Karma
Karma (sanskrit: कर्म 
kárma, pali: kamma; čin, delo) je pojam indijske filozofije koji označava neumoljivo i neizbežno sazrevanje svakog našeg htenja ili čina,[1] odnosno svako delanje koje pokreće lanac uzroka i posledica. Karma drži čoveka u večnom toku zbivanja (samsara), koji se smatra izvorom patnje i iz kojeg se traži oslobođenje (mokša).[2]
U hinduizmu, karma znači neumoljivi zakon raspodele života i životnih vrednosti putem delovanja zbira dobrih i loših dela u prethodnom životu ili životima. Karma je merilo moralnosti i delovanje odgovornosti. U svakom će sledećem životu naša situacija biti onakva kakvu smo u prethodnom zaslužili.[3] Nevidljiva sila koja se oslobađa iz karme naziva se adrsta.[1]
Postavljanje zakona karme je vratilo čoveku odgovornost; njegova sudbina više nije zavisila samo od volje i ćudi bogova, a njegov život, rasterećen samovoljnih božanskih zapovesti, našao je u samom sebi vodiča i dostojanstvo.[4]
U budizmu karma ima donekle drugačiju ulogu nego u hinduizmu, budući da nema trajnog subjekta (anata).
Zakon karme se ne nameće spolja, on je položen u samoj našoj prirodi. Suština zakona karme je da svako biće snosi posledice sopstvenih dela. Tako je delanje istovremeno ispoljavanje volje i uzrok uslovljenosti subjekta. Delo (sanskrit: karma) tako postaje „zakon čijem se dejstvu ne može izbeći".[5] Svako biće nasleđuje sopstvena dela, nastavljajući sa činjenjem novih dela, čije će posledice osetiti kasnije. Zbir čovekovih dela određuje njegov sadašnji i budući život, a sadašnji život i karakter određeni su delima izvršenim u pređašnjem životu. Zakon „dozrevanje plodova“ se ne ograničava na jedan život, nego je osnov vere u preporađanje.
Tako je karma pokretna snaga moralnog determinizma u individualnom životu, a takođe i opšteg uzročnog zbivanja u svemiru. Zakon karme je opšti zakon koji se primenjuje i na ljude i na bogove, biljke i životinje.[6]
U drevnoj indijskoj misli je bilo pobornika apsolutnog determinizma, po kojima je svaka naša delatnost uzaludna, jer se sve dešava usled sudbonosne predodređenosti. Apsolutnom determinizmu suprotstavlja se koncept karme, zakona moralnog kauzaliteta.[1] Tako shvaćena, karma više nema značenje ritualnog ili magijskog čina. Ona je nešto sasvim drugo, nešto što poseduje moralnu vrednost, tajna o kojoj raspravljaju Jađnavalkja i Artabhaga:
"Jađnavalkja, kada reč mrtvog uđe u plamen, dah u vetar, vid u Sunce, um u Mesec, sluh u četiri strane sveta, telo u zemlju, atman u atmosferu, dlake u travu, kosa u bilje, kada se krv i seme njegovo u vodama rastvore, šta tu ostaje od čoveka?"
"Ovamo ruku, prijatelju, samo nas dvojica ćemo to znati, Artabhaga. Puku ni reči o tome!"
I oni izađoše i razgovarahu, o delu [karma] razgovarahu, i ako su išta veličali, to su delo veličali, jer dobrim delima čovek postaje dobar, a rđav rđavim«.[1]
– Up. III, II, 13.
Prema hinduističkom učenju, svako biće nakon smrti reinkarnacijom prelazi u drugo telo, u skladu sa zakonom karme.[7] Karma je uzročni zakon kosmičkog zbivanja, jer su ne samo pojedinci nego i svetovi, uključujući i božanstva, podređeni večnom zakonu beskrajnog nastajanja i propadanja. Snaga dela je iznad moći bogova. Ovo se uverenje razvilo iz uvida u kosmičku zakonitost (rita) u ranim vedskim himnama. Bramanski sveštenici proglasili su zatim vezanost bogova da se pokore ritualnim delima koje propisno izvrše žrtveni sveštenici.[2]
Učenje o karmi je jedan od temelja đainističke filosofije. Đaine shvataju karmu kao materijalnu silu, atomske čestice koje određuju posledicu kojoj teže. Đaini veruju da je u ovom svetu duša (điva) vezana ogromnom količinom suptilne materije zvane karma. Kada duša dela, obližnji delići materije prianjaju uz nju kao što se zrnca prašine lepe na masnu kožu. Ovi delići materije bivaju asimilovani od duše i prenose se iz života u život. To se kružno odvija tokom ciklusa rađanja u vidu raznih obličja, sve dok se ne obustavi stvaranje novih veza.[8]
Đaini smatraju da je veza duše i tvari stvarna, inače bi điva, najlakša od svih supstanci, odletela. Tako je za đaine karma materijalna,[8] i sastoji se od atoma.[9] Đaine su marljivo sačinile popise u kojima se specifikuje koliko atoma posledice, kakvog entiteta i kvaliteta, potiče od uzroka ovog ili onog čina.[9] Karma je telesna materija, sačinjena od tananih elemenata koji se stežu oko đive i zarobljavaju je, dajući joj i jednu posebnu boju.[10]
Pošto je prisustvo karmičke materije u duši uzrok rađanja i umiranja, điva se mora osloboditi karme. Upliv karmičke materije zaustavlja se razvojem čistih misli i dela, a količina već postojeće karme se troši praktikovanjem podvižništva. Kada se karma potpuno uništi duša biva slobodna. U đainizmu je cilj svakog pojedinca da postigne ovo savršeno i prirodno stanje duše sopstvenim naporom. Đaini tvrde da oslobođenje duše od karmičke vezanosti potpuno zavisi od sopstvenih dela a ne od uticaja božanskog bića.[8]
Osam je sila koje se suprotstavljaju oslobađanju od karme. To su, prvo, one koje ometaju viđenje stvari (darsanavaraniya), a same prouzročuju pojavu drugih sila, koje proizvode doživljaje zadovoljstva i bola (vedaniya). Tako se začinju nagoni koji pomućuju ljudske sposobnosti (mohaniya), a od njih potiču refleksi koji predodređuju različite vrste tela za koja se duša može vezati (namakarma). Tako nastaju sile koje određuju trajanje života (ayuh-karma) i sile od kojih će zavisiti poreklo pojedinca (gotra-karma), čime se sprečava uznošenje duše i ometa njena energija (antaraya-karma). Sve ove sile se ponovo sjedinjuju u karmičkom telu (karmašarira). Pojedinac se seli iz života u život i odgovoran je za svoju sudbinu, istovremeno je određujući i podnoseći. Igrom ovih osam sila nastaje i održava se vezanost đive u materiji.[10]
Karma ili kama (pali: kamma) je jedan od najvažnijih budističkih pojmova. Budističko učenje o karmi naročito ističe voljni momenat. Štaviše, u stvaranju karme namera ima veći značaj od samog delanja.[11] Gotama Buda je govorio:
Volja jeste ta koju nazivam delom. Poželevši nešto, čovek deluje putem tela, govora ili uma. Postoje dela koje dozrevaju u toku života, koje dozrevaju u životinjskom svetu, svetu ljudi i u nebeskom svetu. Plodovi su trostruki: oni koji dozrevaju u toku života, oni koji dozrevaju u budućim, novim rođenjima i oni koji dozrevaju u toku neprekidnih rođenja.
– (A. VI 63)
Svaka radnja, dobra ili rđava, izvire iz uma i ostavlja utisak u umu. Volja koju karakterišu žudnja (lobha), mržnja (dosa) i zabluda (moha), uzrokuje lošu karmu, dok ona koju karakteriše nesebičnost (alopha), blagonaklonost (adosa) i nezabludelost (amoha), stvara dobru karmu.[11] Na primer, ako neko nenamerno zgazi mrava, to se ne odražava na um. Ali ako ga neko namerno zgazi, to ostavlja trag u umu. Negativni sadržaji uma neizbežno vode patnji, za koju se smatra da ističe iz stanja uma.[12] Karma dalje utiče na naše sklonosti i naš doživljaj stvarnosti. Na primer, ratoborna osoba će se u mnogim slučajevima osećati uvređena i besna, dok će smirena osoba izbeći takve emocije. Na taj način karma određuje naše iskustvo, a našim mislima, rečima i delima sejemo seme budućih iskustava.[13]
Tako, put kratkog života čini ljude kratkovečnim, put dugog života čini ljude dugovečnim; put bolesti čini ljude bolesnim, put zdravlja čini ljude zdravima; put ružnoće čini ljude ružnima, put lepote čini ljude lepima; put beznačajnosti čini ljude beznačajnima, put ugleda čini ljude uglednima; put siromaštva čini ljude siromašnima, put bogatstva čini ljude bogatima; put niskog porekla donosi ljudima nisko poreklo, put plemenitog porekla donosi ljudima plemenito poreklo; put gluposti čini ljude glupima, put mudrosti čini ljude mudrima ... Bića su vlasnici svoje karme, naslednici karme, karma im je nasleđe, karma im je svojstvo, karma im je dom. Karma je ta koja bića deli na podređena i nadređena.
Međutim, karma ne znači predodređenost, pošto je pojedinac slobodan da dela u okviru same situacije nastale usled njegove karme.[11] Karmičke posledice, i dobre i loše, pokreću uslovno nastajanje, koje ljude zadržava u toku samsare.[15] Posledice karme se mogu iskusiti tokom života delatnog subjekta, ili u nekom od narednih života. Međutim, prema budističkom učenju o nesopstvu, ne postoji trajno sopstvo ili duša koja nastavlja da živi. Nakon smrti produžuje da postoji samo karakter, pa jedino zaista besmrtno u čoveku jesu njegova dela.[6] Postoje samo pojave koje neprekidno funkcionišu, budući da su povezane lancem uzroka i posledica.[15] Čovek se iz ovog toka može izbaviti putem spoznaje, nakon čega teži iscrpljivalju karme, što vodi oslobođenju.
Postoji tamna karma sa tamnim posledicama, postoji sjajna karma sa sjajnim posledicama, postoji tamna-i-sjajna karma sa tamnim-i-sjajnim posledicama i postoji karma koja nije ni tamna ni sjajna sa ni-tamnim-ni-sjajnim posledicama, koja vodi do iscrpljivanja karme.
Budagoša, uticajni učitelj i monah iz 5. veka, je u svojim stihovima sažeo budističko učenje o karmi. On prvo postavlja pitanje: "Ko je počinilac karme? Ko žanje plod karme? Da li karma oblikuje um?" Nakon čega odgovara: "Nema počinioca ko delo čini; Nit' ima onog ko posledice trpi; To samo sastojci kruže i premeštaju se; To je zaista pravi uvid!"[17]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Đuzepe Tuči, Istorija indijske filozofije, NOLIT, Beograd. 1982. ISBN [[Special:BookSources/{{{2}}}|{{{2}}}]] Uneseni ISBN nije važeći.. pp. 373-378
- ↑ 2,0 2,1 Karma, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
- ↑ Rada Iveković, Rana budistička misao, Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. 1977. ISBN [[Special:BookSources/{{{2}}}|{{{2}}}]] Uneseni ISBN nije važeći.. pp. 131-152
- ↑ Đuzepe Tuči, Istorija indijske filozofije (pp. 378-392), NOLIT, Beograd, 1982..
- ↑ Pali-engleski rečnik, PTS
- ↑ 6,0 6,1 Artemije Radosavljević, Učenje o metempsihozi i reinkarnaciji sa hrišćanskog gledišta Arhivirano 2009-01-07 na Wayback Machine-u, Pristupljeno 8. 4. 2013.
- ↑ Daglas Gruthuis, Reinkarnacija, Pristupljeno 8. 4. 2013.
- ↑ 8,0 8,1 8,2 Život i zaveštanje Mahavire, Doktrina Karme, Pristupljeno 8. 4. 2013.
- ↑ 9,0 9,1 Tuči 1982: str. 334–347
- ↑ 10,0 10,1 Đuzepe Tuči, Istorija indijske filozofije, NOLIT, Beograd. 1982. ISBN [[Special:BookSources/{{{2}}}|{{{2}}}]] Uneseni ISBN nije važeći.. pp. 62-68
- ↑ 11,0 11,1 11,2 Karma, Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
- ↑ Šta je karma? Arhivirano 2009-05-28 na Wayback Machine-u (yu-budizam.com)
- ↑ Karma (budizam.net)
- ↑ Cula kammavibhanga sutta, Pristupljeno 8. 4. 2013.
- ↑ 15,0 15,1 Karma, Njanatiloka, Budistički rečnik, Pešić i sinovi, Beograd, 1996.
- ↑ Kukkura vatika sutta, Pristupljeno 8. 4. 2013.
- ↑ Karma u budizmu
- Čedomil Veljačić, Kamma and its Fruit, Buddhist Publication Society, Kandy, Sri Lanka, 1975.
- Đuzepe Tuči, Istorija indijske filozofije, NOLIT, Beograd, 1982.
- Njanatiloka, Budistički rečnik, Pešić i sinovi, Beograd, 1996.
- (sh) karma (Hrvatska enciklopedija)
- (sh) karma Arhivirano 2020-10-24 na Wayback Machine-u (Proleksis enciklopedija)
- (sh) Karma u budizmu
- (sh) Majjhima nikaya, Malo izlaganje o kammi
- (sh) Čedomil Veljačić, Karma - plod koji dozreva