Srbijanka Turajlić

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Srbijanka Turajlić
Srbijanka Turajlić 2012. godine
Rođenje(1946-04-25)25. 4. 1946.
Beograd, Srbija, FNR Jugoslavija
Smrt25. 9. 2022. (dob: 76)[1]
Livorno, Toskana, Italija
Zanimanjeuniverzitetski profesor, političar

Srbijanka Turajlić (Beograd, 25. april 1946 – Livorno, 25. septembar 2022) bila je politička aktivistkinja i vanredna profesorka sa Katedre za Signale i sisteme Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.[2][3]

Biografija[uredi | uredi kod]

Osnovnu školu i gimnaziju je završila u Beogradu. Kao maturant bila je član jugoslovenske reprezentacije na 6. Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi 1964. u Moskvi. U Beogradu je učestvovala u studentskim demonstracijama 1968. godine.[4] U zvanje docenta izabrana 1982, u zvanje vanrednog profesora 1989.[5] Elektrotehnički fakultet je završila u Beogradu 1969, magistrirala 1973, doktorirala 1979.[5] U zvanje docenta izabrana 1982, u zvanje vanrednog profesora 1989.[5] Tokom studija više puta dobijala studentske nagrade. 1996. učestvovala je u demonstracijama protiv režima Slobodana Miloševića, a 1999. uklonjena je sa svih svih predavačkih funkcija na univerzitetu.[4] Posle otkaza na Univerzitetu u Beogradu jedno je vreme predavala na Univerzitetu u Banjoj Luci i Univerzitetu Crne Gore u Podgorici.[6] Iako je nakon 5. oktobra obnašala visoke republičke funkcije ubrzo je promene doživela kao neuspeh zbog opstanka dominantnog nacionalističkog sentimenta u srpskom društvu.[4]

Bila je stipendista francuske vlade u Grenoblu od 1974 do 1975. Kao predavač radila je od 1984 do 1986 u Montereju, Kalifornija.[7]

Napisala je 1981, "Praktikum za laboratorijske vežbe iz automatskog upravljanja". Penzionisana je 2011. godine.[2] 2017. njezina ćerka Mila Turajlić snimila je dokumentarni film o svojoj majci naslovljen „Druga strana svega”.[8]

Politika[uredi | uredi kod]

Krajem devedesetih bila je aktivan član Narodnog pokreta Otpor. Dobitnica je nagrade Osvajanje slobode za 2009. godinu, koju dodeljuje Fond Maja Maršićević Tasić za doprinos pobedi demokratije u Srbiji. Više puta uvršćena u "Listu 100 najmoćnijih žena u Srbiji" dnevnih novina Blic.

Bila je i pomoćnik ministra za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete i sporta od 2001 do 2004.[2]

Vanjske veze[uredi | uredi kod]

Reference[uredi | uredi kod]

  1. ↑ n.a. (25. 10. 2022). „Održana komemoracija profesorki Srbijanki Turajlić na ETF-u”. N1 televizija. Pristupljeno 2. 2. 2023. 
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Aleksandar Nastevski (25. septembar 2022). „Ko je bila Srbijanka Turajlić – profesorka, članica Otpora i osnivačica PSG”. Nova.rs. Pristupljeno 2. februar 2023. 
  3. ↑ n.a. (25. septembar 2022). „Preminula Srbijanka Turajlić”. Radio Slobodna Evropa. Pristupljeno 2. februar 2023. 
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 Richard Brody (11. jul 2018). „“The Other Side of Everything,” Reviewed: A Daughter Documents Yugoslavia’s Nationalistic Nightmare”. The New Yorker. Pristupljeno 2. februar 2023. 
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 n.a. (25. septembar 2022). „Preminula Srbijanka Turajlić”. Radio-televizija Srbije. Pristupljeno 2. februar 2023. 
  6. ↑ „Srbija, obrazovanje i politika: Srbijanka Turajlić - beskompromisna borkinja za demokratiju”. B92. 26. septembar 2022. Pristupljeno 2. februar 2023. 
  7. ↑ Sasa Dragojlo (26. septembar 2022). „Srpska aktivistkinja za mir i demokratiju Srbijanka Turajlić preminula u 77 godini”. Balkan Insight. Pristupljeno 2. februar 2023. 
  8. ↑ Andrew Pulver (9. novembar 2018). „The Other Side of Everything review – Serbia's struggle for democracy hits home”. Guardian. Pristupljeno 2. februar 2023. 
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Srbijanka_Turajlić&oldid=41802651