobine. Katjon Hg22+ pripada I grupi katjona, a katjon Hg2+ II.


Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Što učiniti ako se živin termometar pokvari