Pismo (znakovi)

Izvor: Wikipedia
Za članak o vrsti poštanske pošiljke, pogledajte pismo.
Historija pisma

srednje brončano doba 19. – 15. v. pne.

meroitičko 3. v. pne.
Geneologija

Pismo je način grafičkog predstavljanja odnosno zapisivanja jezika. Nauka koja se bavi izučavanjem njegovog nastanka, vrsta i razvoja naziva se gramatologija.

Glagol pisati je najverovatnije nastao od staroslovenskog psati, u značenju urezivati. U starija vremena su pojmovi pismo i pismeno označavali slovo. U značajnom broju indoevropskih jezika se pojam slova i bukve izražava veoma sličnim rečima, na osnovu čega se izvlači zaključak da se u indoevropskoj zajednici prvo pisalo na bukovoj kori.

Osnovne odlike[uredi - уреди]

Pismo je sredstvo prostorne i vremenske komunikacije. U širem smislu to je svaki sistem vidljivih oblika (slika, simbola, znakova i njihovih kombinacija) namerno proizvedenih u svrhu memorisanja i obaveštavanja; u užem smislu, sistem znakova koji predstavljaju određene elemente govornog jezika: pojedine reči, slogove ili glasove. Razlikujemo nekoliko vrsta pisama:

  • Pojmovno (logografsko)
  • Slogovno (pojmovno - silabičko)
  • Slovno (alfabet)

Ovo su tri razvojne faze pisma, Danas se i dalje koriste sve te vrste, mada je najčešće u upotrebi alfabet, a primitivnije razvojne faze, koristimo kao pomoćna sredstva u komunikaciji.

Svako pismo ima sledeće odlike:

  • tačno definisan konačan skup simbola (slova)
  • vezano je za određeni jezik koji predstavlja u grafičkom obliku
  • kombinacijom simbola koji čine pismo i pravopisnih pravila mogu se izraziti sve reči jednog jezika
  • koristi se za indirektnu komunikaciju između osobe koja piše i osobe koja čita

Istorija[uredi - уреди]

Slikovno pismo[uredi - уреди]

Preteča pisma je komunikacija pomoću raznoraznih predmeta - složeno kamenje, školjke, prelomljene grančice, strelice, vatra, dim i sl. Poznato je i -{quipu}- – konopac pismo, južnoameričkih Indijanaca Inka: na glavni konopac obešeni su manji konopci sa raznobojnim čvorovima, a raspored čvorova i boje su ukazivale na određenu poruku. Slikovno pismo nastaje kada sličice, iz faze u fazu, dođu na određeni stepen stilizacije, i kada se takav, određeni slikovni pojam, dogovorno počinje upotrebljavati i to uvek za isti pojam. Već se pećinski čovek u praistoriji koristio takvim načinom sporazumevanja. Zatim se različite sličice dovode u uzajamni odnos i stvaraju asocijaciju. Takav početak slikovnog pisma se zove - Piktografija.

Piktogrami su zapisi, ili saopštenja načinjeni nizanjem šematskih sličica ljudi, životinja, predmeta i sl. I danas je koriste neki Indijanci i Eskimi. Piktograme čitamo kao simbole, a danas ih koristimo u saobraćaju (saobraćajni znaci), na aerodromima, sportskim objektima, hotelima (razna obaveštenja i oznake) i slično.

Pojmovno pismo[uredi - уреди]

Ideogrami su šematizovani oblici pojedinih slika koji postaju nositelji pojedinih reči i pojmova, a koji se mogu dovoditi u odnose i stvarati asocijacije na apstraktne, afektivne i relacione pojmove. Tako se npr. kod kineskog pisma ideogram "hao" koji označava "dobro" i "ljubav" gradi spajanjem slike majke i slike deteta. Ideogram "pevati" je složen od ideograma - slike ptice i slike usta. Ideogram "svađa" od spajanja dve slike žene.

Pećinski
crteži
Savremeni
piktogrami
Savremeni
ideogrami
Sumerski
ideogrami
Disk sa Krita
1700. god. pr. n.e.
Pećinski crteži Savremeni piktogrami Savremeni ideogrami Sumerski ideogrami Disk sa Krita - 1700. god. pne.

Klinasto pismo[uredi - уреди]

U Mesopotamiji, Sumeri su oko 3400. god. pne. verovatno stvorili najstarije pismo. U početku su to logogrami, znakovi koji predstavljaju pojedinu reč. Uskoro dolazi do fonetizacije klinastog pisma, pa znakovi prikazuju glasove ili glasovne grupe. Tako je oko 2500. god. pne. klinasto pismo postalo mešavina pojmovnog i slogovnog pisma. Klinovi su nastali utiskivanjem štapića u svežu glinu. Vremenom znakovi su polako izgubili svoju početnu figurativnost.

Egipatski hijeroglifi[uredi - уреди]

I egipatsko pismo je ubrzo izgubilo svoj ideografski karakter i postalo pojmovno i slogovno. Na kraju su Egipćani slikovnim znacima označavali i pojedina slova, tj. glasove. Kako se povećavao državni aparat, tako su Egipćani imali potrebu za jednostavnijim pismom, pa je u 3000. g. pne. nastalo hijeratsko (svešteničko) pismo, a od 800. god. do 500. god. pne. koristi se demotsko (narodno) pismo.

Kinesko pismo[uredi - уреди]

Ovo se pismo upotrebljava bez nekih većih i značajnijih promena već oko 4000 godina. Po svojoj formi kinesko pismo je slikovno pismo – jer se svaki pojam obeležava svojom sličicom, ali je po značenju to pojmovno pismo. U prvo vreme se pisalo vertikalno, a danas se piše horizontalno i to sa leva na desno. Kinesko pismo ima oko 50.000 znakova.

Slogovno ili silabičko pismo[uredi - уреди]

Ovde se svaki znak odnosi na jedan gramatički slog. Slogovno pismo se razvilo tako što se znak za pojam (ideogram) ili reč (logogram) počeo odnositi samo na prvi slog te reči, ili se više ideograma kratkih reči slagalo zajedno da bi se dobilo približni fonetski sastav neke duže reči.

Hebrejsko
pismo
Pismo
devangari
Arapsko
pismo
Rimska
kapitala
Rimska
unicijala
Hebrejsko pismo Pismo devangari Arapsko pismo Rimska kapitala Rimska unicijala

Kritsko linearno pismo[uredi - уреди]

Nastalo je početkom 2000. godine pne. (prvo pismo u Evropi) pod uticajem egipatske hijeroglifike.

Hebrejsko kvadratično pismo[uredi - уреди]

Kvadratično pismo -{Kethabh merruba}- zove se još i asirsko pismo. Sastoji se od 22 znaka za kosonante, piše se sa desna na levo, a odsutnost vokala nadoknađuje se dodatnim znakovima, tačkicama ili crticama ispod slova. Ovakvo pisanje se naziva i masoretskim znakovima ili punktacijom.

Devangari[uredi - уреди]

Razvilo se u severnoj Indiji iz pisma brahmi u pismo devanagari ("pismo božanskog grada"). Čita se i piše sa leva na desno. Deljenja reči nema.

Arapsko pismo[uredi - уреди]

Razvilo se u VII veku. Najstariji rukopisi kurana napisani su kufskim pismom, monumentalnim i uglatim, veoma pogodnim za urezivanje. Vremenom, pisanjem na koži i papirusu izgubilo je svoju ukočenost i pretvorilo se u nashi, preteču današnjeg arapskog pisma. Arapsko se pismo se čita sa desna na levo, a slova su unutar reči povezana. Deljenja reči nema.

Alfabet[uredi - уреди]

U razvojnom lancu pisma alfabet se nalazi na kraju. Od 26 do 36 znakova su grafemi, a oni predstavljaju znakove za pojedine glasove foneme. Smatra se da su prvi tvorci alfabeta Feničani, mada ima i drugih teorija.

Karolinška
miniskula
Gotička
miniskula
Ćirilički
natpis
Baščanska
ploča
Razvoj slova
A
Karolinška miniskula Gotička miniskula Ćirilički natpis Baščanska ploča Razvoj slova A

Fenički alfabet[uredi - уреди]

Feničani su trgovali sa svojim susedima, Egipćanima i Vaviloncima. Poznavali su njihovo pismo, a za potrebe zapisivanja trgovačkih podataka razvili su sasvim jednostavne crtovne znakove - 22 slova.

Grčki alfabet[uredi - уреди]

Trgovačkim vezama feničko je pismo stiglo u Kartagu, Španiju i Grčku. Oko X veka pne. nastao je grčki alfabet. Reč alfabet dolazi od prvih slova grčkog pisma - alfe i bete.

Latinica[uredi - уреди]

Istorija latinice počinje osnivanjem Rimske države, VII - VI veka pne. Od II veka pne. Rim vlada celim Sredozemljem gde se proširilo i latiničko pismo. Poznato je pismo Rimska kapitala, osnova našeg današnjeg pisma, a razlikujemo monumentalnu kapitalu, kvadratičnu kapitalu, rustičnu kapitalu; zatim rimski kurziv. Od III veka javlja se uncijala, a od VI do VIII veka poluuncijala. Rimska kapitala uvodi i nove načine ukrašavanja slova: serifima (stopicama, posebnim završecima linija slova) i odnosom debljih i tanjih "prečki", linija slova.

Karolinška miniskula[uredi - уреди]

Posle propasti Rimskog carstva od poluuncijale nastaju brojna pisma.

  • insularna miniskula - Irska
  • merovinška miniskula - Francuska
  • langobardska miniskula - severna Italija
  • beneventanska miniskula - srednja i južna Italija
  • zapadnogotska (vizigotska) miniskula - Španija
  • karolinška miniskula - karolina - nastala je u vreme vladavine franačkog kralja Karla velikog u VIII veku koji je želeo da obnovi sjaj Rimskog carstva. U Aahenu je osnovana čuvena Akademija s najuglednijim naučnicima tog doba. Pristupilo se reformi pisma. Miniskula znači da u pismu nema velikih slova. Velika slova pisala su se kapitalom koja ne poznaje mala slova.

Gotička miniskula[uredi - уреди]

U razdoblju gotike, oko 1150. godine karolinška miniskula se prilagođavala novom stilu: šiljastim tornjevima, prelomljenim lukovima. Oblici slova postaju sve uži i vitkiji, a obline sve šiljastije. Iz gotičke miniskule razvijaju se tekstura, rotunda, švabačep i fraktura.

Humanistička miniskula[uredi - уреди]

U XIV veku humanizam se suprotstavlja feudalno - crkvenoj ideologiji. Okreću se antici i, smatrajući da je karolina antičkog porekla, prihvataju je i zovu "antičko pismo", -{littera antiqua}-, što je dovelo do naziva antikva (što je bilo pogrešno).

Glagoljica[uredi - уреди]

Glagoljica je slovensko pismo, nastalo u IX veku na balkanskom poluostrvu. Koristi karakteristične kružiće, a kao autor glagoljice često se uzima Konstantin -Ćiril. Od XI veka glagoljicu istiskuje ćirilica, pa se glagoljica zadržava jedino u Hrvatskoj. Oko 1100. godine na Krku, pored Baške, isklesana je Bašćanska ploča koja se smatra jednim od najznačajnijih glagoljskih natpisa.

Ćirilica[uredi - уреди]

Od 36 slova koliko ih ima ćirilička azbuka, 26 je preuzeto iz grčkog alfabeta, a ostala su slova stilizovana ili preuzeta iz glagoljice. Kao autori ćirilice navode se Konstantin, Kiril i Metod, episkop Kliment, car Simeon Veliki i dr. Najstarijim ćiriličkim spomenikom smatra se Samuilov natpis iz 993. godine. U XII veku nastala je bosančica ili bosanska ćirilica, sa primesama glagoljice i latinice. Najstariji spomenik na bosančici je Povelja Kulina Bana iz 1189. godine.

Tipografsko pismo[uredi - уреди]

U XV veku (1450. godina) Johan Gutenberg pronalazi pomična - odvojena slova i štamparsku mašinu, što stvara potrebu za jasno odvojenim svakim znakom, tačnim definisanjem njegovog oblika i smeštajem unutar raspoloživog pravougaonika.

Renesansna antikva[uredi - уреди]

Razvila se iz humanističke miniskule (a ova iz karoline). Pojavljuje se 1465. godine na otiscima štampara Evajnhajma i Panarca iz svešteničkog kompleksa Subijako nadomak Rima.

Prelazna antikva[uredi - уреди]

Prema zamisli kralja Luja XIV bila je osnovana 1692. godine komisija francuske akademije koja je za kraljevsku štampariju trebala izraditi savršenu antikvu.

Klasicistička antikva[uredi - уреди]

  • Didoova antikva - 1775. g.
  • Bodonijeva antikva

Posle 1800. godine na razvoj pisma ima veliki uticaj industrijalizacija. Nastaju brojna pisma, npr. grotesk (ispuštaju se serifi).

Oko 1900, u razdoblju secesije, Oto Ekman razvija dekorativno pismo. Secesijska pisma su karakteristična po svojim biljnim i geometriziranim komponentama izrazitog dekora.

Sve do nedavno (oko polovine XX veka) negovala se kaligrafija ili krasnopis, koji se bazirao na mogućnostima pera da se izvlače debele i tanke linije.

Pojavom računara pisma se crtački oblikuju na ekranu, što značajno povećava količinu različitih tipova slova, ili računarskim jezikom - fontova.

Vidi još[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]