Državni sekretar Sjedinjenih Država

Državni sekretar SAD, ili češće američki državni sekretar je šef američkog Državnog sekretarijata (Stejt departmenta), u čijoj nadležnosti su inostrani poslovi. Državni sekretar je član Kabineta predsednika SAD i najviši je po rangu kabinetski sekretar.

U početku postojanja republike, položaj državnog sekretara bio je normalna stepenica na putu ka Beloj kući - državni sekretari koji su postali američki predsednici su Tomas Džeferson, Džejms Medison, Džejms Monro, Džon Kvinsi Adams, Martin van Bjuren i Džejms Bjukenen. Sadašnji državni sekretar, Kondoliza Rajs, tvrdi da nema takvih ambicija.

Dužnosti

Stejt department obavlja sledeće finkcije: čuva i koristi Veliki pečat Sjedinjenih država, obavlja diplomatske protokolarne funkcije za Belu kuću, izdaje razna saopštenja, formalno prihvata predsedničke ostavke i odgovara na upite. Osim toga, državni sekretar obavlja funkcije po naredbi predsednika, u skladu sa Ustavom, koje se tiču prepiske, naredbi ili instrukcija američkim izaslanicima u inostranstvu, kao i pregovore sa predstavnicima stranih zemalja. Sekretar je i predsednikov glavni savetnik po pitanju američke spoljne politike, a u poslednjim decenijama usmerava, koordinira i nadzire međusobnu saradnju ostalih sekretarijata u aktivnostima koje se sprovode u inostranstvu.

Kao član Kabineta sa najvišom pozicijom, državni sekretar je američki četvrti zvaničnik po ovlašćenjima nakon predsednika - ispred njega su samo potpredsednik SAD, predsednik Predstavničkog doma i predsednik Senata.

Po američkom zakonu, ostavka predsednika je punovažna samo ukoliko je predsednik pismeno podnese državnom sekretaru. To se dogodilo samo jednom, u avgustu 1974., kada je predsednik Ričard Nikson podneo ostavku tadašnjem državnom sekretaru Henriju Kisindžeru.

Zakletva

Zakletva koju polažu američki potpredsednik, državni sekretar i drugi zvaničnici u federalnoj vladi: "Svečano izjavljujem da ću podržavati i štititi Ustav Sjedinjenih država od svih neprijatelja, stranih i domaćih, da ću prema njemu gajiti istinsku veru i odanost, da ovu obavezu preuzimam slobodnom voljom, bez ikakvih rezervi ili namere da je izbegnem, i da ću dobro i savesno izvršavati dužnosti koje preuzimam."

Spisak američkih državnih sekretara

#	Slika	Ime	Država porekla	Trajanje mandata		Aktuelni predsednik
#	Slika	Ime	Država porekla	Početak	Kraj	Aktuelni predsednik
1		Tomas Džeferson	Virdžinija	26. septembar 1789.	31. decembar 1793.	Džordž Vašington
2		Edmund Randolf	Virdžinija	21. januar 1794.	20. avgust 1795.	Džordž Vašington
3		Timoti Pikering	Masačusets	10. decembar 1795.	12. maj 1800.	Džordž Vašington, Džon Adams
4		Džon Maršal	Virdžinija	13. jun 1800.	4. februar 1801.	Džon Adams
5		Džejms Medison	Virdžinija	2. maj 1801.	3. mart 1809.	Tomas Džeferson
6		Robert Smit	Merilend	6. mart 1809.	1. april 1811.	Džejms Medison
7		Džejms Monro	Virdžinija	2. april 1811.	30. septembar 1814.	Džejms Medison
7		Džejms Monro	Virdžinija	28. februar 1815.	3. mart 1817.	Džejms Medison
8		Džon Kvinsi Adams	Masačusets	5. mart 1817.	3. mart 1825.	Džejms Monro
9		Henri Klej	Kentaki	7. mart 1825.	3. mart 1829.	Džon Kvinsi Adams
10		Martin Van Buren	Njujork	28. mart 1829.	23. maj 1831.	Endru Džekson
11		Edvard Livingston	Luizijana	24. maj 1831.	29. maj 1833.	Endru Džekson
12		Luis Meklejn	Delaver	29. maj 1833.	30. jun 1834.	Endru Džekson
13		Džon Forsajt	Džordžija	1. jul 1834.	3. mart 1841.	Endru Džekson, Martin van Bjuren
14		Danijel Vebster	Masačusets	6. mart 1841.	8. maj 1843.	Vilijam Henri Harison, Džon Tajler
15		Ejbel P. Apšur	Virdžinija	24. jul 1843.	28. februar 1844.	Džon Tajler
16		Džon Kalhun	Južna Karolina	1. april 1844.	10. mart 1845.	Džon Tajler
17		Džejms Bjukenen	pensilvanija	10. mart 1845.	7. mart 1849.	Džejms Noks Polk
18		Džon Klejton	Delaver	8. mart 1849.	22. jul 1850.	Zakari Tejlor, Milard Filmor
19		Danijel Vebster	Masačusets	23. jul 1850.	24. oktobar 1852.	Milard Filmor
20		Edvard Everet	Masačusets	6. novembar 1852.	3. mart 1853.	Milard Filmor
21		Vilijam L. Mersi	Njujork	7. mart 1853.	6. mart 1857.	Frenklin Pirs
22		Luis Kas	Mičigen	6. mart 1857.	14. decembar 1860.	Džejms Bjukenan
23		Džeremaja S. Blek	Pensilvanija	17. decembar 1860.	5. mart 1861.	Džejms Bjukenan
24		Vilijam Suard	Njujork	5. mart 1861.	4. mart 1869.	Abraham Linkoln, Endru Džonson
25		Elihu B. Vošburn	Ilinois	5. mart 1869.	16. mart 1869.	Julisiz Simpson Grant
26		Hamilton Fiš	Njujork	17. mart 1869.	12. mart 1877.	Julisiz Simpson Grant
27		Vilijam M. Everts	Njujork	12. mart 1877.	7. mart 1881.	Raderford Hejz
28		Džejms G. Blejn	Mejn	7. mart 1881.	19. decembar 1881.	Džejms Garfild, Čester Artur
29		Frederik T. Frilinghajzen	Nju Džerzi	19. decembar 1881.	6. mart 1885.	Čester Artur
30		Tomas F. Bejerd	Delaver	7. mart 1885.	6. mart 1889.	Stiven Grover Klivlend
31		Džejms G. Blejn	Mejn	7. mart 1889.	4. jun 1892.	Bendžamin Harison
32		Džon V. Foster	Indijana	29. jun 1892.	23. februar 1893.	Bendžamin Harison
33		Volter Grešam	Ilinois	7. mart 1893.	28. maj 1895.	Stiven Grover Klivlend
34		Ričard Olni	Masačusets	10. jun 1895.	5. mart 1897.	Stiven Grover Klivlend
35		Džon Šerman	Ohajo	6. mart 1897.	27. april 1898.	Vilijam Mekinli
36		Vilijam R. Dej	Ohajo	28. april 1898.	16. septembar 1898.	Vilijam Mekinli
37		Džon Hej	Distrikt Kolumbija	10. septembar 1898.	1. jul 1905.	Vilijam Mekinli, Teodor Ruzvelt
38		Elahju Rut	Njujork	19. jul 1905.	27. januar 1909.	Teodor Ruzvelt
39		Robert Bejkon	Njujork	27. januar 1909.	5. mart 1909.	Teodor Ruzvelt
40		Filender Noks	Pensilvanija	6. mart 1909.	5. mart 1913.	Vilijam Hauard Taft
41		Vilijam Dženings Brajan	Nebraska	5. mart 1913.	9. jun 1915.	Vudro Vilson
42		Robert Lensing	Njujork	24. jun 1915.	13. februar 1920.	Vudro Vilson
43		Bejnbridž Kolbi	Njujork	23. mart 1920.	4. mart 1921.	Vudro Vilson
44		Čarls Evans Hjuz	Njujork	5. mart 1921.	4. mart 1925.	Voren Harding, Kalvin Kulidž
45		Frenk B. Kelog	Minesota	5. mart 1925.	28. mart 1929.	Kalvin Kulidž, Herbert Huver
46		Henri L. Stimson	Njujork	28. mart 1929.	4. mart 1933.	Herbert Huver
47		Kordel Hal	Tenesi	4. mart 1933.	30. novembar 1944.	Frenklin Ruzvelt
48		Edvard Stetinijus mlađi	Virdžinija	1. decembar 1944.	27. jun 1945.	Frenklin Ruzvelt, Hari Truman
49		Džejms F. Barnz	Južna Karolina	3. jul 1945.	21. januar 1947.	Hari Truman
50		Džordž Maršal	Pensilvanija	21. januar 1947.	20. januar 1949.	Hari Truman
51		Din Ečeson	Merilend	21. januar 1949.	20. januar 1953.	Hari Truman
52		Džon Foster Dals	Njujork	21. januar 1953.	22. april 1959.	Dvajt Ajzenhauer
53		Kristijan Herter	Masačusets	22. april 1959.	[20. januar]] 1961.	Dvajt Ajzenhauer
54		Din Rask	Džordžija	21. januar 1961.	20. januar 1969.	Džon Kenedi, Lindon Džonson
55		Vilijam Rodžers	Merilend	22. januar 1969.	3. septembar 1973.	Ričard Nikson
56		Henri Kisindžer	Distrikt Kolumbija	22. septembar 1973.	20. januar 1977.	Ričard Nikson, Džerald Ford
57		Sajrus Vens	Njujork	23. januar 1977.	28. april 1980.	Džimi Karter
58		Edmund Maski	Mejn	8. maj 1980.	18. januar 1981.	Džimi Karter
59		Aleksander Hejg	Konektikat	22. januar 1981.	5. jul 1982.	Ronald Reagan
60		Džordž Šulc	Kalifornija	16. jul 1982.	20. januar 1989.	Ronald Regan
61		Džejms Bejker	Teksas	25. januar 1989.	23. avgust 1992.	Džordž H. V. Buš
62		Lorens Iglberger	Florida	8. decembar 1992.	19. januar 1993.	Džordž H. V. Buš
63		Voren Kristofer	Kalifornija	20. januar 1993.	17. januar 1997.	Bil Klinton
64		Medlin Olbrajt	Distrikt Kolumbija	23. januar 1997.	19. januar 2001.	Bil Klinton
65		Kolin Pauel	Virdžinija	20. januar 2001.	26. januar 2005.	Džordž V. Buš
66		Kondoliza Rajs	Kalifornija	26. januar 2005.	20. januar 2009.	Džordž V. Buš
67		Hilari Klinton	Njujork	21. januar 2009.	1. februar 2013.	Barak Obama
68		John Kerry	Massachusetts	1. februar 2013.		Barak Obama

Izvori

„Državni sekretari, 1791-2005”. Stejt department. 2005. Arhivirano iz originala na datum 2002-06-16. Pristupljeno 2008-09-26.

Vanjske veze