Elektrotehnika

Izvor: Wikipedia
Elektrotehnika
VFPt Solenoid correct2.svg
Elektricitet  Magnetizam

Elekrotehnika je nauka o upotrebi električne energije u praktične svrhe. U razvitku i usavršavanju elektrotehnike ističu se dve oblasti: oblast jake struje i oblast slabe struje.

Jaka struja[uredi - уреди]

Grana jake struje obuhvata proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije za potrebe mehaničkog pogona svih vrsta, električne rasvete, grejanja i hemijskih reakcija.

Slaba struja[uredi - уреди]

Grana elektrotehnike vezana uz slabe struje, poznata još kao telekomunikacijska tehnika, obuhvata upotrebu električnih i radiotehničkih pojava radi prenosa na daljinu simboličkih znakova, govora i muzike, slika i rukopisa, optičkih dojmova prostora pri određivanju mesta pokretnih i nepokretnih objekata i upravljanja na daljinu...Pod slabim strujama se podrazumevaju struje intenziteta do 1 Amper.

Razvitak i upotreba[uredi - уреди]

U prvoj polovini XIX veka postignuti su značajni uspesi u razvitku elektrotehnike. Posle pronalaska Voltinog električnog stupa kao električnog izvora, pronađeni su galvanski elementi, a 1830. godine se stvara teoretska osnova generatora jednosmerne struje, što je ujedno i najavilo novu eru u razvitku elektrotehnike - uvođenje električnih mašina za proizvodnju struje. Uspešni pokusi sa Morzeov elektromagnetskim telegrafom dovode 1840. godine do stvaranja prvog električnog uređaja za prenos poruka. Novi izvor električne energije - akumulator, koji omogućava da se ova energija sačuva kao zaliha za kasniju upotrebu, doprineo je daljem razvitku elektrotehnike. Pronalazak telefona 1876. godine omogućio je brz razvitak elektrotehnike na području prenosa poruka i sporazumijevanja na daljinu. Primenom trofazne struje, usavršavanjem električnih generatora, transformatora, indukcionog motora, električnih centrala i mreža, te raspodele električne energije pri kraju XIX veka, počinje masovna upotreba elektrotehnike u području osvetljenja, koje ubrzo svoje mesto pronalazi u industriji, a postupno i u saobraćaju kao sredstvo za vuču. U to vreme, dok su telegraf i telefon bili još u toku razvoja, pronalaskom i upotrebom uređaja za bežični prenos poruka - radija, otvara se novo polje upotrebe elektrotehnike - telekomunikacija.

U prvoj polovini XX veka elektrotehnika je zahvatila sve grane ljudske delatnosti, industriju, poljoprivredu, zanatstvo, kućanstvo, medicinu itd. Veliki uticaj u razvitku elektrotehnike je imala vojna idustrija, koja je, naročito u vreme I i II svetskog rata, poticala elektroindustriju na nove pronalaske. Moderna elektrotehnika se toliko unapredila, da se tehnika slabe struje sve više osamostaljivala i granala u posebne tehnike kao što su npr. telegrafsko-telefonska, radio, elektronska, radarska, televizijska, infracrvena, računarska itd.

Vanjske veze[uredi - уреди]