Logika

Izvor: Wikipedia

gr. logiké = proza, veština koja se odnosi na reči i njihovu upotrebu u zaključivanju i dokazivanju. Logika je izučavanje idealne metode mišljenja i ispitivanja; unutrašnje i spoljno posmatranje, dedukcija i indukcija, obrazovanje hipoteza i eksperimenat, analiza i sinteza, to su oblici ljudske delatnosti što ih logika teži da razume i njima da se bavi. Ljudi ponajviše misle da je ona prazno zanimanje; pa, ipak, veliki događaji u istoriji mišljenja jesu one popravke koje su učinjene u metodama mišljenja i istraživanja.

Nauka o formalnim uslovima, principima i pravilima ispravnog, korektnog mišljenja. Kao takvu, logiku je utemeljio i razvio Aristotel, iako se u njegovim spisima za tu nauku ne upotrebljava naziv »logika«. Naziv potiče od stoičara koji filozofiju dele na tri osnovne discipline: logiku, fiziku i etiku.

  • Bivalentna logika je logika koja sadrži samo dve istinosne vrednosti: istinito i lažno.
  • Modalna logika za razliku od klasične prihvata modalne operatore. Modalni operator, propozicionalni operator koji nije funktor istine, nego pojmova kao što su mogućnost, kontingentnost, nemogućnost, nužnost.
  • Moderna logika, za razliku od klasične, aristotelovske, uvodi nove tipove logičkih veza i stroge postupke aksiomatizacije, formalizacije i simbolizacije.
  • Polivalentna logika za razliku od klasične, bivalentne, prihvata više od dve istinosne vrednosti.
  • Formalna logika opisuje forme sistematskog ispravnog mišljenja: pojam, sud, zaključak (silogizam). Izraz se najčešće upotrebljava kao oznaka za tradicionalnu, aristotelovsku logiku.
  • Hegelova logika, za razliku od aristotelovske, zasnovana je kao sinteza tradicionalne logike, gnoseologije i ontrlogije, pa su u njenim okvirima svi principi aristotelovske logike revidirani i prikazani samo kao prazne forme »razumskog mišljenja«. Ona se ponekad neadekvatno poistovećuje s dijalektikom.
  • Logički principi, uobičajeni naziv za četiri osnovna principa ili »zakona« korektnog mišljenja: princip identiteta (principium identitis), princip protivrečnosti (principium contradictionis), princip isključenja trećeg ili srednjeg (principium ehclusi tertii sine medii), princip dovoljnog razloga (principium rationis sufficientis). Prva tri principa u osnovi je nagovestio Aristotel, a četvrti potiče od Lajbnica.
  • Klasična logika je uobičajeni naziv za logiku konstituisanu na osnovu Aristotelovih logičkih spisa, bivalentna, podrazumeva tri temeljna principa: p. identiteta, p. neprotivrečnosti i p. isključenja trećeg.
  • Neklasična logika je opšta oznaka za modalnu, polivalentnu i oslabljenu logiku.

Filozofska definicija logike[uredi - уреди]

Logika, prosto govoreći, znači veštinu i metodu pravilnog mišljenja. Ona je »logija« ili metoda svake nauke, svakog učenja i svake umetnosti, i čak je sakrivena i u muzici. Ona je nauka zato što ce proces pravilnog mišljenja može, kao kod Fizike i Matematike, svesti na zakone, i njih može naučiti svaki normalan čovek; ona je veština zato što vežbanjem daje mišljenju najzad onu nesvesnu i neposrednu sigurnost kojom prsti pijanista klize preko njegovog instrumenta do slučajnih harmonija. Ništa nije suvlje od logike, a ništa važnije.

Ovu nauku nagoveštavali su već Sokrat, koji je neprestano tražio da ce sve definiše, i Platon, koji je neprestano izglađivao sve pojmove. Mala rasprava Aristotelova O definiciji pokazuje kako ce njegova logika hranila iz tih izvora. »Želite li da ce razgovarate sa mnom (rekao je Volter) onda mi definišite svoje pojmove.« Kolike bi ce debate bile svele na jedan paragraf, samo da su disputanti preduzeli da definišu svoje pojmove! Alfa i omega logike, njeno telo i duša, jeste to da ce svaki važni pojam u ozbiljnom govoru podvrgne najstrožijem ispitivanju. To je teško, i to bezobzirno stavlja duh na probu; ali, ako je ova jedared izvršena, onda je i svaki zadatak već napola rešen

Matematička logika[uredi - уреди]

Matematička logika formalizuje postupke dobijanja složenih rečenica od prostih(iskaza i predikata), utvđivanje istinitosne vrednosti ovih rečenica u skladu sa pravilima ispravnog logičkog zaključivanja.

Matematička logika se deli na:

  • Iskazni račun
  • Predikatski račun