Dopaminski receptor
Dopaminski receptori su klasa metabotropnih G protein-spregnutih receptora koji su prominentni u centralnom nervnom sistemu (CNS) kičmenjaka. Neurotransmiter dopamin je primarni endogeni ligand za dopaminske receptore.
Dopaminski receptori učestvuju u mnoštvu neuroloških procesa, kao što su motivacija, zadovoljstvo, kognicija, memorija, učenje, fina motorna kontrola, kao i modulacija neuroendokrine signalizacije. Abnormalni prenos signala dopaminskih receptora i iregularna funkcija dopaminergičkih nerva su implicirane u više neuropsihijatrijkih poremećaja.[1] Iz tih razloga, dopaminski receptori su česta meta neuroloških lekova. Antipsihotici su često antagonisti dopamina, dok su psihostimulansi tipično indirektni agonisti dopaminskog receptora.
Tipovi dopaminskog receptora[uredi | uredi kod]
Postoji pet tipova dopaminskog receptora, D1, D2, D3, D4 i D5. Receptori D1 i D5 su članovi D1-slične familije dopaminskih receptora, dok su D2, D3 i D4 receptori članovi D2-slične familije. Postoji podaci koji sugerišu mogućnost postojanja D6 i D7 dopaminskih receptora, ali ti receptori nisu bili ubedljivo identifikovani.[2]
Na globalnom nivou, D1 receptori su široko izraženi u mozgu. D1-2 receptorski tipovi su nađeni u 10-100 puta višim nivoima od D3-5 tipova.[3]
D1-slična familija[uredi | uredi kod]
- D1 je kodiran genom dopaminskog receptora D1 (DRD1).
- D5 je kodiran genom dopaminskog receptora D5 (DRD5).
D2-slična familija[uredi | uredi kod]
Aktivacija D2-slične familije receptora je spregnuta sa G proteinom Gαi, koji direktno inhibira formiranje cAMP putem inhibiranja enzima adenilat ciklaze.[4]
- D2 je kodiran genom dopaminskog receptora D2 (DRD2). Postoje dve forme: D2Sh (kratki) i D2Lh (dugački):
- D2Sh forma je presinaptički locirana. Ona ima modulatorne funkcije (regulacija neurotransmisije povratnim mehanizmom, čime se vrši uticaj na sintezu, čuvanje, i otpuštanje dopamina u sinaptički rascep).[5]
- D2Lh forma može da deluje kao klasični post-sinaptički receptor, i.e., prenosi informacije (u bilo pobuđivačkom ili inhibitornom maniru) ukoliko nije blokirana antagonistom ili parcijalnim agonistom.[5]
- D3 je kodiran genom dopaminskog receptora D3 (DRD3). Maksimalno izražavanje dopaminskog D3 receptora je primećeno u ostrvima Kaleha i nucleus accumbens.[6]
- D4 je kodiran genom dopaminskog receptora D4 (DRD4). Gen D4 receptora manifestuje polimorfizme koji se razlikuju u varijabilnom broju tandemskih ponavljanja prisutnih unutar kodirajuće sekvence eksona 3.[7] Neki od tih alela su povezani sa povećanom učestalošću određenih bolesti. Na primer, D4.7 aleli imaju uspostavljenu asocijaciju sa hiperkinetičkim poremećajem.[8][9][10]
Literatura[uredi | uredi kod]
- ↑ Girault J, Greengard P (2004). „The neurobiology of dopamine signaling”. Arch Neurol 61 (5): 641–4. DOI:10.1001/archneur.61.5.641. PMID 15148138.
- ↑ Contreras F, Fouillioux C, Bolívar A, Simonovis N, Hernández-Hernández R, Armas-Hernandez M, Velasco M (2002). „Dopamine, hypertension and obesity”. J Hum Hypertens 16 Suppl 1: S13–7. DOI:10.1038/sj.jhh.1001334. PMID 11986886.
- ↑ Hurley MJ, Jenner P (2006). „What has been learnt from study of dopamine receptors in Parkinson's disease?”. Pharmacol Ther. 111 (3): 715. DOI:10.1016/j.pharmthera.2005.12.001. PMID 16458973.
- ↑ Neves SR, Ram PT, Ravi Iyengar (May 2002). „G protein pathways”. Science (journal) 296 (5573): 1636–9. DOI:10.1126/science.1071550. PMID 12040175.
- ↑ 5,0 5,1 „Introduction to Neuroscience I - Google Books”.
- ↑ Suzuki M, Hurd YL, Sokoloff P, Schwartz JC, Sedvall G (January 1998). „D3 dopamine receptor mRNA is widely expressed in the human brain”. Brain Res. 779 (1-2): 58–74. DOI:10.1016/S0006-8993(97)01078-0. PMID 9473588.
- ↑ NCBI Database
- ↑ Manor I, Tyano S, Eisenberg J, Bachner-Melman R, Kotler M, Ebstein RP (2002). „The short DRD4 repeats confer risk to attention deficit hyperactivity disorder in a family-based design and impair performance on a continuous performance test (TOVA)”. Mol. Psychiatry 7 (7): 790–4. DOI:10.1038/sj.mp.4001078. PMID 12192625.
- ↑ Langley K, Marshall L, van den Bree M, Thomas H, Owen M, O'Donovan M, Thapar A (January 2004). „Association of the dopamine D4 receptor gene 7-repeat allele with neuropsychological test performance of children with ADHD”. Am J Psychiatry 161 (1): 133–8. DOI:10.1176/appi.ajp.161.1.133. PMID 14702261.
- ↑ Kustanovich V, Ishii J, Crawford L, Yang M, McGough JJ, McCracken JT, Smalley SL, Nelson SF (July 2004). „Transmission disequilibrium testing of dopamine-related candidate gene polymorphisms in ADHD: confirmation of association of ADHD with DRD4 and DRD5”. Mol. Psychiatry 9 (7): 711–7. DOI:10.1038/sj.mp.4001466. PMID 14699430.
Spoljašnje veze[uredi | uredi kod]
- „Dopamine Receptors”. IUPHAR Database of Receptors and Ion Channels. International Union of Basic and Clinical Pharmacology. Arhivirano iz originala na datum 2017-02-01.
- Dopaminski receptori: Reprezentativna familija metabotropnih receptora,
- Članci o dopaminskoj anatomiji