Alkmeon iz Krotona

Izvor: Wikipedia

Alkmeon iz Krotona (grč. Ἀλκμαίων, sredina 5. veka st. e.) bio je antički grčki filozof, teoretičar medicine i Pitagorin učenik.

Premda je većinom pisao o temama iz medicine, čini se da ipak nije bio lekar, nego prvenstveno teoretičar koji se bavio filozofijom nauke. Najznačajniji je zbog svojih istraživanja na polju ljudske anatomije, u okviru kojih je bio začetnik disekcije, a neki ga ispitivači smatraju prvim ko je identifikovao Eustahijevu trubu i optički nerv. Takođe je prvi ukazao na mozak kao centralni organ čula. Alkemon je prvi razmatrao unutrašnje uzroke bolesti i postavio tezu da zdravlje predstavlja stanje ravnoteže između suprotstavljnih temperamenata te da bolesti nastaju zbog problema u čovekovom okruženju, nepravilne ishrane i životnih navika. Alkmeon smatra da je bolest analogna monarhiji, jer u čovekovom telu remeti ravnotežu između suprotstavljenih elemenata koji ga čine. Ovu teoriju o suprotstavljenim elementima možda je pruzeo od pitagorejaca, ali nju nalazimo već kod Anaksimandra.

Alkmeon je napisao jedno prozno delo, koje se tradicionalno naziva O prirodi (Περὶ φύσεως), u kome obrazlaže razlike između bogova i ljudi: samo oni prvi poseduju sigurno znanje, dok ljudi mogu samo nagađati i pretpostavljati. Za čoveka znanje je prelaz sa onoga što je vidljivo na ono što nije, a pošto taj prelaz ne mora uvek biti uspešan, čovek nema nikakvih garancija za uspeh. Za bogove, međutim, nema razlike između onoga što je vidljivo i što nije. Prema Alkmeonu, čovek se od životinja razlikuje po tome što ne poseduje samo osećaje, nego i razumevanje koje usklađuje, obrađuje i povezuje obaveštenja koja dobija čulima.

Alkmeon se bavio i astrologijom i meteorologijom. U Krotonu je u Alkmeonovu čast bio podignut spomenik, u obliku jedra, na kome je bio predstavljen zajedno sa svojim učiteljem Pitagorom.

Vidi također[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]