Kapitalizam

Izvor: Wikipedia

Kapitalizam je ekonomski sistem zasnovan na privatnom vlasništvu kapitala.

Ekonomija
GDP nominal per capita world map IMF 2007.PNG
Opšti aspekti

Razvoj ekonomske misli
MikroekonomijaMakroekonomija

Metodologija

Bihejvioristička  • Komputacijska
Ekonometrija  • Evoluciona
Eksperimentalna • Teorija igre
Matematička  • Društvena psihologija

Polja i podele

RazvojRastIstorija
Međunarodna trgovinaRad
Ekonomija bogatstvaFinansijska
Monetarna teorijaJavni sektor
Industrijska organizacijaZakon
EkološkaEkonomski sistemi
Prirodni resursiPoljoprivreda
OkruženjeRegionalna nauka
GradskaKulturaZdravlje

Category:Ekonomija

ČasopisiPublikacije
Category:EkonomijaTemeEkonomisti

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

U najopštijem smislu kapitalizam označava ekonomski sistem u kojem su sva ili veći deo sredstava za proizvodnju u privatnom vlasništvu, i u kojem se investicije, proizvodnja i plasman dobara raspoređuju pre svega po zakonima slobodnog tržišta. Ovo znači da je opšte opredeljenje i primarni cilj vlasnika kapitala pre svega ostvarivanje profita.

Kapitalizam je, dakle, suprotan komunizmu i socijalizmu, sistemima u kojima su sredstva za proizvodnju pretežno u državnoj ili zajedničkoj (društvenoj) svojini, a primarni cilj vlasnika kapitala nije ostvarivanje profita već socijalne pravde ili nešto drugo. Kapitalizam se razlikuje i od feudalizma, u kojem je bilo moguće privatno upravljati zemljom (teritorijom) ali je zemlja formalno bila vlasništvo države odn. kralja.

Većina teoretičara se slaže da se kapitalizam utemeljio u 18., 19. i 20. veku, i to tokom era industrijske revolucije i evropskog imperijalizma (Adam Smit, Dejvid Rikardo, Karl Marks), velike depresije (Džon Mejnard Kejns) i tokom Hladnog rata (Fridrih Hajek, Milton Fridman). Ovi teoretičari se slažu i oko osnovnih karakteristika kapitalizma:

Većina teoretičara se takođe slaže da kapitalizam kao sistem generiše veći i brži ekonomski rast od drugih danas poznatih sistema. No, već kod sledećeg pitanja, "zbog čega je to tako" dolazi do većih razilaženja. Neki smatraju da je glavni razlog ekonomskog rasta privatna svojina, drugi misle da je slobodno tržište, treći ističu da ekonomski rast dolazi zapravo od eksploatacije radne snage, četvrti smatraju da rast dolazi zapravo od globalnog rasta. Karakterologija kapitalizma dakle donosi sledeće nedoumice:

  • da li je kapitalizam "stvarni" sistem ili samo ideal
  • da li stvarno postoji u nacionalnim ekonomijama, a ako ne, koji nivo kapitalizma su postigle sadašnje nacionalne ekonomije
  • da li se pojavio na određenom mestu u određeno vreme ili je postojao oduvek u manjim pojavnim oblicima
  • da li je isključivo ekonomski sistem, ili je i politički, socijalni i kulturološki
  • da li je samoodrživ ili nije
  • da li je racionalan ili nije
  • da li ima tendenciju da obogaćuje šire slojeve ljudi ili da ih osiromašuje

Etimologija[uredi - уреди]

Poreklo reči kapital dolazi iz tradicije posedovanja i trgovine životinjama. Latinski koren reči kapital je capitalis, a potiče od pra-indo-evropskog kaput, koje znači glava. Na ovaj način je prebrojavana stoka (što više glava, to bolje). Anglo-američki pojmovi za imovinu i stoku, chattel i cattle, imaju isto poreklo.

Jezička veza između ekonomije i trgovine stokom može se uočiti i u nazivima novca u mnogim zemljama: fee (faihu), rupee (rupya), buck (a deerskin), pecuniary (pecu), stock (livestock), i peso (pecu or pashu).

Prvu upotrebu reči kapitalizam nalazimo kod engleskog noveliste Tekirija, 1854. godine sa značenjem "posedovanje kapitala". Prudon je 1867. godine uveo termin "kapitalista" kako bi označio "posednika kapitala". Marks i Engels ističu "kapitalistički oblik proizvodnje" i takođe koriste termin "kapitalisti" kako bi označili "privatne posednike kapitala". Do početka HH stoleća, termin je ušao u široku upotrebu, i nalazimo ga u radovima Maksa Vebera "Protestantska etika i duh kapitalizma" (1904) i Vernera Sombarta "Moderni kapitalizam" (1906).

Po Marksovoj teoriji ideologije, dominantna ekonomska klasa ima svoju ideologiju, koja služi njenim klasnim interesima. Ideologija "kapitalističke klase", koju zovemo i buržoazija ("buržuji") -- ekonomski liberalizam -- takođe je nazivana kapitalizam. Vremenom je i ovaj smisao ušao u širu upotrebu i danas teoretičari i pobornici ekonomskog liberalizma sebe nazivaju kapitalistima iako ne poseduju sredtva za proizvodnju.

Karakteristike kapitalizma[uredi - уреди]

Glavne odlike kapitalizma su opšte prihvaćene, a to su: privatni sektor, privatna svojina, slobodo preduzetništvo, profit, ekonomski rast, ekonomska pokretljivost, nejednaka raspodela bogatstva, konkurencija, samo-organizovanje, i prisustvo slobodnog tržišta (uključujući i tržište radne snage).

Pravo na privatnu svojinu[uredi - уреди]

Osnovna odlika kapitalizma je institucija vladavine prava u uspostavljanju i zaštiti privatne svojine, uključujući najznačajniju, privatnu svojinu nad sredstvima za proizvodnju.

Privatnu svojinu su priznavali i neki raniji pravni sistemi, npr. Rimsko pravo, ali je zaštita ovih prava bila problematična u praksi pošto Rim nije imao policiju. Ovaj i njemu slični pravni sistemi prisiljavali su slabijeg da prihvati vođstvo jačeg (gospodara ili lorda), i da mu plaća za zaštitu.

Stoga je institucija vladavine prava omogućila:

  • veću nezavisnost
  • jasno i dokazivo zaštićeno vlasništvo
  • standardizaciju i uceljenje pravila i informacija o imovini na široj teritoriji (države, regije, sveta)
  • povećanje poverenja koje proističe iz izvesnosti kazne za prekršaj ugovora o ekonomskom odnosu
  • formalnije i složenije sačinjene izjave o vlasništvu koje omogućuju veće učešće u podeli rizika i vlasništva u korporacijama, kao i obezbeđenje od rizika
  • veću pristupačnost zajmovima za nove projekte, pošto više stvari može da se koristi kao zalog za zajmove
  • lakši i pouzdaniji pristup informacijama o kreditnoj istoriji i vrednosti aktive (imovine)
  • povećana razmena, usaglašavanje i prenošenje prava na vlasništvo i imovinu, koja je utemeljila stvaranje nacionalnih tržišta i lakši prenos imovine

Eksterni linkovi[uredi - уреди]