17. 6.

17. липањ/јун (17. 6.) је 168. дан године по грегоријанском календару (169. у пријеступној години). До краја године има још 195 дана.

Догађаји

653. — У Риму по наредби бизантског цара Констанса II ухапшени папа Мартин I и Максим Исповједник.
1397. — Данска краљица Маргрета I тзв. Калмарском унијом објединила под данску круну Данску, Шведску и Норвешку.
1579. — Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк прогласио суверенитет Енглеске над Њу Албионом, данас Калифорнијом.
1665. — Португалци и Енглези потукли Шпанце код Монтес Клароса. Португалци још једном победом над Шпанцима, код Виље Висиосе, поновно успоставили независност Португалије.
1789. — Посланици Трећег сталежа у француском парламенту прогласили Народну скупштину и укинули краљу право вета.
1843. — На Новом Зеланду почела побуна домородаца Маора против Британаца.
1848. — Аустријске трупе под командом генерала Алфреда Виндишгреца угушиле устанак Чеха у Прагу.
1867. — Енглески хирург Џозеф Листер први пут у историји медицине употребио антисептик када је оперисао своју сестру Изабелу.
1925. — Потписан Женевски протокол, којим је забрањена употреба бојних отрова у рату. Протокол потписало 29 земаља.
1940. — Совјетска Црвена армија окупирала Летонију и Естонију и успоставила просовјетску администрацију.
1944. — Исланд постао независна република пошто су његови становници на референдуму одлучили да се одвоје од Данске.
1947. — Уставотворна скупштина Бурме донела одлуку да прогласи независну Републику Бурму.
1950. — Ричард Лолер у Чикагу извео прву операцију пресађивања бубрега.
1953. — Совјетске трупе угушиле побуну у Источној Немачкој.
1967. — Кина извела пробу прве хидрогенске бомбе.
1971. — САД и Јапан потписали споразум о враћању острва Окинаве под суверенитет Јапана 1972.
1982. — Председник Аргентине, генерал Леополдо Галтијери, поднео оставку после пораза аргентинске армије у рату с Великом Британијом за Фокландска острва.
1988. — Око 5.000 радника земунске фабрике "Змај" демонстрирало испред зграде Скупштине СФРЈ незадовољно својим социјалним положајем, што се сматра почетком тзв. "антибирократске револуције".
1990. — Демонстранти против Владе Румуније вратили се на улице Букурешта неколико дана после сукоба с полицијом и рударима лојалним Влади, а у којима је погинуло пет особа, а неколико десетина рањено.
1991. — Парламент Јужне Африке укинуо последњи закон на којем је, од 1950, била заснована политика апартхејда.
1992. — Немци Томас Кемтнер и Хајнрих Стрибиг, два последња западна таоца у рукама исламских терориста у Либану, вратили се у Немачку после три године заточеништва.
1993. — У главном граду Сомалије Могадишу погинуло шест, повређена 43 припадника мировних снага Уједињених нација, када су покушали да ухвате лидера сомалијских герилаца Мохамеда Фараха Аидида.
1997. — Министарство Југославије за телекомуникације издало решења о забрани рада већег броја приватних и независних радио станица.
1999. — Међународна организација рада усвојила споразум о забрани најгорих форми присилног рада деце, укључујући ропство и насилну регрутацију.
2001. — На парламентарним изборима у Бугарској победио Национални покрет бившег бугарског цара Симеона II, чиме је први пут бивша монархија постала политички активна у једној од земаља Источне Европе.
2002. — У Батајници код Београда почеле ексхумација и обдукција лешева за које се верује да су Албанци чија су тела ту довезена после интервенције НАТО на Косову 1999.
2002. — Египатски археолози саопштили да су близу пирамида у Гизи нашли најстарији недирнут саркофаг, стар око 4.500 година.

.

Рођења

1025. — Болеслав Храбри, краљ Пољске (* 966. — или 967.).
1239. — Едвард I., енглески краљ († 1307.).
1682. — Карло XII, шведски краљ.
1703. — Џон Весли, енглески свештеник и реформатор, оснивач покрета методиста.
1818. — Цхарлес Гоунод, француски складатељ.
1880. — Царл Ван Вецхтен, амерички фотограф.
1882. — Игор Фјодорович Стравински, руско-амерички складатељ.
1888. — Хајнц Гудеријан, немачки генерал који се сматра једним од твораца тактике блицкрига.
1929. — Томислав Црнковић, бивши хрватски ногометаш († 2009.).
1929. — Тигран Петросјан, јерменски шахиста и бивши светски шампион у шаху.
1939. — Крзyсзтоф Занусси, пољски продуцент и режисер.
1943. — Баррy Манилоw, амерички кантаутор и пјевач.
1945. — Еддy Мерцкx, бивши белгијски бициклист.
1947. — Блаж Краљевић, командант ХОС-а у БиХ, генерал Армије РБиХ.
1948. — Схо Косуги, јапански глумац и мајстор борилачких вјештина.
1949. — Златко Матеша, хрватски политичар и бивши хрватски ватерполист.(--)
1973. — Леандер Паес, индијски тенисач.
1975. — Јуан Царлос Валерóн, шпањолски ногометаш.
1980. — Бојан Зајић, српски ногометаш.
1980. — Венус Wиллиамс, америчка тенисерка и сестра Серене Вилијамс.
1982. — Алеx, бразилски ногометаш.
1985. — Марцос Багхдатис, кипарски тенисер.
1986. — Дамјан Рудеж, бивши хрватски професионални кошаркаш.

.

Смрти

1696. — Јан III Собјески, пољски краљ и прослављени војсковођа .
1712. — Денис Папин, француски истраживач и изумитељ (* 1647.).
1719. — Џозеф Адисон, енглески писац и политичар.
1738. — Сава Владиславић Рагузински, српски трговац и авантурист (* 1669.).
2007. — Драгутин Тадијановић, хрватски пјесник (* 1905.).
2015. — Властимир Ђуза Стојиљковић, српски глумац (* 1929.).
2016. - Радослав Додиг, археолог и побједник Квискотеке (* 1954)

.

Благдани/Празници

Српска православна црква слави:.

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар