Efeška škola

Efeška škola je termin koji se ponekad koristi da bi se označila filozofska misao antičkog grčkog filozofa Heraklita iz Efesa, koji je praelementom (bitkom) čitavoga sveta smatrao vatru. Prema njemu, dakle, bitak je materijalan i jedan, ali Heraklit istovremeno priznaje da u svetu stalno dolazi do promene. Kretanje praelementa (vatre) je protivrečno, ono je disharmonično, iako je harmonija konačni rezultat tog procesa. Ta promena, taj prelaz materije iz jednoga stanja u drugo, ne događa se slučajno, nego se vrši po stalnoj zakonitosti, u izvesnim granicama i u određenom vremenu. Taj opšti zakon naziva Heraklit logosom (λόγος). Prema tome, "efeškom školom" mogli bismo nazvati onu ranu grčku filozofsku misao koja u problemu Jednog i Mnoštva (i njihovom međusobnom odnosu) nastoji pomiriti dve "krajnosti": parmenidovsko tvrđenje Jednog i poricanje mnoštva i promene, s jedne strane, te pitagorovsko tvrđenje Mnoštva (monada) i kretanja i poricanje Jednog, s druge strane. Heraklit, međutim, koliko je danas poznato, nije imao direktnih učenika i nastavljača, pa se izraz "efeška škola" može koristiti samo uslovno.