Vječnost

Izvor: Wikipedia
Jermenski simbol večnosti

Večnost (gr. αιωνις, lat. aeternus) je sveukupnost vremena, shvaćena kao nešto bez početka i kraja.[1] Može značiti apsolutnu bezvremenost ili beskonačno trajanje u vremenu bez početka i kraja, što čini razliku između bezvremene (intemporalne) i vremenite (temporalne) večnosti.[2]

Večnost u filozofiji[uredi - уреди]

Centralna filozofska rasprava vodi se oko toga da li večnost treba zamišljati kao naročito dug kvantitet vremena ili nešto što poseduje izvesnu crtu bezvremenosti.[1] Bezvremeno poimanje večnosti je karakteristično za tradicionalnu filozofiju. Večnost je nepromenljiva, nepokretna i uvek samoj sebi identična sadašnjost.[2]

Pitagorejci smatraju da večni objekti, kao što su brojevi, uživaju bezvremeno postojanje. Plotin i neoplatonistička tradicija insistiraju na bezvremenoj interpretaciji Božjeg postojanja. Božanska bezvremenost je s onu stranu opisa, ali njeno poimanje predstavlja cilj mističke kontemplacije.[1] Boetije pravi razliku izmedu trajnosti i večnosti: »Jer naše 'sada', kao da protiče, i pri tom stvara vreme i neprestanost, dok Božansko 'sada' stoji ne krećući se, stoji mirno, i stvara večnost« {De Trinitate 4. II).[1]

Reč večno nezgodan je izraz, jer mi pri tom odmah mislimo na vreme, uplićemo u njega prošlost i budućnost kao u neko beskonačno dugo vreme; međutim, reč je o tome da ovo večno jeste ono što je jednako sa samim sobom, čisto sadašnje, da u nj ne ulazi predstava vremena. Ono jeste - postajanje i prestajanje isključeni su.
 
Hegel, Istorija filozofije I str. 209

Večnost u religiji[uredi - уреди]

Uroboros, simbol večnog vraćanja

U hrišćanstvu, večnost se shvata i kao konac ili krajnji cilj bitisanja tvorevine i kretanja vremena. Večnost je "zaustavljanje kretanja" kroz prevazilaženje vremena na njegovom kraju. Origena smatra da je stabilnost kretanja data istovremeno sa dovođenjem stvari u postojanje. Crkveni oci drže da vremensko kretanje nema putanju kruga, nego ima smisao u večnosti stabilnog postojanja koje želi Bog. Za svece, večnost znači "stalnost u svetosti".[3] Za hrišćane večnost nije prost produžetak egzistencije, nego cilj njihovog bitisanja, život večni. "Koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožednjeti dovijeka, nego voda koju ću mu dati postaće u njemu izvor vode koja teče u život vječni". (Jn. 4,14)

Večnost kao svojstvo Boga[uredi - уреди]

Večnost je smatra svojstvom Boga (Rim. 1,20), koji vlada tvorevinom i vremenom (χρονος). On je postojao pre tvorevine (Ps. 102; Jn. 17,24; Ef. 1,4) i postoji posle sveta (Otkr. 21,1).

Napomene[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 1.2 1.3 Večnost, Oksfordski filozofski rečnik, Sajmon Blekburn, Svetovi, Novi Sad, 1999. ISBN 86-7047-303-8
  2. 2.0 2.1 Branko Pavlović, Filozofski rečnik (odrednica večnost), Plato, Beograd, 1997.
  3. Vasilije Veliki, O Svetome Duhu, XVI, 38, str. 379

Vidi još[uredi - уреди]