Melis sa Samosa

Izvor: Wikipedia

Melis sa Samosa (grč. Μέλισσος ὁ Σάμιος, rođen oko 470. god. st. e.) bio je samoski državnik i pomorski vojni zapovednik, koji se takođe bavio filozofijom kao pripadnik elejske škole, te izvršio određeni uticaj na atomističku filozofiju Leukipa i Demokrita.

Melis je zapovedao samoskom flotom koja je porazila Atinjane 440. godine st. e. tokom ustanka Samosa protiv Atine u okviru Delskog pomorskog saveza.

Melis je bio učenik Parmenida, čije je filozofske postavke dopunio. Melisova dela, čiji su fragmenti sačuvani kod Simplikija i koje pominje Aristotel, bila su posvećena odbrani Parmenidovog učenja. Prema njemu, bitak nema početak jer nije moguće da je nastao iz ničega (εἴη γὰρ ἂν οὔτω καὶ οὐ γένοιτο; ex nihilo nihil fit). Isto tako, on je nepropadljiv, jer bitak ne može preći u nebitak, a ako biće prelazi u drugo biće, tu nikakvog propadanja ni nema.

Parmenid je tvrdio da bitak ili Jedno jeste prostorno konačno, ali Melis tu postavku nije prihvatio. Ako je bitak konačan, onda izvan njega mora postojati ništa, čime bitak mora biti okružen ili ograničen. Međutim, ako je bitak ograničen ničim, onda bitak mora biti beskonačan a ne konačan. Ne može postojati praznina izvan bitka, "jer praznina je ništa, a ništa zaista ne bi moglo da bude" (fr. 7).

Prema Aristotelu (Metaph. 986b 18–21), Melis je Jedno shvatao kao materijalno. Međutim, Simplikije navodi jedan fragment kojim dokazuje da Melis nije Jedno smatrao kao telesno, nego kao bestelesno: "Zaista, ako bi uopšte bilo, moralo bi biti jedno; a pošto je jedno, ono ne sme imati nikakvo telo; jer ako bi imalo debljinu, imalo bi i delove i više ne bi bilo jedno" (fr. 9; Simplic., Phys. 109, 34). Međutim, izgleda da Melis ovde zapravo govori o jednom hipotetičkom slučaju, odnosno o slučaju da su u pravu zastupnici pitagorejske teze o postojanju mnoštva jediničnih priroda (monada): Melis tu zapravo pokušava da opovrgne postojanje pitagorejskih krajnjih jedinica, a da uopšte ne govori o parmenidskom Jednom.

Vidi također[uredi - уреди]