Karma

Izvor: Wikipedia

Za ostala značenja v. Karma (razvrstavanje).

Karma (sanskrit: कर्म - delo, čin) je, u indijskoj filozofiji, univerzalni zakon delanja i posledice. U užem smislu, karma je svako delo koje pokreće krug uzroka i posledice. Uvučenost u večni tok zbivanja (samsara) se smatra izvorom patnje iz koje se traži oslobođenje (mukti).^[1]

[uredi - уреди] Zakon karme

Suština zakona karme je da svako biće snosi posledice sopstvenih dela. Obzirom da je delanje ispoljavanje volje subjekta, ono je i uzrok uslovljenosti subjekta. Delo (sanskr: karma) tako postaje "zakon čijem se dejstvu ne može izbeći"^[2]. Svako biće tako nasleđuje sopstvena dela, nastavljajući i sa činjenjem novih dela, čije će posledice osetiti kasnije. Zbir čovekovih dela određuje njegov sadašnji i budući život, a sadašnji život i karakter određeni su delima izvršenim u pređašnjem životu.

Tako je karma pokretna snaga moralnog determinizma u individualnom životu, a takođe i opšteg uzročnog zbivanja u svemiru.

[uredi - уреди] Karma u hinduizmu

Karma je uzročni zakon kosmičkog zbivanja, jer su ne samo pojedinci nego i svetovi, uključivši tu i božanske panteone, podređeni kružnom zakonu beskrajnog nastajanja i propadanja. Snaga dela je iznad moći bogova. Ovo se uverenje razvilo kao dogma iz uvida u kosmičku zakonitost (rita) u ranim vedskim himnama. Bramanski sveštenici proglasili su zatim vezanost bogova da se pokore ritualnim delima koje propisno izvrše žrtveni sveštenici.^[3]

[uredi - уреди] Karma u budizmu

U budističkom učenju o karmi se naročito ističe etički momenat, u skladu sa ciljem dokidanja patnje. Karma ovde ne predstavlja determinističku doktrinu, pošto je pojedinac slobodan da dela u okviru same situacije nastale usled njegove karme; njegova karma ne određuje njegovu reakciju na situaciju^[4]. Štaviše, volja ima veći značaj u stvaranju nove karme od samog delovanja.

Gotama Buda je govorio: "O monasi, volja jeste ta koju nazivam karmom (delom). Poželevši nešto, čovek deluje putem tela, govora ili uma".

Voljne radnje mogu biti ispravne i neipravne. Uopšte uzev, volja koju karakterišu pohlepa, mržnja i zabluda, stvara nepovoljnu karmu, dok ona koju karakterišu suprotna svojstva stvara (nesebičnost, dobronamernost i znanje) povoljnu karmu^[4].

Posledice karme se mogu iskusiti tokom života delatnog subjekta, ili u nekom od narednih života. Zakon "dozrevanje plodova" (vipaka) se ne ograničava na jedan život, nego je osnov vere u kontinuitet duše ili sopstva (atman) kroz niz života ili preporađanja. Često se smatra da je verovanje u preporađanje Buda prihvatio iz starije indijske religije.^[4] Budizam se suočio sa teškoćom prilikom pomirenja verovanja u karmu i preporađanje sa doktrinom anate (nepostojanja sopstva). Međutim, prema budizmu, bića su u biti „kontinuumi“ (santana), a ne individuumi. Zato je moguća vera u preporađanje i bez vere u večni identitet sopstva ili individualnost duše.

Uslovljeni nastanak) je uzročno-posledični lanac radnji koje proizvode karmičke posledice. Njegovo se dejstvo može razrešiti jedino spoznajom, koja vodi oslobađanju od karme.

[uredi - уреди] Navodi

[uredi - уреди] Literatura

• Bhikkhu Njanađivako (Čedomil Veljačić), Kamma and its Fruit, Buddhist Publication Society, Kandy, Sri Lanka, 1975.
• Njanatiloka, Buddhist Dictionary, Buddhist Publication Society, Kandy, Sri Lanka, 1980.

[uredi - уреди] Spoljašnje veze

• O karmi (budizam.net)
• Karma u budizmu (yu-budizam.com)
• Čedomil Veljačić, Karma - plod koji dozreva