Ksenofan iz Kolofona

Izvor: Wikipedia

Ksenofan iz Kolofona (grč. Ξενοφάνης ὁ Κολοφώνιος, oko 565 – oko 473. god. st. e.) bio je antički grčki pesnik i filozof. Rodio se u maloazijskom gradu Kolofonu, udaljenom oko 60 km od Mileta. Kad je Kolofon potpao pod persijsku vlast, napustio je u dobi od oko 25 godina Joniju i putovao po Heladi, Siciliji i južnoj Italiji. Pretpostavlja se da se nastanio u južnoitalskom gradu Eleji i smatra se osnivačem tzv. elejske škole u okviru antičke filozofije. Međutim, kako nema nikakvih dokaza da je on zapravo ikada išao u Eleju, možda je bolje ne smatrati ga za nešto više do eventualno za pokrovitelja ove škole. Svoju starost proveo je baveći se književnim radom: još 473. st. e. u dobi od 92 godine pisao je elegije, kako zaključujemo iz fragmenta jedne njegove autobiografske elegije.

Kao što je napisao epsku pesmu od nekoliko hiljada heksametara pod naslovom Osnivanje Kolofona, tako je sastavio, prema nekim antičkim izvorima, i poemu Naseljavanje Eleje. To bi bila najstarija epska dela koja ne govore o mitološkim, nego o istorijskim događajima. Pisao je i elegije, a u grčku književnost uveo je novu vrstu poezije pod naslovom Σίλλοι (Rugalice). U tim satiričkim heksametarskim pesmama, među kojima je bilo i jamba i od kojih se sačuvalo desetak fragmenata, oštro je kritikovao i ironisao narodna verovanja i ljudske mane. Mnogi misle da je svoja filozofska razmišljanja izlagao u heksametarskoj poemi O prirodi (Περὶ φύσεως). Od čitavog književnog rada ostali su samo oskudni fragmenti, pa je o Ksenofanu teško stvoriti sveobuhvatnu sliku.

Ksenofan ima negativan stav prema atletskim takmičenjima, pa pohvalama fizičke snage (čiji su tipičan primer Pindarove ode), suprotstavlja snagu uma, koju smatra važnijom i državi korisnijom vrlinom. Ksenofan oštro kritikuje mitove i epsku sliku sveta, te posebno napada Homera i Hesioda: "Sve su bogovima prišili Homer i Hesiod, sve što je kod ljudi sramotno i pokudno: krađu, preljub i međusobno varanje" (fr. 11). U drugom fragmentu on kaže: "A ljudi misle da se bogovi rađaju i da imaju njihovu odeću, glas i telo" (fr. 14). Ksenofan duhovito kritikuje grčka antropomorfna božanstva i predstavlja ih kao puke tvorevine ljudi: "Etiopljani tvrde da su im bogovi tuponosi i crni, Tračani da su plavooki i riđokosi, a kad bi volovi, konji i lavovi imali ruke i mogli njima da slikaju i stvaraju dela kao ljudi, slikali bi likove bogova i davali im telo kakvo upravo i samo imaju: konji nalik na konje, volovi na volove, [a lavovi na lavove]" (fr. 15).

Na mesto postojećih bogova Ksenofan postavlja jednog jedinog boga, "najvećeg među bogovima i ljudima, koji smrtnicima nije nalik ni oblikom ni mišlju" (fr. 23), koji "sve vidi, sve promišlja, sve čuje" (fr. 24), koji "bez muke svime gospodari snagom uma" (fr. 25) i koji "uvek boravi na istom mestu i uopšte se ne kreće: niti njemu dolikuje da se vrzma čas ovamo, čas onamo" (fr. 26). Aristotel u Metafizici kaže da je Ksenofan "posmatrajući celinu svemira, rekao da jedno jeste bog" (A 5, 986b 18). Prema tome, Ksenofan je očito bio zastupnik monizma, a ne bilo kakvog monoteizma, koji bi uostalom za tadašnju Grčku bio veoma neuobičajen koncept. Ksenofanov bog nesumnjivo je zapravo φύσις, tj. priroda o kojoj su govorili Milećani i Heraklit. Međutim, ovde se uopšte ne govori o nekim preobražajima te prirode: ona više nije shvaćena kao nešto iz koje sve potiče i u koju se opet vraća, nego stoji iznad svih smrtnih bića i njima gospodari. Ova je priroda tiranska, ali njenu "tiraniju" ublažava to što je ona umna, što upravlja snagom uma i snagom promisli. Ta priroda je nepokretna i ne "dolikuje" joj da se pojavljuje čas ovakvom čas onakvom. Što se pojedinačnih bića tiče, "sva bića koja se rađaju i rastu sastoje se od zemlje i vode" (fr. 26), a i mi ljudi "svi smo rođeni iz zemlje i vode" (fr. 33). Prema tome, večna i nepromenljiva priroda (bitak) gospodari nad mnoštvom svih smrtnih bića koja se rađaju i umiru, a ljudska priroda s ovom večno živom i besmrtnom prirodom nema nikakve sličnosti.

Koliko se iz oskudnih fragmenata može zaključiti, Ksenofan nije bio veliki pesnik, ali se snažno ističe u istoriji rane grčke misli svojom oštrom kritikom bogova i tradicionalnih religijskih verovanja i obreda, te idejom o jedinstvu sveta u okviru svoje filozofske misli.

Vidi također[uredi - уреди]

Eksterni linkovi[uredi - уреди]