Opioidni receptor

Izvor: Wikipedia
GPCR
4DJH.png
Dimerna struktura ljudskog k opioidnog G protein spregnutog receptora u kompleksu sa JDTic[1]
Identifikatori
Simbol 7tm_1
Pfam PF00001
InterPro IPR000276
PROSITE PDOC00210

Opioidni receptori su grupa G protein-spregnutih receptora sa opioidima kao ligandima. Endogeni opioidi su dinorfini, enkefalini, endorfini, endomorfini i nociceptin. Opioidni receptori su ~40% identični sa somatostatinskim receptorima (SSTR).

Otkriće[uredi - уреди]

Sredinom 1960-tih, postalo je očevidno iz farmakoloških studija da opijatni lekovi deluju na specifičnim receptorskim mestima, i da je verovatno da postoji više takvih mesta.[2] Ti receptori su prvo identifikovani kao specifični molekuli putem upotrebe studija vezivanja liganda, u kojima je za opijate obeležene sa radioizotopima nađeno da se vezuju za moždane membranske homogenate. Prva takva studija je objavljena 1971, koristeći 3H-levorfanol.[3] Kandas Pert i Solomon H. Snider su 1973. objavili prvu detaljnu studiju μ opioidnog receptora, koristeći 3H-nalokson.[4] Ta studija se smatra prvim definitivnom potvrdom postojanja opioidnog receptora, mada su dve druge studije objavljene kratko posle toga.[5][6]

Prečišćavanje[uredi - уреди]

Prečišćavanje receptora je proizvelo dodatne potvrde o njegovom postojanju. Prvi pokušaj da se prečisti receptor se sastojao od upotrebe novog antagonista opioidnog receptora, hlornaltreksamina, za koji je bilo pokazano da se vezuje za opioidni receptor.[7] Karuso et al.[8] su 1980. prečistili deterdžentom-ekstraktovanu komponentu membrane mozga pacova koja se ispira sa specifično vezanim 3H-hlornaltreksaminom.

Glavni podtipovi[uredi - уреди]

Postoje četiri glavna podtipa opioidnog receptora:[9]

Receptor Podtipovi Lokacija[10] Funkcija [10]
delta (δ)
OP1 (I)
δ1, δ2
kapa (κ)
OP2 (I)
κ1, κ2, κ3
Mi (μ)
OP3 (I)
μ1, μ2, μ3 μ1:

μ2:

μ3:

  • nepoznato
Nociceptinski
receptor
OP4
ORL1
  • anksioznost
  • depresija
  • apetit
  • razvoj tolerancije na μ agoniste

(I). Ime je bazirano na redosledu otkrivanja.

Vidi još[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. Huixian Wu, Daniel Wacker, Mauro Mileni, Vsevolod Katritch, GyeWon Han, Eyal Vardy, Wei Liu, Aaron A. Thompson, Xi-Ping Huang, F. Ivy Carroll, S. Wayne Mascarella, Richard B. Westkaemper, Philip D. Mosier, Bryan L. Roth, Vadim Cherezov & Raymond C. Stevens (2012). "Structure of the human k-opioid receptor in complex with JDTic". Nature. doi:10.1038/nature10939. 
  2. Martin WR (December 1967). "Opioid antagonists". Pharmacol. Rev. 19 (4): 463–521. PMID 4867058. 
  3. Goldstein A, Lowney LI, Pal BK (August 1971). "Stereospecific and nonspecific interactions of the morphine congener levorphanol in subcellular fractions of mouse brain". Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 68 (8): 1742–7. doi:10.1073/pnas.68.8.1742. PMC 389284. PMID 5288759. 
  4. Pert CB, Snyder SH (March 1973). "Opiate receptor: demonstration in nervous tissue". Science (journal) 179 (77): 1011–4. doi:10.1126/science.179.4077.1011. PMID 4687585. 
  5. Terenius L (1973). "Stereospecific interaction between narcotic analgesics and a synaptic plasm a membrane fraction of rat cerebral cortex". Acta Pharmacol. Toxicol. (Copenh.) 32 (3): 317–20. PMID 4801733. 
  6. Simon EJ, Hiller JM, Edelman I (July 1973). "Stereospecific binding of the potent narcotic analgesic (3H) Etorphine to rat-brain homogenate". Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 70 (7): 1947–9. doi:10.1073/pnas.70.7.1947. PMC 433639. PMID 4516196. 
  7. Caruso TP, AE Takemori, DL Larson, PS Portoghese (April 1979). "Chloroxymorphamine, an opioid receptor site-directed alkylating agent having narcotic agonist activity". Science 204 (4390): 316–8. doi:10.1126/science.86208. PMID 86208. 
  8. Caruso TP, DL Larson, PS Portoghese, AE Takemori (December 1980). "Isolation of selective 3H-chlornaltrexamine-bound complexes, possible opioid receptor components in brains of mice.". Life Sciences 27 (22): 2063–9. doi:10.1016/0024-3205(80)90485-3. PMID 6259471. 
  9. Corbett AD, Henderson G, McKnight AT, Paterson SJ (2006). "75 years of opioid research: the exciting but vain quest for the Holy Grail". Br. J. Pharmacol. 147 Suppl 1: S153–62. doi:10.1038/sj.bjp.0706435. PMC 1760732. PMID 16402099. 
  10. 10.0 10.1 Fine, Perry G.; Russell K. Portenoy (2004). "Chapter 2: The Endogenous Opioid System". A Clinical Guide to Opioid Analgesia. McGraw Hill. http://www.stoppain.org/pcd/_pdf/OpioidChapter2.pdf. 

Literatura[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]