Karma

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg Za ostala značenja v. Karma (razvrstavanje).

Karma (sanskrit: कर्म - delo, čin) je, u indijskoj filozofiji, univerzalni zakon delanja i posledice. U užem smislu, karma je svako delo koje pokreće krug uzroka i posledice. Uvučenost u večni tok zbivanja (samsara) se smatra izvorom patnje iz koje se traži oslobođenje (mukti).[1]

Zakon karme[uredi - уреди]

Suština zakona karme je da svako biće snosi posledice sopstvenih dela. Obzirom da je delanje ispoljavanje volje subjekta, ono je i uzrok uslovljenosti subjekta. Delo (sanskr: karma) tako postaje "zakon čijem se dejstvu ne može izbeći"[2]. Svako biće tako nasleđuje sopstvena dela, nastavljajući i sa činjenjem novih dela, čije će posledice osetiti kasnije. Zbir čovekovih dela određuje njegov sadašnji i budući život, a sadašnji život i karakter određeni su delima izvršenim u pređašnjem životu.

Tako je karma pokretna snaga moralnog determinizma u individualnom životu, a takođe i opšteg uzročnog zbivanja u svemiru.

Karma u hinduizmu[uredi - уреди]

Karma je uzročni zakon kosmičkog zbivanja, jer su ne samo pojedinci nego i svetovi, uključivši tu i božanske panteone, podređeni kružnom zakonu beskrajnog nastajanja i propadanja. Snaga dela je iznad moći bogova. Ovo se uverenje razvilo kao dogma iz uvida u kosmičku zakonitost (rita) u ranim vedskim himnama. Bramanski sveštenici proglasili su zatim vezanost bogova da se pokore ritualnim delima koje propisno izvrše žrtveni sveštenici.[3]

Karma u đainizmu[uredi - уреди]

Doktrina karme je jedan od osnovnih principi đainističke filosofije. Đaini veruju da duše postoje od pamtiveka. U ovom svetu, duša je vezana ogromnom količinom suptilne materije zvane karma. Kada duša dela, obližnji delići materije prianjaju uz nju kao što se zrnca prašine lepe na masnu kožu. Ovi delići materije bivaju kompletno asimilovani od duše i ostaju u tom stanju čitav život a takođe se i prenose iz života u život. To se kružno odvija tokom ciklusa rađanja bilo kao božanstvo, čovek, stanovnik pakla ili podljudsko biće, sve dok se ne obustavi stvaranje novih veza.[4]

Đaini smatraju da veza duša i tvari jeste stvarna, inače bi duša, najlakša od svih supstanci, odletela do najviše tačke univerzuma. Tako je za đaine karma nešto materijalno.[4] Pošto je prisustvo karmičke materije u duši uzrok rađanja i umiranja, duša se mora osloboditi karme. Upliv karmičke materije zaustavlja se razvojem čistih misli i dela, a količina već postojeće karme se troši praktikovanjem podvižništva. Kada se karma potpuno uništi duša biva slobodna. U đainizmu je cilj svakog pojedinca da postigne ovo savršeno i prirodno stanje duše sopstvenim naporom. Đainska filosofija odlučno tvrdi da je dosezanje slobode duše od karmičke vezanosti potpuno zavisi od sopstvenih dela a ne od uticaja nekog božanskog bića.[4]

Karma u budizmu[uredi - уреди]

Dio serije članaka na temu
Budizam

Lotus-buddha.svg

Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake postojanja
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema
Portal: Budizam
Dharma wheel.svg

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

U budističkom učenju o karmi se naročito ističe etički momenat, u skladu sa ciljem dokidanja patnje. Karma ovde ne predstavlja determinističku doktrinu, pošto je pojedinac slobodan da dela u okviru same situacije nastale usled njegove karme; njegova karma ne određuje njegovu reakciju na situaciju[5]. Štaviše, volja ima veći značaj u stvaranju nove karme od samog delovanja.

Gotama Buda je govorio: "O monasi, volja jeste ta koju nazivam karmom (delom). Poželevši nešto, čovek deluje putem tela, govora ili uma".

Voljne radnje mogu biti ispravne i neipravne. Uopšte uzev, volja koju karakterišu pohlepa, mržnja i zabluda, stvara nepovoljnu karmu, dok ona koju karakterišu suprotna svojstva stvara (nesebičnost, dobronamernost i znanje) povoljnu karmu[5].

Posledice karme se mogu iskusiti tokom života delatnog subjekta, ili u nekom od narednih života. Zakon "dozrevanje plodova" (vipaka) se ne ograničava na jedan život, nego je osnov vere u kontinuitet duše ili sopstva (atman) kroz niz života ili preporađanja. Često se smatra da je verovanje u preporađanje Buda prihvatio iz starije indijske religije.[5] Budizam se suočio sa teškoćom prilikom pomirenja verovanja u karmu i preporađanje sa doktrinom anate (nepostojanja sopstva). Međutim, prema budizmu, bića su u biti „kontinuumi“ (santana), a ne individuumi. Zato je moguća vera u preporađanje i bez vere u večni identitet sopstva ili individualnost duše.

Uslovljeni nastanak) je uzročno-posledični lanac radnji koje proizvode karmičke posledice. Njegovo se dejstvo može razrešiti jedino spoznajom, koja vodi oslobađanju od karme.

Navodi[uredi - уреди]

  1. Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
  2. Pali-engleski rečnik, PTS
  3. Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
  4. 4.0 4.1 4.2 Život i zaveštanje Mahavire, Doktrina Karme
  5. 5.0 5.1 5.2 Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.

Literatura[uredi - уреди]

  • Bhikkhu Njanađivako (Čedomil Veljačić), Kamma and its Fruit, Buddhist Publication Society, Kandy, Sri Lanka, 1975.
  • Njanatiloka, Buddhist Dictionary, Buddhist Publication Society, Kandy, Sri Lanka, 1980.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]