Al-Farabi

Izvor: Wikipedia
Abu Nasr Muḥammad ibn Muḥammad Farabi
Generalno
Rođenje oko 872.
Farab u današnjem Kazahstanu ili Faryab, Veliki Horasan u današnjem Afganistanu
Smrt oko 950.
Damask
Rad
Epoha Zlatno doba islama
Regija Persijska filozofija
Škola / tradicija Islamska filozofija
Glavni interesi Metafizika Logika
Politička filozofija Epistemologija Muzika Nauka
Influencija Aristotel, Platon, Porfirije, Ptolomej, El Kindi
Influencirao Avicena, Averoes, Majmonid, al-Tawhīdī, Mulla Sadra

Abu Nasr el Farabi (oko 870950) je bio veliki persijski filozof, naučnik i muzičar. Smatra se „drugim učiteljem« islamske filozofije“, posle Aristotela i jednim od najvećih islamskih filozofa i naučnika svoga vremena. [1] Bavio se još i kosmologijom, logikom, muzikom, psihologijom i sociologijom.

El Farabi je bio jedan od prvih filozofa koji su preneli Aristotelovu logiku u islamski svet. Iscrpno je komentarisao Aristotelove spise iz logike, i razvio Aristotelov opis intelekta. O njemu se pričalo da je Aristotelovu raspravu O duhu pročitao 40 puta, a njegovu Retoriku 200 puta, a da pri tom nije osetio nikakvu prezasićenost. „Mora da je imao dobar stomak“, komentarisao je tu anegdotu Hegel. [1]

Takođe pokazuje uticaj neoplatonizma — smatra da je stvaranje emanacija, a tela u prosloru slika duše sveta. [2] Njegovo delo „Grad vrlina“ predstavlja verziju Platonove „Države“, koja je opis idealnog društva gde cvetaju sve vrline.[2]

Izvori[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 Al-Farabi, Filozofija, Enciklopedijski leksikon, Mozaik znanja, Beograd 1973.
  2. 2.0 2.1 Al-Farabi, Oksfordski filozofski rečnik, Sajmon Blekburn, Svetovi, Novi Sad, 1999. ISBN 86-7047-303-8