Noam Chomsky

Izvor: Wikipedia
Noam Chomsky
Generalno
Rođenje 7. decembar 1928. (1928-12-07) (dob: 86)
Philadelphia, Pennsylvanija
Rad
Epoha Filozofija 20. / 21. vijeka
Regija Zapadna filozofija
Škola / tradicija lingvistika, analitika
Glavni interesi Lingvistika  psihologija
filozofija jezika
filozofija uma
politika  etika
Značajne ideje Generativna gramatika, univerzalna gramatika, transformacijska gramatika, vlada i vezivanje, teorija X-pravca, Hijerarhija Chomskog, beskontekstna gramatika, principi i paramteri, minimalistički program, uređaj za dobivanje jezika, siromaštvo stimulusa, Normalna forma Chomskog, propagandni model[1]
Influencija Pāṇini, Bertrand Russell, John Dewey, Mikhail Bakunin, Karl Marx, Wilhelm von Humboldt, Adam Smith, Rudolf Rocker, Zellig Harris, Immanuel Kant, René Descartes, George Orwell, C. West Churchman, W.V.O. Quine, Alan Turing.
Influencirao Colin McGinn, Edward Said, Steven Pinker, John Burke, Tanya Reinhart, Daniel Everett, Morris Halle, Gilbert Harman, Jerry Fodor, Brian Eno, Howard Lasnik, Robert Fisk, Neil Smith, Ray Jackendoff, Norbert Hornstein, Jean Bricmont, Marc Hauser, Norman Finkelstein, Robert Lees, Mark Baker, Julian Boyd, Bill Hicks, Ray C. Dougherty, Derek Bickerton, Amy Goodman, Michael Albert.

Avram Noam Čomski, doktor nauka, (eng. Avram Noam Chomsky) je rođen 7. decembra 1928. godine u Filadelfiji, SAD. Profesor je lingvistike je na Masačusetskom institutu za tehnologiju. Čomski je zaslužan za razvoj teorije o generativnoj gramatici, koja se smatra najvećim doprinosom lingvistici napravljenim u 20. veku. Kritičkim razmatranjem Skinerovog „Verbalnog ponašanja“, u kome je osporavao bihevioristički pristup proučavanju uma i jezika koji dominira u toku 1950-ih godina, posebno je doprineo razvoju kognitivne revolucije. Čomski je član saveta Novog plamena, levičarskog časopisa na području bivše Jugoslavije.

Njegov naturalistički pristup proučavanju jezika imao je posebno uticaja na filozofiju jezika i uma. Utvrdio je svoju hijerarhiju i klasifikaciju formalnih jezika na osnovu njihove generativne moći.

Prema „Indeksu citata u umetnostima i humanističkim naukama“ iz 1992. godine, Čomski je u periodu od 1980. do 1992. godine bio najviše citiran živi naučnik, i osmi najcitiraniji naučnik uopšte.[2][3][4]

Od kako je započeo svoju kritiku Vijetnamskog rata Čomski je postao nadaleko poznat, posebno internacionalno, po svojoj kritici medija i politike, i to više nego po linvističkim teorijama. Čomski je široko poznat i kao politički aktivista i kritičar spoljne politike SAD-a i drugih vlada. Čomski opisuje sebe kao liberterskog socijalistu i simpatizera anarhosindikalizma (član je organizacije „Industrijski radnici sveta“, IWW.)

Noam Čomski je inostrani član Srpske akademije nauke i umetnosti u Odeljenju društvenih nauka. U svojoj knjizi „Novi militaristički humanizam“ oštro kritikuje bombardovanje Jugoslavije, jer je bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom i ukazuje na to da je humanitarna tragedija na Kosovu počela tek posle početka bombardovanja.

Biografija[uredi - уреди]

Čomski je rođen u Filadelfiji, Pensilvanija. Otac mu je bio Vilijem Čomski, jevrejski naučnik i član „Industrijskih radnika sveta“ koji je poticao iz nekog grada u Ukrajini. Bio je profesor hebrejskog jezika, a objavio je školsko izdanje Srednjovekovne hebrejske gramatike. Njegova majka, Elzi Čomski, je došla iz današnje Belorusije, ali na nesreću njenog muža, ona je odrasla u SAD-u i govorila je „jednostavni njujorški engleski“. Njen prvi jezik bio je jidiš, ali Čomski kaže da je u njegovoj porodici taj jezik bio tabu, zabranjena tema.

On opisuje svoju porodicu u nekoj vrsti „jevrejskog geta“, na rascepu između tradicija jidiša i hebrejskog jezika govoreći da je pod uticajem porodice bio uronjen u hebrejsku kulturu i literaturu. Čomski posebno opisuje tenzije koje je lično doživeo sa irskim katolicima i antisemitama sredinom tridesetih godina 20. veka. On kaže:

Wikicitati „Ne volim da pričam o tome, ali sam odrastao sa utrobnim strahom od katolika. Znao sam da je taj strah bio iracionalan i prevazišao sam ga, ali to je jednostavno poticalo iz mog ličnog iskustva sa ulice.“
()

[5]

Čomski pamti svoj prvi članak koji je napisao kada je imao deset godina o pretnjama širenja fašizma, praćenim padom Barselone u Španskom građanskom ratu. Od dvanaeste ili trinaeste godine on se potpunije poistovetio sa anarhističkom politikom.[6]

Kada je završio Centralnu visoku školu u Filadelfiji (u 184. klasi), 1945., Čomski je započeo studije filozofije i lingvistike na Univerzitetu u Pensilvaniji učeći od filozofa Vesta Čerčmena (West Churchman) i Nelsona Gudmena (Nelson Goodman) i lingviste Zeliga Herisa (Zellig Harris). Herisove lekcije uključivale su i njegovo otkriće transformacija kao matematičke analize strukture jezika. Čomski je za vreme studija korigovao Herisove „Metode u strukturalnoj lingvistici“. Ovo učenje kasnije je reinterpretirao kao operacije preduzete za nastanak kontekstno slobodne gramatike (izvedene iz Postproduktivnih sistema). Herisovi politički pogledi bili su osnova za formiranje svih Čomskijevih.

Godine 1951. prihvatio je nominaciju od strane Gudmena kao mlađi njegov pratilac na Univerzitetu Harvard.

1953. Čomski putuje u Evropu. Odlučio je da njegov pokušaj da formuliše strukturalnu lingvistiku ne bi uspeo zato što je jezik apstraktni generativni fenomen. Od 1955. napušta Univerzitet na Harvardu i počinje da predaje na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu narednih 19 godina. Noam se oženio lingvistikinjom Kerol Šec (Carol Schatz) i imaju dve kćerke: Avivu (1957) i Dajan (1960) i sina Herija (1967).

Prvi put je objavio svoje apstraktne analize o jeziku 1955. godine u knjizi „Sintaksičke strukture“, njegovom možda najboljem delu u lingvistici. 1961. godine je bio imenovan kao profesor na Katedri za moderne jezike i lingvistiku (sada je to Katedra za lingvistiku i filozofiju). Čomski je u ovom periodu bio mnogo više angažovan u politici, postao je jedan od vodećih kritičara Vijetnamskog rata, objavio je i esej povodom toga „Odgovornost intelektualaca“ 1967.[7] Od tada je postao najpoznatiji po svojim političkim gledištima, političkim govorima širom sveta i napisanim brojnim knjigama. Njegova dalekosežna kritika spoljne politike SAD napravila je od njega kontroverznu ličnost.

Čomski je u prošlosti primio smrtne pretnje zbog kritike spoljne politike SAD. Bio je na listi Teodora Kacinskog određen kao meta, pa je u periodu kada je Kacinski bio moćan, Čomski morao da proverava svu svoju poštu, jer je brinuo zbog mogućeg podmetanja eksploziva. Čomski tvrdi da ponekad dobija tajnu policijsku zaštitu kad je u dvorištu Instituta za Tehnologiju u Masačusetsu, iako se on sam ne slaže sa policijskom zaštitom.[8]

Uprkos svojoj kritičnosti, Čomski je nastavio i dalje da živi u SAD-u, zato što i dalje veruje da je to „najveća država na svetu“. Ovaj komentar je kasnije objasnio govoreći „Procenjivanje zemlje je besmisleno i ja nikad ne bih koristio takve reči, ali to je jedan od američkih uspeha, posebno na području slobodnog govora, što je postignuto posle viševekovne borbe, čemu se treba diviti“. Čomski je potvrdio ovu kritiku shvatajući to više kao vrlinu:

Wikicitati „Ja sam rođeni govornik i volim to kao opredeljenje... Sumnjam da su ljudi privučeni time šta je neka osoba... Ljudi su zainteresovani za način izlaganja mišljenja, zato što im je to važno. Mi ne želimo da budemo poljuljani površnim govorom, emocijama i slično.“
()

Doprinos lingvistici[uredi - уреди]

„Sintaksičke strukture“ bile su ustvari obrada njegove knjige „Logična struktura lingvističke teorije“ (1955,75) u koju uvodi transformacionu gramatiku. Teorija uključuje izgovor i ima sintaksu koju opisuje formalna gramatika, a kontekstno slobodna gramatika je proširena transformacionim pravilima. Deca imaju urođeno znanje osnovne gramatičke strukture koju poseduju svi ljudski jezici. Ovo urođeno znanje se često naziva univerzalna gramatika. U suprotnosti je s time da za formiranje znanja jezika koristimo formalnu gramatiku: sa utvrđenim nizom gramatičkih pravila i ograničenim brojem reči, ljudi su sposobni da proizvedu neograničen broj rečenica.

„Principi i parametri“ koje je Čomski proširio u njegovim predavanjima u Pizi 1979., kasnije je objavljeno kao „Predavanja o vladi i vezivanju“ i strogo zahteva upotrebu univerzalne gramatike i gramatičkih principa naglašavajući da su jezici urođeni i nepromenljivi, a razlike između većine svetskih jezika mogu biti okarakterisane terminom „parametar“smeštenom u mozgu (takav je „popdrop“ parametar koji pokazuje da se npr. u engleskom uvek zahteva subjekat, dok u španskom može biti izostavljen). U ovom pogledu detetu da nauči jezik potrebna su leksička obeležja (reči, gramatičke morfeme i idiomi) i da determiniše usvojene sisteme parametara koji mogu biti bazirani u nekoliko ključnih primera. Brzina kojom deca uče jezik je neverovatno velika, ako imaju urođenu sposobnost da uče jezik. Slične korake pri učenju jezika preduzimaju deca širom sveta, činjenica je da prave i karakteristične greške.

1994. god. Čomski je formulisao „Minimalistički program“ u nameri da pojednostavi simbolički prikaz jezika. Čomskijeve ideje imale su snažan uticaj na istraživače koji su istraživali usvajanje jezika kod dece, dok neki istraživači koji rade u ovoj oblasti ne podržavaju Čomskijeve teorije.

Generativna gramatika[uredi - уреди]

Čomskijev pristup sintaksi, uključujući generativnu gramatiku, proučava gramatiku kao znanje koje poseduju osobe koej govore neki jezik. Još od 1960. Čomski tvrdi da je većina našeg znanja urođena i da deca treba da nauče samo određena obeležja maternjeg jezika.[9] Urođeno lingvinističko znanje se naziva univerzalna gramatika.

Iz Čomskijeve perspektive najjači dokaz za postojanje Univerzalne gramatike je činjenica da deca uspešno usvajaju maternji jezik za kratko vreme. Čomskijeve teorije su popularne posebno u SAD-u. Kritike su dolazile iz različitih pravaca.

Lingvisti, pristalice Čomskog oslanjaju se na intuiciju govornika na osnovu koje mogu da prepoznaju pravilnu strukturu rečenice. Stotine različitih jezika pridaje značaja literaturi generativne gramatike,[10][11][12][13][14] postojale su tendencije da se utvrde zahtevi Univerzalne gramatike koji su prihvaćeni kod malog broja jezika.

Neki psiholozi i psiholingvisti, iako simpatizeri Čomskijevog programa, nisu se slagali sa tim što Čomskijevi lingvisti ne obraćaju dovoljno pažnje na podatke iz eksperimenata izvedenih pri procesiranju jezika, a rezultat toga je da njihove teorije nisu psihološki verodostojne. Mnogo radikalnija kritika postavlja pitanje da li je neophodno posedovanje Univerzalne gramatike da bi se objasnilo usvajanje jezika kod deteta. Bilo je dosta neslaganja što se tiče generativne gramatike, na kraju se čak vodio „Lingvistički rat“ od 1960. do 1970. kada se generativno semantičko pomeranje našlo u opoziciji sa Čomskim. Danas možemo videti gramatički okvirne radove kao što su „Headdriven“ frazne strukturne gramatike, leksička funkcionalna gramatika, kombinatorna kategorijalna gramatika u potpunosti su Čomskijevski orijentisani.

Hijerarhija Čomskog[uredi - уреди]

Čomski je poznat po proučavanju raznih vrsta formalnih jezika koji mogu da sadrže ključ osobina ljudskog jezika. Njegova hijerarhija podela formalnih gramatika u vrste ili grupe sa sve više izraženom moći, svaka uspešna vrsta može da stvara široki skup formalnih jezika. Interesanto je to da je Čomski dokazivao da oblikovanje nekih aspekata ljudskog jezika zahteva složeniju formalnu gramatiku (kao ona što je odmerena njegovom hijerarhijom) za razliku od drugih oblikovanja. Na primer, regularni jezik je dovoljno moćan da oblikuje morfologiju engleskog jezika, ali nije dovoljno moćan da oblikuje njenu sintaksu. Kao dodatak toga da bude relevantan u lingvistici, hijerarhija Čomskog je postala bitna u računarstvu (posebno u konstrukciji kompilatora i teoriji automata). Njegovo najpoznatije delo iz fonologije je „Zvučni obrazac engleskog jezika“ kojeg je pisao sa Morisom Halom. Iako je bilo veoma uticajno u svoje vreme, delo je razmatrano kao staromodno, zastarelo (iako je nedavno ponovo štampano) i stoga Čomski nije više ništa izdavao u fonologiji.

Теорија аутомата: формални језици и формалне граматике

Хијерархија Чомског

Граматике

Језици

Минимални аутомат

Врста 0

Неограничен

Рекурзивно набројиви

Турингова машина

 

нема опште име

Рекурзивни

Децидер

Врста 1

Осетљиви на контекст

Осетљиви на контекст

Ленеаран ограничен

 

Индексиран

Индексиран

Угнежђени слог

Врста 2

Слободна од контекста

Слободан од контекста

Недетерминистички pushdown

 

Детерминистичка слободна од контекста

Детерминистичка слободна од контекста

Детерминистички pushdown

Врста 3

Регуларна

Регуларан

Ограничен

Svaka kategorija gramatike ili jezika je pravi podskup kategorije direktno iznad nje.

Doprinosi psihologiji[uredi - уреди]

Broom icon.svg Ovom članku ili jednom njegovom delu je potrebno sređivanje da bi se dobio kvalitetniji članak. Sređivanje podrazumeva dodavanje interviki-veza, kategorizaciju, unutrašnje povezivanje, razlamanje teksta i slična uređivanja, kako bi se dobio karakter pravog Vikipedijinog članka.
Pogledajte kako se menja strana za pomoć, ili stranu za razgovor. Uklonite ovaj template kada završite.

Rad Čomskog u lingvistici je ostvario veliki uticaj na modernu psihologiju.[15] Za Čomskog, lingvistika je grana kognitivne psihologije; istinski, pravi uvid u lingvistiku podrazumeva prateće razumevanje aspekata mentalne obrade i ljudske prirode. Njegova teorija univerzalne gramatike je viđena od strane mnogih kao direktan izazov afirmisanim biheviorističkim teorijama tog vremena i imala je velike posledice na razumevanje načina na koji deca uče jezik i šta zaista predstavlja sposobnost korišćenja jezika. Mnogi bitniji principi ove teorije su sada generalno prihvaćeni u nekim krugovima.

Čomski je 1959. izdao uticajnu kritiku dela „Verbalno ponašanje“ B. F. Skinera, u kom je Skiner ponudio spekulativno objašnjenje jezika u bihevioralnim terminima. „Verbalno ponašanje“ on je definisao kao naučeno ponašanje koje ima svoje karakteristične posledice, zadobijene kroz učenje ponašanja drugih, čime je stvoren mnogo širi pogled na komunikativno ponašanje od onog uobičajenog za lingviste. Skinerov pristup je fokusiran na okolnosti u kojima se jezik koristi. Pa tako, funkcionalno različite vrste odgovora, koje zahtevaju u povratku odvojena objašnjenja, oštro suprotne tradicionalnom mišljenju o jeziku i psiholingvističkom pristupu Čomskog. Čomski je smatrao da funkcionalističko objašnjenje ograničavajući sebe na pitanja komunikativnog čina ignoriše važna pitanja. (Čomski, „Jezik i mišljenje“ 1968). On se fokusirao na pitanja koja se tiču operacija i razvoja urođene strukture za sintaksu koja je sposobna da stvaralački organizuje, okuplja, prilagođava i kombinuje reči i fraze u razumljive iskaze.

U raspravi Čomski je naglasio da naučna primena principa ponašanja pri ispitivanju životinja nema ono što objašnjava kompetetnost i da je čak više delimično površna kao prikaz ljudskog verbalnog ponašanja zato što teorija ograničavajući sebe na spoljašnje uslove, na „što je naučeno“, ne može adekvatno da ocenjuje za generativnu gramatiku. Čomski je izneo primere brzog jezičkog sticanja kod dece, uključujući njihovo brzo razvijanje sposobnosti formiranja gramatičkih rečenica i univerzalno kreativne jezičke upotrebe sposobnih urođenih govornika da bi osvetlio načine kojima Skinerov pogled objašnjava primerom pododredbe teorije pomoću dokaza. On je dokazivao to da shvatiti ljudsko govorno ponašanje kao što su kreativni aspekti upotrebe jezika i razvoj jezika, pojedini moraju pretpostaviti genetički lingvistički misao. Pretpostavka da važni aspekti jezika su ishod univerzalne urođene sposobnosti odvija se suprotno Skinerovom radikalnom biheviorizmu.

Čomskijeva revizija Skinera iz 1959. godine je mnogo kritikovana, a najpoznatija kritika je bila Keneta Mek Korkvodala, objavljena u raspravi „O Čomskijevoj reviziji Skinerovog Verbalnog ponašanja“ iz 1970. god. Ova i slične kritike uspostavile su neka gledišta koja se ne priznaju izvan okvira bihejviorističke psihologije, kao na primer ona da Čomski nije posedovao adekvatno razumevanje bilo bihejvioralne psihologije uopšte, kao ni razlike između Skinerove teorije i drugih varijacija te u skladu sa tim i tvrdnje da je Čomski načinio nekoliko ozbiljnih grešaka.

Tvrđeno je da Čomskijevska kritika Skinerove metodologije i osnovne pretpostavke su pokrivale put za „kognitivnu revoliciju“, smena biheviorizma sa kognitivizmom u američkoj psihologiji između 1950ih i 1970ih god. U njegovom delu „Kartezijska lingvistika“ iz 1966. godine i naredna dela, Čomski je istakao objašnjenje ljudske jezičke sposobnosti koja je postala model proučavanja u nekim oblastima psihologije. Dosta toga predstavljene ideje funkcionisanja mišljenja potiče direktno iz ideja koje su pronašle u Čomskom njihovog prvog ubedljivog autora modernog vremena.

Postoje 3 ključne ideje. Prvo je da mišljenje jeste „kognitivno“ ili da mišljenje stvarno sadrži mentalna stanja, uverenja, sumnje i td. Druga, on iznosi da većina važnih osobina jezika i mišljenja su urođene. Sticanje i razvoj jezika je rezultat razvijanja urođenih sklonosti koje je izazvano iskustvenim unosnim podacima spoljašnje okoline. Veza između ljudske urođene sklonosti ka jeziku i nasleđu je bila srž debate suprostavljanja Noama Čomskog i Žana Pijažea. Iako je veza između genetičke strukture ljudi i sklonosti ka jeziku je bila takođe nagoveštena u to vreme i u drugim diskusijama, još uvek smo daleko od razumevanja genetičkih osnova ljudskog jezika. Delo izvedeno iz modela selektivnog učvršćivanja sinapsi ostvareno od strane Žan Pjera Šonžea, Filipa Kureža i Antoana Danšina koje nedavno usavršeno eksperimentalno i teoretski od strane Žaka Melera i Stanislasa Diena,[16] posebno u oblasti numeričke kognicije je posudilo pomoć Čomskom „nativizmu“. To, međutim, ne određuje ključ o vrsti pravila koja uređuju neuronsko povezivanje da bi omogućilo jezičku sposobnost. Naredni psiholozi da bi proširili ovu generalnu „nativističku“ naučnu postavku preko jezika. Na kraju, Čomski je napravio koncept o „modularnosti“ kritičnu osobinu saznajne izgradnje mišljenja. Mišljenje je sastavljeno od polja konverzacije, specijalizovan podsistem sa ograničenim tokom međukomunikacije. Ovaj model se razlikuje od starih ideja pošto svaki deo informacije u mišljenju može biti korišćen od strane bilo kog kognitivnog procesa (na primer, optičke iluzije ne mogu biti „isključene“ čak i ako se zna da su iluzije).

Pogled na kritiku naučne kulture[uredi - уреди]

Čomski se ne slaže sa poststrukturalističkim i postmodernim kritikama nauke:

Wikicitati „Proveo sam većinu života radeći na pitanjima kao što su ova, koristeći jedine metode koje sam znao, te osuđene kao što su „nauka“, „razboritost“, „logika“ i td. Ja sam prema tome čitao pismene radove sa nadom da će mi pomoći da „ prevaziđem“ ova ograničenja ili možda da preporuče potpuno različit pravac. Bojim se da sam bio razočaran. Možda je ovo moje sopstveno ograničenje. Redovno „moje oči zablistaju“ kada čitam mnogosložan govor na teme poststrukturalizama i postmodernizma; ono što razumem je uglavnom očevidnost ili greška, ali to je samo delić ukupnog broja reči. Uistinu, postoje mnoge druge stvari koje ne razumem, na primer:člankove u današnjim izdanjima matematičkih fizičkih novina. Ali postoji razlika. U krajnjem slučaju, znam kako da ih razumem, u slučajevima koji me posebno zanimaju; i ja takođe znam da ljudi u ovim oblastima mogu da mi objasne kontekst na mom nivou. Suprotno ovom izgleda da niko nije sposoban da mi objasni najnovije naknadno „ovo i ono ( većini slučajeva) je drugo, a ne očiglednost, greška ili brbljanje. Tako da ja ne znam kako da pođem dalje.“
()

Čomski veruje da je nauka dobar način da se počne istorija i razumeju ljudski poslovi:

Wikicitati „Mislim da studiranje nauke je dobar način da se stigne do oblasti kao što je istorija. Razlog je što ti učiš šta dokazi znače, učiš što je očiglednost, učiš šta i kad ima smisla kao pretpostavka, šta će biti ubedljivo. Ti analiziraš načine razumnig istraživanja, koji su mnogo bolje uspešni u nauci nego bilo gde drugo. Na drugoj strani, primenjivanje teorije relativiteta na istoriju neće te nigde dovesti. Dakle to je način mišljenja.“
()

Čomski je tumačio kritike „bele muške nauke“ izjavljujući da su one mnogo više antisemitske i da su politički motivisani napadi na „jevrejsku fiziku“ koju su koristili nacisti da oklevetaju istraživanja izvedena od strane jevrejskih naučnika tokom nemačkog fizičkog pokreta Dojč fizik (Deutche physik):

Wikicitati „U stvari, cela ideja „bele muške nauke“ podseća me, bojim se, na „jevrejsku fiziku“. Možda je to druga moja neadekvatnost, ali kad čitam naučne radove, ne mogu da kažem da li je antar belac ili muška osoba. Ja donekle sumnjam da bi nebelci, nemuški studenti, prijatelji i kolege s kojim radim bili bi više impresionirani sa učenjem kad im se njihovo mišljenje i razumevanje razlikuje od „bele muške nauke“ zbog njihove „kulture“ ili pola ili rase. Sumnjam da bi „iznenađenje“ bilo odgovarajuća reč za njihovu reakciju.“
()

Uticaj Čomskog u drugim oblastima[uredi - уреди]

Čomskijevski obrasci su bili korišćeni kao teorijske osnove u nekoliko drugih polja. Hijerarhija Čomskog proučava se u osnovnim računarskim naučnim kursevima, jer daje uvid u različite vrste formalnih jezika. Ova hijerarhija takođe može biti razmatrana u matematičkim izrazima i izaziva pažnju među matematičarima, posebno među kombinatoričarima. Mnogi dokazi u oblasti evolucione psihologije izvedeni su iz njegovih rezultata istraživanja.

Dobitnik Nobelove nagrade iz 1984. godine za medicinu i psihologiju, Nils K. Džern, koristio je generativni model Čomskog da objasni ljudski imuni sistem, izjednačavanjem „komponenti generativne gramatike ... sa raznim osobinama proteinskih struktura“. Naslov Džernovog stokholmskog Nobelovog predavanja je bio „Generativna gramatika imunog sistema“.

Nim Čimpski, šimpanza koja je bila subjekat u istraživanju usvajanja jezika kod životinja na Univerzitetu Kolumbija, je nazivana po Čomskom, zbog njegovog viđenja da je usvajanje jezika jedinstvena ljudska osobina.

Politička gledišta[uredi - уреди]

Čomski je bio angažovan u političkom aktivizmu tokom njegovog celog punoletnog života i izražavao je mišljenje o politici i svetskim događajima koji su bili široko navođeni, publikovani i razmatrani. Čomski je redom osuđivan da su njegovi pogledi oni koje moćni ne žele da čuju i iz ovog razloga je smatran američkim političkim otpadnikom. Ovo su njegovi karakteristični pogledi:

  • Moć je uvek nelegitimna osim ako se dokaže kao legitimna. Vlast nosi breme dokaza. Ako ne može biti dokazana, treba da se skloni. Vlast koja stavlja neke iznad drugih je nezakonita pod pretpostavkom sličnom kao što je upotreba sile od strane nacije.
  • Ne postoji velika razlika između robovanja i izdavanja sebe vlasniku što on naziva „ropstvom nadnice“. On ovo oseća kao napad na lični integritet koji uništava i narušava našu slobodu. On smatra da oni što rade u fabrikama trebalo bi njima i da upravljaju.
  • Veoma stroga kritika spoljašnje politike SAD. Posebno, izjavio je da oseća dvostruke standarde vlade SAD, koji rezultuju masovnim kršenjem ljudskih prava. Čomski je dokazivao da dok SAD mogu propagiraju demokratiju i slobodu za sve, SAD ima istoriju promocije, potpomaganja i savezništva sa nedemokratskim i represivnim organizacijama i državama.
  • On je dokazivao da masovni mediji u SAD široko služe kao deo propagande SAD vlade i korporacija, sa tri strane široko isprepletane kroz zajedničke interese. U poznatoj napomeni Volteru Lipmanu, Edvard S. Herman i Čomski su rekli da američki mediji proizvode pristanak među publikom.
  • Bio je protivnik globalnog rata SAD protiv droge, tvrdeći da njegov jezik obmanjuje i upućuje na „rat protiv određenih droga“. On se zalaže za obrazovanje i prevenciju u spornom pitanju, nasuprot vojne i policijske delatnosti.
Wikicitati „Unutrašnja politika SAD u pogledu droga ne ostvaruje svoje proklamovane ciljeve i njeni tvorci su vrlo svesni toga. Ako nije usmerena na smanjenje upotrebe supstanci, na šta je usmerena? Potpuno je jasno, iz savremenih zbivanja i istorijskih zapisa, da su te supstance bile kriminalizovane kada su povezane sa takozvanim opasnim klasama, tako da je kriminalizacija izvesnih supstanci tehnika društvene kontrole.“
()

[17]

  • Kritičan prema američkom kapitalističkom sistemu i velikom biznisu, on opisuje sebe kao slobodnog socijalistu koji saoseća sa anarhosindikalizmom i veoma je kritičan po lenjinističke grane socijalizma. On takođe veruje da vrednosti slobodnog socijaliste objašnjavaju nacionalno i moralno postojano proširivanje originalnih, nerekonstruisanih, klasičnih, liberalnih i radikalnih humanističkih ideja na industrijski kontekst. Posebno on veruje u visoko organizovano društvo zasnovano na demokratskoj kontroli zajednica i radnih mesta. On veruje da radikalne humanističke ideje njegovih dveju osnovnih moći, Bertranda Rasela i Džona Djuija, su bile ukorenjene u prosvetiljstvu i klasičnom liberalizmu i zadržale njihovu osobinu revolucionara. On podržava poglede koji mogu biti sažeti kao antiratni, ali ne strogo pacifistički. On je značajno bio protiv Vijetnamskog rata i mnogih drugih ratova u svom životu. Međutim, ustanovio je da učešće SAD u Drugom svetskom ratu je verovatno bilo opravdano, sa rizikom da poželjan ishod bude kraj ili da spreči rat kroz raniju demokratiju. Posebno veruje da je bacanje nuklearne bombe na Hirošimu i Nagasaki bilo „među najužasnijim zločinima u istoriji“.[18]
  • Imao je široke pogleda na slobodu govora, posebno u masovnim medijima; protivio se cenzuri i odbijao da preduzme zakonske korake protiv onih koji su ga možda oklevetali.

Čomski je učestalo izjavljivao da ne postoji veza između njegovog rada u lingvistici i njegovih političkih pogleda i on je kritičar ideje da stručna rasprava o političkim temama zahteva znanje na akademskim poljima. U intervjuu iz 1969. rekao je da što se tiče veze između njegove politike i rada u lingvistici:

Wikicitati „Još uvek osećam u sebi da postoji neka vrsta beznačajne veze. Ne bih želeo da preterujem ali smatram da to nešto meni znači najmanje. Mislim da bilo čije političke ideje ili njihove ideje socijalne organizacije moraju biti ukorenjene konačno u nekom konceptu ljudske prirode i ljudskih potreba.“
()

Dvadesetog septembra 2006. venecuelanski predsednik Hugo Čavez preporučio je knjigu Čomskog pod naslovom „Vođstvo ili opstanak: Američko traganje za globalnom nadmoći“ tokom njegovog govora na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Čavez je izjavio da je to dobra knjiga za čitanje zato što pokazuje zašto je Amerika najveća opasnost za svetski mir, što je prouzrokovalo dugotrajni aplauz od većine na tom sastanku.

Kritike političke delatnosti Noama Čomskog[uredi - уреди]

Uprkos njegovom jevrejskom nasleđu Čomski je bio optužen za antisemitizam u vezi sa njegovom umešanošću u aferu Forison. Naslovna strana jednog magazina je navela kao dokaz Čomskijevskog antisemitizma njegovu izjavu 2002. godine palestinskoj solidarnoj grupi koja je trajala tokom njegovog života, Jevreji u Ujedinjenim nacijama su predloženi od ugnjetavane manjine do privilegovanih i uticajnih. Kao odgovoran na ovu optužbu Čomski je žalio zbog toga šta je opisao kao težnju desnog krila Jevreja da označi kritiku, a izraelskoj politici kao antisemitskoj što se tiče tužbe u vezi sa Forison aferom,on je dokazivao da su oni bili ograničeni pravom na odbranu slobodnog objašnjenja nekoga koji se ne slaže, i ta kritika je prema tome izložena ovoj ograničenoj odbrani različitim interpretacijama. Čomskijevska kritika naročito potvrđuje da se Čomskijevska odbrana kreće preko odbrane njegovog slobodnog govora do odbrane njegovog karaktera, profesionalnog statusa i zakonite stipendije njegovog rada. Čomski je odgovorio na optužbe „da su zaključci o aferi Forison suprotni pogledima koje podržava i koje često iskazuje u štampi (na primer, u knjizi „Mir na Srednjem istoku“, gde opisuje holokaust kao najfanatičniji nastup kolektivnog ludila u ljudskoj istoriji“).

U kasnim 1970im godinama optužen je kao apologeta Crvenih Kmera, kada su on i Edvard Herman izneli optužbu da su izveštaji o kambodžanskom genocidu, poznatom i kao „Polja smrti“, objavljeni u zapadnim medijima bili antikomunistička propaganda.

Izjavljivao je više puta kako se ljudi mogu sa pravom protiviti njegovom radu na Masačusetskom institutu za tehnologiju koji je najveći neprotifibilni vojni preduzimač SAD i 12. vojni preduzimač uopšte. Čomski je tvrdio da je bilo nemoguće u to vreme za Institut i njegove istraživače da pokidaju veze sa vojnoindustrijskim kompleksom i da nastavi da nesmetano funkcioniše. I danas, on stoji na stanovištu koje je izneo tada: „univerziteti sa odsecima koji rade na ratovanju bakterijama trebalo bi da rade otvoreno, otvaranjem odseka za smrt. Njegova namera je bila da obavesti obično stanovništvo o tome šta se dešava, tako da individue mogu da donesu nesmetanu odluku o svom daljem ponašanju“.

Akademski uspesi, nagrade i počasti[uredi - уреди]

U proleće 1969 god. on je držao predavanja o Džonu Loku na Oksfordskom Univerzitetu; u januaru 1970. god. držao je memorijalna predavanja o Bertrandu Raselu na Kembridžskom Univerzitetu; 1972. god.u Nju Delhiju Memorijalno predavanje o Nehruu; 1977.god. predavanje o Hajzingu u Lajdenu; 1988.god. predavanje Maseja na Univerzitetu Toronta pod naslovom „Neophodna iluzija: smišljena kontrola u demokratskom društvu“; 1977 god. memorijalno predavanje Dejvija u Kejp Taunu, o akademskoj slobodi, pored mnogih drugih. Noam Čomski je primio mnoge počasne diplome od najprestižnijh univerziteta širom sveta. Član je mnogih profesionalnih i naučnih društava u SAD-u i u drugim zemljama. Čomski je izglasan za vodećeg živog javnog intelektualca u 2005. god. globalnom glasanju intelektualaca kojem je upravljao britanski magazin „Prospekt“. On je reagovao, govoreći „Ne obraćam mnogo pažnje na glasanja“. Na listi koju je sastavio magazin „Novi politički lider“ 2006. Čomski je izglasan kao sedmi na listi „Heroja našeg vremena“.

Njegov rad[uredi - уреди]

1955. godine je u Masačusetsu na Institutu za Tehnologiju razvio svoju teoriju o generativnoj gramatici koja je rezultirala naučnim proučavanjem jezika. Prvi put je objavio svoje apstraktne analize o jeziku 1955. godine u svojoj doktorskoj disertaciji, a posle toga 1957. godine u knjizi „Sintaksičke strukture“.

Čomski kao osnovu proučavanja jezika ne uzima glas kao ostali lingvisti nego prostu rečenicu, i od te osnove razvija svoje argumente da se bezbrojnim sintaksičkim kombinacijama mogu stvarati na osnovu značenja složeni nizovi pravila. Rad na generativnoj gramatici razvio je kod njega interesovanje i za modernu logiku i matematiku. Tako su transformacioni ili generativni lingvisti imali uticaj i na psiholingvistiku a naročito na proučavanje jezika dece. 1994. godine Čomski je formulisao „Minimalistički program“ u nameri da pojednostavi simbolički prikaz jezika.

Pored lingvistike od 1965. godine Čomski je postao jedan od vodećih kritičara američke spoljne politike počevši od Vijetnama pa sve do američke invazije na Irak. U svojoj knjizi „Novi militaristički humanizam“ oštro kritikuje bombardovanje Jugoslavije jer je bila u suprotnosti sa Međunarodnim pravom i ukazuje na to da je humanitarna tragedija na Kosovu, u stvari počela tek posle početka bombardovanja. A u svom kontroverznom bestseleru „09.11“ u kojem analizira napad na Svetski Trgovinski Centar u Njujorku Sjedinjene Američke Države naziva vodećom terorističkom zemljom.

Ostala važnija dela[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Kanan Makiya, Fouad Moughrabi, Adel Safty, Rex Brynen, "Letters to the Editor" in Journal of Palestine Studies, Journal of Palestine Studies via JSTOR (Vol. 23, No. 4, Summer, 1994, pp. 196-200), accessed December 4, 2007. Relevant quotation: "On page 146 of my book, I clearly adopt the propaganda model developed by Noam Chomsky and Edward Herman..."
  2. (MIT News Office)
  3. "According to a recent survey by the Institute for Scientific Information, only Marx, Lenin, Shakespeare, Aristotle, the Bible, Plato, and Freud are cited more often in academic journals than Chomsky, who edges out Hegel and Cicero." Samuel Hughes, The Pennsylvania Gazette, July/August, 2001 [1]
  4. Robinson, Paul (February 25, 1979). The Chomsky Problem; Chomsky. New York Times: "Judged in terms of the power, range, novelty and influence of his thought, Noam Chomsky is arguably the most important intellectual alive today. He is also a disturbingly divided intellectual."
  5. Brian Lamb "Book TV: Interview with Noam Chomsky", June 1, 2000 Book TV C-Span
  6. Harry Kreisler "Conversations with History; Institute of International Studies, UC Berkeley: Interview with Noam Chomsky", March 22, 2002
  7. New York Review of Books, Special Supplement, February 23, 1967
  8. "The Cutting Edge of the Political Left", March 13, 2006 The Hour CBC
  9. Chomsky, Noam (1965). Aspects of the Theory of Syntax. MIT Press. 
  10. Huang, Cheng-Teh James (1982). "Logical relations in Chinese and the theory of grammar". MIT PhD dissertation. Available online [2].
  11. Matthews, G.H. (1965). Hidatsa Syntax. Mouton. 
  12. Platero, Paul Randolph (1978). "Missing noun phrases in Navajo". MIT PhD dissertation. Available online [3].
  13. Schütze, Carson T. (1993). "Towards a Minimalist Account of Quirky Case and Licensing in Icelandic". MIT Working Papers in Linguistics 19. Available online [4]
  14. Bhatt, Rajesh (1997). "Matching Effects and the Syntax-Morphology Interface: Evidence from Hindi Correlatives". MIT Working Papers in Linguistics 31. Available online [5].
  15. The Cognitive Science Millennium Project
  16. Changeux, Jean-Pierre; Courrége, Philippe; Danchin, Antoine (October 1973). "A Theory of the Epigenesis of Neuronal Networks by Selective Stabilization of Synapses" (PDF). PNAS. pristup na dan 04. 09. 2007..
  17. Chomsky, Noam (08. 02. 2002.). "DRCNet Interview: Noam Chomsky". DRCNet. http://stopthedrugwar.org/chronicle-old/223/noamchomsky.shtml. pristupljeno 27. 07. 2007.. 
  18. An Exchange on "The Responsibility of Intellectuals", Noam Chomsky debates with Fryar Calhoun, E. B. Murray, and Arthur Dorfman


Vanjske veze[uredi - уреди]