Slobodna volja

Izvor: Wikipedia

Slobodna volja (lat: liberum arbitrium) je stanje u kojem su misli i ponašanje neke osobe određeni sopstvenom voljom, a ne spoljašnjim činiocima.

Kad bi kamen koji pada imao svesti, on bi držao da je njegovo padanje rezultat njegove slobodne volje.
 

Termin slobodna volja je osporavan sa filozofskog, psihološkog i socijalnog stanovišta naročito u kontekstu autodestruktivnih ili drugih postupaka koji mogu nanositi bilo koju vrstu štete samom sebi, drugim osobama, grupama, institucijama ili socijalnoj zajednici. Psihološki, slobodna volja je razumljiva u kontekstu donošenja i izvršenja autonomnih opredeljenja delovanja i preuzimanja odgovornosti za posledice učinjenog.[2]

Prema tomističkoj tradiciji sloboda volje jeste čovekovo svojstvo kojim je on gospodar svojih dela, a potiče od toga što se čovek odlučuje o alternativama izbora na temelju svoje razumske spoznaje[3].

Navodi[uredi - уреди]

  1. Spinoza Baruh, Filozofija, Enciklopedijski leksikon, Mozaik znanja, Beograd 1973.
  2. Ivan Vidanović, Rečnik socijalnog rada
  3. Slobodna volja, Filozofski rečnik (filozofija.org)

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]