17. 5.

Izvor: Wikipedia
(Preusmjereno sa 17. maj)

Dani - Godine
prethodni dan - sledeći dan


1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30
1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30

17. maj/svibanj (17. 5.) je 137. dan godine po gregorijanskom kalendaru (138. u prijestupnoj godini). Do kraja godine ima još 228 dana.

Događaji[uredi - уреди]

  • 1102. — Prvi ugarski kralj iz dinastije Arpadovića krunisan u Biogradu za kralja Hrvatske i Dalmacije.
  • 1814. — Norveška proglasila nezavisnost od Švedske i usvojila novi ustav.
  • 1861. — Tomas Kuk organizovao prvi turistički „paket aranžman“ u svetu, šestodnevno putovanje iz Londona u Pariz.
  • 1903. — U Španiji nacionalizovana imovina crkve i ukinute su crkvene škole.
  • 1939. — Švedska, Norveška i Finska odbile su Hitlerov predlog da potpišu pakt o nenapadanju. Pakt su potpisale Danska, Estonija i Litvanija.
  • 1940. — Drugi svetski rat: Trupe nacističke Nemačke ušle su u Brisel.
  • 1946. — Premijer Rumunije u vreme Drugog svetskog rata Mitri Antonesku osuđen na smrt i streljan zbog saradnje s nemačkim nacistima.
  • 1949. — Velika Britanija priznala nezavisnost Republike Irske i potvrdila pripadnost Severne Irske Ujedinjenom Kraljevstvu.
  • 1954. — Vrhovni sud SAD osporio propis iz 1896. da obrazovanje treba da bude „odvojeno ali jednako“, čime je formalno odbačena rasna segregacija u državnom školskom sistemu.
  • 1965. — Prvi put prenet TV program u boji iz Velike Britanije u SAD. To je bio prenos emisije američke TV mreže NBC „Novi pogled na staru Englesku“ preko američkog komercijalnog telekomunikacionog satelita „Erli Bird“.
  • 1966. — Osnovana Matematička gimnazija u Beogradu.
  • 1973. — Specijalni komitet američkog Senata počeo istragu o aferi Votergejt u kojoj su pristalice republikanske stranke bile optužene da su pred predsedničke izbore 1972. radi špijunaže provalile u sedište Demokratske stranke. Administracija tadašnjeg predsednika SAD Ričarda Niksona optužena je da ometa istragu, pa je pokrenut postupak za opoziv predsednika. * 1974. — U tri eksplozije automobila-bombi u centru Dablina 32 osobe su poginule, a više stotina je ranjeno.
  • 1987. — Irački ratni avion „F-I Miraž“ ispalio je dve „egzoset“ rakete na američki vojni brod „USS Stark“ koji je patrolirao Zalivom. Poginulo je 37, a ranjena su 62 mornara.
  • 1997. — Loran Kabila je sa svojim trupama ušao u Kinšasu, preuzeo vlast u Zairu i promenio naziv države u Demokratska Republika Kongo.
  • 1998. — Pripadnici separatističkog pokreta „Tamilskih tigrova“ ubili su Sarodžinija Jogesvarana, gradonačelnika Džafne, grada na severu Šri Lanke.
  • 1999. — Izbore u Izraelu dobio vođa Laburističke partije Ehud Barak, čime je okončana trogodišnja vladavina premijera Benjamina Netanjahua, lidera desničarskog Likuda.
  • 2000. —.
    • Vlada Srbije preuzela beogradski radio i televiziju „Studio B“ upadom policije u redakcije.
    • U Indoneziji održano prvo suđenje za kršenje ljudskih prava. U tom procesu dvadesetčetvoro vojnika i civila optuženo je za ubistvo desetina seljaka u masakru u provinciji Aseh 1999.
  • 2001. — Svih 30 putnika, uključujući i iranskog ministra saobraćaja Rahmana Dadmana i zamenike ministara iz njegove delegacije poginulo je kada se na severu Irana srušio ruski avion Jak-40.
  • 2003. — U najvećoj poplavi u poslednjih 50 godina, koja je posle velikih kiša zadesila Šri Lanku, poginulo je oko 250 ljudi, oko 55.000 kuća je potpuno uništeno, a neka sela su zbrisana sa lica zemlje. Procenjeno je da je oko 150.000 ljudi ostalo bez krova nad glavom.

.

Rođenja[uredi - уреди]

.

Smrti[uredi - уреди]

.

Blagdani/Praznici[uredi - уреди]

.

  • Međunarodni dan borbe protiv homofobije (SZO 1990. skinula homoseksualnost sa spiska mentalnih bolesti).

Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar