Dopaminski receptor

Izvor: Wikipedia

Dopaminski receptori su klasa metabotropnih G protein-spregnutih receptora koji su prominentni u centralnom nervnom sistemu (CNS) kičmenjaka. Neurotransmiter dopamin je primarni endogeni ligand za dopaminske receptore.

Dopaminski receptori učestvuju u mnoštvu neuroloških procesa, kao što su motivacija, zadovoljstvo, kognicija, memorija, učenje, fina motorna kontrola, kao i modulacija neuroendokrine signalizacije. Abnormalni prenos signala dopaminskih receptora i iregularna funkcija dopaminergičkih nerva su implicirane u više neuropsihijatrijkih poremećaja.[1] Iz tih razloga, dopaminski receptori su česta meta neuroloških lekova. Antipsihotici su često antagonisti dopamina, dok su psihostimulansi tipično indirektni agonisti dopaminskog receptora.

Tipovi dopaminskog receptora[uredi - уреди]

Postoji pet tipova dopaminskog receptora, D1, D2, D3, D4 i D5. Receptori D1 i D5 su članovi D1-slične familije dopaminskih receptora, dok su D2, D3 i D4 receptori članovi D2-slične familije. Postoji podaci koji sugerišu mogućnost postojanja D6 i D7 dopaminskih receptora, ali ti receptori nisu bili ubedljivo identifikovani.[2]

Na globalnom nivou, D1 receptori su široko izraženi u mozgu. D1-2 receptorski tipovi su nađeni u 10-100 puta višim nivoima od D3-5 tipova.[3]

D1-slična familija[uredi - уреди]

D2-slična familija[uredi - уреди]

Aktivacija D2-slične familije receptora je spregnuta sa G proteinom Gαi, koji direktno inhibira formiranje cAMP putem inhibiranja enzima adenilat ciklaze.[4]

  • D2 je kodiran genom dopaminskog receptora D2 (DRD2). Postoje dve forme: D2Sh (kratki) i D2Lh (dugački):
    • D2Sh forma je presinaptički locirana. Ona ima modulatorne funkcije (regulacija neurotransmisije povratnim mehanizmom, čime se vrši uticaj na sintezu, čuvanje, i otpuštanje dopamina u sinaptički rascep).[5]
    • D2Lh forma može da deluje kao klasični post-sinaptički receptor, i.e., prenosi informacije (u bilo pobuđivačkom ili inhibitornom maniru) ukoliko nije blokirana antagonistom ili parcijalnim agonistom.[5]

Literatura[uredi - уреди]

  1. Girault J, Greengard P (2004). "The neurobiology of dopamine signaling". Arch Neurol 61 (5): 641–4. doi:10.1001/archneur.61.5.641. PMID 15148138. 
  2. Contreras F, Fouillioux C, Bolívar A, Simonovis N, Hernández-Hernández R, Armas-Hernandez M, Velasco M (2002). "Dopamine, hypertension and obesity". J Hum Hypertens. 16 Suppl 1: S13–7. doi:10.1038/sj.jhh.1001334. PMID 11986886. 
  3. Hurley MJ, Jenner P (2006). "What has been learnt from study of dopamine receptors in Parkinson's disease?". Pharmacol Ther. 111 (3): 715. doi:10.1016/j.pharmthera.2005.12.001. PMID 16458973. 
  4. Neves SR, Ram PT, Ravi Iyengar (May 2002). "G protein pathways". Science (journal) 296 (5573): 1636–9. doi:10.1126/science.1071550. PMID 12040175. 
  5. 5.0 5.1 "Introduction to Neuroscience I - Google Books". http://books.google.com/books?id=WvZdAPW4qcYC&pg=PA90&lpg=PA90&dq=D2Sh%27+form+is+pre-synaptically+situated&source=bl&ots=6Y1lvb94zB&sig=bbADq4wpv5hM0MCG-yy4E87HYBE&hl=en&ei=MqpaTdKJHMXflgeh3YSjDQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=2&ved=0CCAQ6AEwAQ#v=onepage&q=D2Sh%27%20form%20is%20pre-synaptically%20situated&f=false. 
  6. Suzuki M, Hurd YL, Sokoloff P, Schwartz JC, Sedvall G (January 1998). "D3 dopamine receptor mRNA is widely expressed in the human brain". Brain Res. 779 (1-2): 58–74. doi:10.1016/S0006-8993(97)01078-0. PMID 9473588. 
  7. NCBI Database
  8. Manor I, Tyano S, Eisenberg J, Bachner-Melman R, Kotler M, Ebstein RP (2002). "The short DRD4 repeats confer risk to attention deficit hyperactivity disorder in a family-based design and impair performance on a continuous performance test (TOVA)". Mol. Psychiatry 7 (7): 790–4. doi:10.1038/sj.mp.4001078. PMID 12192625. 
  9. Langley K, Marshall L, van den Bree M, Thomas H, Owen M, O'Donovan M, Thapar A (January 2004). "Association of the dopamine D4 receptor gene 7-repeat allele with neuropsychological test performance of children with ADHD". Am J Psychiatry 161 (1): 133–8. doi:10.1176/appi.ajp.161.1.133. PMID 14702261. 
  10. Kustanovich V, Ishii J, Crawford L, Yang M, McGough JJ, McCracken JT, Smalley SL, Nelson SF (July 2004). "Transmission disequilibrium testing of dopamine-related candidate gene polymorphisms in ADHD: confirmation of association of ADHD with DRD4 and DRD5". Mol. Psychiatry 9 (7): 711–7. doi:10.1038/sj.mp.4001466. PMID 14699430. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]