Pelagićevo

Izvor: Wikipedia
Pelagićevo
Grb
Osnovni podaci
Država  Bosna i Hercegovina
Stanovništvo
Stanovništvo ((1991)) 3.069
Geografija
Koordinate 44°59′37″N 18°20′30″E / 44.99361°N 18.34166°E / 44.99361; 18.34166
Pelagićevo is located in BiH
Pelagićevo
Pelagićevo
Pelagićevo (BiH)
Ostali podaci


Koordinate: 44° 59′ 37" SGŠ, 18° 20′ 30" IGD


Pelagićevo je općina u BiH formirana nakon Daytonskog sporazuma od jednog dijela prijeratne općine Gradačac (koja i danas postoji pod starim imenom). Nalazi se u Bosanskoj Posavini. Općina se sastoji od osam mjesnih zajednica, a površina je 178 km². Prema posljednjim podacima u općini živi 7.865 stanovnika.

Zemljopis[uredi - уреди]

Naseljena mjesta[uredi - уреди]

Stanovništvo[uredi - уреди]

U opštini Pelagićevo,većinsko stanovništvo su Srbi. Manjine su Hrvati i Bošnjaci.

Пелагићево година пописа 1991. 1981. 1971. 1961. Срби 2.973 3.103 3.340 3.213 Југословени [н 1] 46 47 21 Хрвати 17 22 36 1 Муслимани [н 2] 4 5 6 5 Македонци 4 2 Албанци 2 Црногорци 1 Словенци 1 Мађари 1 остали и непознато 26 31 13 2 укупно 3.066 3.214 3.398 3.244

Uprava[uredi - уреди]

Povijest[uredi - уреди]

Gospodarstvo[uredi - уреди]

Slavni ljudi[uredi - уреди]

  • Vasa Pelagić
  • Cvijeta Stakić, poznata jugoslovenska atletičarka i reprezentativka Jugoslavije u odbojci

Spomenici i znamenitosti[uredi - уреди]

Васа Пелагић 1838 – 1851. Рано дјетинство у селу Горњи Жабар и основна школа у родном крају.

1851 – 1860. У Београду учи гимназију и боголсовију.

1860 – 1863. У Брчком ради као учитељ, отвара женску основну школу, оснива читаоницу, држи предавања, путује по селима, тражи оснивање нових школа.

1863 – 1865. Слуша предавања на Московском универзитету и упознаје се са напредном руском литературом, а посебно се надахњује из дјела Херцена, Черњишевског и других.

1866 – 1869. У Бања Луци оснива богословију и читаоницу, држи предавања и популарише напредне идеје. Ту долази у прве сукобе са противницима.

1869. Затвор у Сарајеву и прогонство у Малу Азију на сто и једну годину робије.

1870 – 1971 Србија, Црна Гора, Војводина. Учествује у Скупштини уједињене омладине у Вршцу. Због његовог иступања Мађари растурају Скупштину.

1872 – 1874. Трст, Грац, Беч, Цирих, Београд; баца мантију, даје оставку на архимандритски чин, учи социологију, одриче се наслијеђа у корист ђака из Босне, полемише са непријатељем итд.

1875 – 1878. У устанку у Босанској крајини пише прогласе, одржава састанке, супроставља се разним назадним струјама у устанку, бодри устанике итд.

1878 – 1882. Војводина, Београд и нека мјеста у Србији. Пише историју босанско – херцеговачке буне; полемише са разним непријатељима; два пута протјеран – једном из Војводине, други пут из Србије; више пута затваран.

1882 – 1888. Румунија, Бугарска, Грчка, Македонија и још неки крајеви. Успоставља везе и сарадњу с напредним људима ових земаља и крајева, полемише са старим противницима и стиче нове пријатеље и присталице.

1889 – 1890. У Београду. Издаје књигу "Народна права или наше неодложне потребе." Књига јавно спаљена, Пелагић осуђен и протјеран из Србије.

1891 – 1894. Поново у Београду. Издаје брошуру "Шта је социјализам;" шест хиљада примјерака конфисковано и спаљено. Организује прву прославу Првог маја у Београду; проглашен лудим и насилно стрпан у лудницу, одакле га ослобађа разјарена маса народа предвођена високошколском омладином.

1895 – 1898. Насилно доведен у Саборну цркву и ту рашчињен. Издаје књигу "Ко је преступник и бунтовник и ко руши ред и мир, имање и морал." Поново суђење и поново затвор.

1899. У јануару умро у затвору у Пожаревцу и потајно сахрањен, да не би сазнали његови пријатељи.

Obrazovanje[uredi - уреди]

Kultura[uredi - уреди]

Sport[uredi - уреди]

Prvaci Republike Srpske u odbojci. Пелагићево је сједиште истоименог фудбалског клуба Пелагићево.

Vanjske veze[uredi - уреди]


Flag of Bosnia and Herzegovina.svg Nedovršeni članak Pelagićevo koji govori o općini u BiH je u začetku. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.