Lingvistika

Izvor: Wikipedia
Lingvistika
teorijska lingvistika
fonetika
fonologija
morfologija
sintaksa
semantika
leksička semantika
strukturalna semantika
prototipska semantika
stilistika
preskripcija
pragmatika
primenjena lingvistika
sociolingvistika
generativna lingvistika
kognitivna lingvistika
računska lingvistika
deskriptivna lingvistika
istorijska lingvistika
etimologija
spisak lingvista

Najčešće prihvaćeno, lingvistika je nauka o ljudskim jezicima a lingvist je osoba koja se tom naukom bavi. Proučavanje lingvistike se može raslojiti putem tri ose:

  • Sinhronijska i dijahronijska -- Sinhronija se bavi isključivo jednovremenim prikazom jezika; dijahronija se bavi istorijom jezika i grupa jezika i kakve su se strukturalne promene dogodile.
  • Teorijska i primenjena -- Teorijska lingvistika se bavi stvaranjem teorijskih modela za opis pojedinačnih jezika, kao i teorijama o jezičkim univerzalijama. Primenjena lingvistika se bavi obradom konkretnog jezičkog materijala.
  • Kontekstualna i nezavisna -- Kontekstualna lingvistika je koncentrisana na to kako se jezik ponaša u svetu: njegova društvena funkcija, ali takođe i kako je prihvaćen, stvoren i percepiran.

Prema ovim osama, naučnici koji se jednostavno zovu lingvistima bez dodatnih odrednica, u osnovi se bave nezavisnom teorijskom sinhronijskom lingvistikom, za koju se danas smatra da je srž lingvistike. To se obično naziva "teorijskom lingvistikom".

Postoji širok spektar oblasti u lingvistici, a po mnogim pitanjima ne postoji zajednički stav.

Polja teorijske lingvistike[uredi - уреди]

Teorijska lingvistika je podeljena na određeni broj posebnih oblasti koje su manje ili više nezavisne. Najpoznatije oblasti su:

  • fonetika, nauka o različitim glasovima koje koriste ljudski jezici;
  • fonologija, nauka o razlikovnim jedinicama između osnovnih glasova;
  • mopfologija, nauka o unutrašnjoj strukturi reči;
  • sintaksa, nauka o tome kako se reči kombinuju u oblikovanju gramatičkih rečenica;
  • semantika, nauka o značenju reči (leksička semantika), i o tome kako se one kombinuju u oblikovanju značenja rečenica;
  • stilistika, nauka o stilu u jezicima;
  • pragmatika, nauka o korišćenju izražajnih sredstava (književno, figurativno ili drukčije) u komunikativnom činu;

Ne postoji univerzalno određenje ovih oblasti, ali bi se većina lingvista složila da među ovim oblastima postoje preklapanja. U svakom slučaju, svaka od ovih oblasti ima svoje osnovne koncepte.

Dijahronijska lingvistika[uredi - уреди]

Dok se srž teorijske lingvistike nalazi u izučavanju određenog trenutka u razvoju jezika (obično sadašnjeg), dijahronijska lingvistika proučava jezike kroz vreme. Istorijska lingvistika uživa i bogatu istoriju (lingvistika je proistekla iz istorijske lingvistike) i jaku teorijsku zaleđinu u proučavanju promena jezika.

Počev od Ferdinanda de Sosira, sinhronijska lingvistika postaje sve dominantnija u lingvističkim istraživanjima. Osim kada su u pitanju ruske lingvističke škole (sa retkim izuzecima po ostatku sveta, kao što je Aleksandar Belić), može se slobodno tvrditi da je celokupna savremena lingvistika -- sinhronijska. Današnja proučavanja istorije jezika, osim izuzetaka, obično se obavljaju metodama ustanovljenim u 19. veku. Sa Žanom Pijažeom i Noamom Čomskim su se, čak, glavna naučna suprotstavljanja u savremenoj lingvistici prenela na razliku između dve naslednice strukturalne lingvistike: na kognitivnu lingvistiku i transformaciono-generativnu gramatiku.

Eksplicitno i istorijska perspektiva uključuje istorijsko-komparativna lingvistika i etimologija.

Primenjena lingvistika[uredi - уреди]

Koliko je teorijska lingvistika usmerena prema traganju za jezičkim univerzalijama i njihovom opisu, primenjena lingvistika preuzima rezultate tih traganja i "primenjuje" ih u ostalim oblastima. Obično, "primenjena lingvistika" se odnsi na korišćenje lingvističkih istraživanja u učenju jezika, ali i u drugim oblastima. Sinteza govora i prepoznavanje govora, na primer, koriste lingvistička znanja za pružanje glasovnog interfejsa računarima.

Kontekstualna lingvistika[uredi - уреди]

Preko kontekstualne lingvistike lingvistika stupa u kontakt sa drugim naukama. Koliko teorijska lingvistika ima svoj zaseban put, interdisciplarne oblasti lingvistike proučavaju kako se jezik odnosi prema ostatku sveta i utoliko proučavanja zavise od njega.

Sociolingvistika, antropološka lingvistika, i lingvistička antropologija su nauke u koje proučavaju odnos između društva u celosti i jezika.

U kritičkoj analizi diskursa odnos sa lingvistikom nalaze retorika i filozofija.

U psiholingvistici i neurolingvistici spoj sa lingvistikom nalaze medicinske nauke.

Ostale interdisciplinarne oblasti lingvistike uključuju jezička akvizicija, evoluciona lingvistika, stratifikaciona lingvistika, i kognitivna lingvistika.

Pojedinačni govornici, jezičke zajednice i jezičke univerzalije[uredi - уреди]

Lingvisti se, takođe, razlikuju u pristupu proučavanja govornika. Neki analiziraju konkretni jezik govornika ili jezički razvoj u detalje. Neki proučavaju jezik u celosti jezičke zajednice, kao što je jezik svih onih koji govore prizrensko-timočkim dijalektom. Drugi pokušavaju pronaći jezičke univerzalije i primene ih, na nekom apstraktnom nivou, na sve govornike ljudskog jezika svuda. Najpoznatiji zagovornik ovog poslednjeg projekta je Noam Čomski, a zanima veliki broj ljudi koji se bave psiholingvistikom i kognitivnu lingvistikom. Ideja Noama Čomskog o jezičkim univerzalijama govori o tome da one leže u univerzalijama ljudskog mišljenja.

Opis i kodifikacija[uredi - уреди]

Najveći deo onoga što je urađeno pod imenom lingvistike sirovo je deskriptivno. Lingvisti traže prirodu jezika bez upuštanja u vrednosne sudove ili traže grafike budućih jezičkih pravaca. Ali, postoje i mnogi profesionalci i amateri koji kodifikuju jezička pravila, stvarajući time delimični stadnard koji bi svi trebalo da prate.

Koliko preskriptivisti (oni koji kodifikuju) žele izbeći ono što nazivaju "nepravilnom upotrebom", deskriptivisti (oni koji opisuju) traže korene takve upotrebe. Deskriptivisti bi to jednostavno opisali kao idiosinkretičku upotrebu ili bi možda pronašli pravilnosti koje preskriptivisti ne vole možda zato što im je to previše novo ili iz dijalekta koji oni ne odobravaju u standardnoj upotrebi.

Govor i pisanje[uredi - уреди]

Mnogi savremeni lingvisti smatraju da je govorni jezik fundamentalniji, a time i mnogo bitniji za proučavanje nego pisanje. Razlozi za takvo stanovište uključuju:

  • Govor je univerzalno ljudski, dok su postojale i postoje mnoge kulture koje nisu imale pisanu komunikaciju;
  • Ljudi uče da govore i koriste oralni jezik lakše i ranije nego pisanje;
  • Određeni broj kognitivista smatra da mozak ima poseban "jezički modul", posebno jezičko znanje, na osnovu čega se smatra da će više doći od proučavanja govora nego od proučavanja pisanja.

Naravno, lingvisti se slažu da proučavanje pisanog jezika može biti korisno i vredno. Za lingviste koji koriste metode korpusne lingvistike i računske lingvistike, pisani jezik je mnogo pogodniji za obradu velikih količina lingvističkih podataka. Velike korpuse govornog jezika je teško stvoriti i još teže naći.

Takođe, proučavanje sistema pisanja ulazi u prostor lingvistike.

Oblasti lingvistike[uredi - уреди]

fonetika, fonologija, sintaksa, semantika, pragmatika, etimologija, leksikologija, leksikografija, teorijska lingvistika, istorijsko-komparativna lingvistika i deskriptivna lingvistika, jezička tipologija, računska lingvistika, korpusna lingvistika, semiotika.

Interdisciplinarne lingvističke oblasti[uredi - уреди]

primenjena lingvistika, istorijska lingvistika, ortografija, sistemi pisanja, komparativna lingvistika, kriptoanaliza, deciferment, sociolingvistika, kritička analiza diskursa, psiholingvistika, jezička akvizicija, evoluciona lingvistika, antropološka lingvistika, stratifikaciona lingvistika, tekstualna lingvistika, kognitivna lingvistika, neurolingvistika, a u računskoj lingvistici postoje razumevanje prirodnog jezika, prepoznavanje govora, prepoznavanje govornika (razaznavanje), sinteza govora, i, uopštenije, obrada govora

Važni lingvisti i i lingvistički pravci[uredi - уреди]

Rani lingvisti[uredi - уреди]

Lingvisti ranog strukturalizma[uredi - уреди]

  • Ferdinand de Sosir (Ferdinand de Saussure)) je osnovao savremenu strukturalnu lingvistiku.
  • Roman Jakobson je glavni predstavnik Praškog lingvističkog kružoka, koji je bio nosilac razvoja strukturalne lingvistike između dva svetska rata.
  • Leonard Blumfild (Leonard Bloomfield) je američki lingvist poznat po svom proučavanju indijanskih jezika.
  • Zelig Haris (Zellig Harris) je bio dominanti američki lingvist tokom šezdesetih godina dvadesetog veka.

Lingvisti savremenog strukturalizma[uredi - уреди]

Ostali značajni lingvisti i lingvističke škole[uredi - уреди]

Predstavljanje govora[uredi - уреди]

Šta je a šta nije lingvistika[uredi - уреди]

"Lingvistika" i "lingvist" ne moraju se uvek primenjivati u gornjim značenjima. U nekim kontekstima, najbolje definicije mogu biti "ono što se studira na uobičajenom univerzitetskom odseku za lingvistiku" i "onaj ko je profesor na takvom odseku". Lingvitika se u tom smislu ne odnosi na učenje stranih jezika (osim u slučajima kada se izučavaju formalni modeli jezika). Ona ne uključuje analizu poezije. Samo ponekad uključuje proučavanje pojava kao što je metafora. Kodifikacija jezika se obično ne smatra lingvistikom pošto "lingvisti" obično proučavaju ono što ljudi rade, a ne ono što ljudi treba da rade. Neko ko se dugotrajno bavi time ne može biti smatram "lingvistom".

Pogledajte[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

  • Džefri Samson (Geoffrey Sampson): "Schools of Linguistics.", Hutchinson, London (1980), ISBN 0804710848
  • Rymer, p. 48, quoted in Fauconnier and Turner, p. 353)
  • Žil Fokonije (Gilles Fauconnier) i Mark Tarner (Mark Turner) (2002). The Way We Think: Conceptual Blending and the Mind's Hidden Complexities. Basic Books.
  • Rymer, Russ (1992). "Annals of Science: A Silent Childhood-I". New Yorker, April 13.* Stiven Pinker (Steven Pinker), The Language Instinct

Eksterni linkovi[uredi - уреди]


Osnovne podoblasti društvenih nauka
Antropologija | Demografija | Ekonomija | Obrazovanje | Istorija | Lingvistika |
Menadžment | Političke nauke | Psihologija | Sociologija