Filon Aleksandrijski

Izvor: Wikipedia
Philon.jpg

Filon Aleksandrijski (oko 20. godine pne. - oko 50. godine ne.) je bio judejski naučnik i neoplatonistički filosof. Filon je prototip jevrejskog filozofa koji je aposorbovao celokupnu grčku tradiciju i upotrebio njen bogat pojmovni rečnik.[1]

Jedan je od osnivača Aleksandrijske egzegetske škole. Osnovni predmet njegovih analiza bilo je Mojsijevo Petoknjižje. Doktrinarna judaistička misao karakteriše dela Filona Aleksandrijskog kao misli koje nastaju pod snažnim uticajem jelinizma. Egzegetski metod Filona iskorišćen je i u delima Origena, Avgustina, Ambrozija Milanskog i nekih drugih ranohrišćanskih pisaca.

Njegovi radovi objavljeni su: "Philonis Opera quae supersunt", Berlin, 1896-1930; 1962-1963. Ruski prevod: Filon Judejac, "Ο kontemplativnom životu" - /Smirnov, „Terapeuti i Filonovi radovi", Kijev, 1909. Takođe i u delu: "Tekst Kumrana", Moskva, 1971. godina, 1. deo/

Filon je bio Jevrejin iz svešteničkog roda, i živeo je do oko 40. godine posle Hrista. Učio se u Aleksandrijskoj školi i poveo se po duhu Platonove nauke. Zbog toga je i uveo alegorijski smisao pri tumačenju Svetog Pisma. (Phot. Cod. 103)

Izvori[uredi - уреди]

  1. Verner Jeger, Rano hrišćanstvo i grčka paideja (str. 25), Službeni glasnik, Beograd, 2007.

Vidi još[uredi - уреди]