Mangan

Izvor: Wikipedia
Cr - Mn - Fe
 
Mn
Tc  
 
 
Mn-TableImage.png
Opšti podaci
Ime, simbol,atomski broj Mangan, Mn, 25
Pripadnost skupu prelaznih metala
grupa, perioda VIIB, 4
gustina, tvrdoća 7470 kg/m3,6
Boja srebrnasta sa primesama
Mn,25.jpg
Osobine atoma
atomska masa 54,938049 u
atomski radijus 140 (161) pm
kovalentni radijus 139 pm
van der Valsov radijus bez podataka
elektronska konfiguracija [Ar]3d54s2
e- na energetskim nivoima 2, 8, 13, 2
oksidacioni brojevi 7, 6, 4, 2, 3
Osobine oksida jaki kiseli
kristalna struktura regularno prostorno
centrirana
fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 1517 K
(1244 °C)
temperatura ključanja 2235 K
(1962 °C)
molska zapremina 7,35×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 226 kJ/mol
toplota topljenja 12,05 kJ/mol
pritisak zasićene pare 121 Pa (1517 K)
brzina zvuka 5150 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost 1,55 (Pauling)
1,60 (Alred)
specifična toplota 480 J/(kg*K)
specifična provodljivost 0,695×106 S/m
toplotna provodljivost 7,82 W/(m*K)
I energija jonizacije 717,3 kJ/mol
II energija jonizacije 1509 kJ/mol
III energija jonizacije 3248 kJ/mol
IV energija jonizacije 4940 kJ/mol
V energija jonizacije 6990 kJ/mol
VI energija jonizacije 9220 kJ/mol
energija jonizacije 11500 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
52Mn (veš.) 5,591 dana z.e. 4,712 52Cr
53Mn (veš) 3,74×106 godina z.e. 0,597 53Cr
54Mn (veš.) 312,3 dana z.e. 1,377 54Cr
55Mn 100% stabilni izotor sa 30 neutrona
56Mn (veš.) 2,579 sati β- 3,696 56Fe
Tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi
Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada,
z.e=zarobljavanje elektrona

Mangan (Mn, latinski - manganium) je metal VIIB, grupe. Ima 15 izotopa čije se atomske mase nalaze između 49-62. Postojan je samo jedan- 55, koji čini skoro 100% sastava izotopa mangana koji se javljaju u prirodi.

Zastupljenost[uredi - уреди]

Zastupljen je u zemljimoj kori u količini od 950 ppm (eng. parts per million) u obliku rude koju čine mešavine nekoliko vrsta oksida.

Važniji minerali su: Braunit, piroluzit i Hausmanit - Sva tri su oksidi mangana.

oksid mangana

Mangan je 1774 otkrio J.G. Gahna. Najpoznatije jedinjenje mangana je kalijumpermanganat KMnO4, jedno od najboljih oksidacionih sredstava, poseduje baktericidna svojstva, a koristi se i za borbu protiv gljivičnih oboljenja kože.

Biološki značaj[uredi - уреди]

Mangan je sastojak mnogih enzima. Njega bi trebalo dnevno unositi u količini od najmanje 1 miligram. U velikim količinama soli mangana su toksične

Svojstva[uredi - уреди]

Mangan je tvrd, srebrnast i krh metal. Vrlo je reaktivan, na vazduhu se pali, reaguje sa vodom gradeći hidroksid. Mangan ima slične osobine kao i alkalni metali. Mangan se masovno koristi kao dodatak čeliku smanjujući njegovu temperaturu topljenja i popravljajući mehaničke osobine.