Metilendioksimetamfetamin

Izvor: Wikipedia
MDMA
(IUPAC) ime
(RS)-1-(benzo[d][1,3]dioksol-5-il)-N-metilpropan-2-amin
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj 69610-10-2
ATC kod nije dodeljen
PubChem[1][2] 1615
ChemSpider[3] 1556
Hemijski podaci
Formula C11H15NO2 
Mol. masa 193,25 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Sinonimi (±)-1,3-benzodioksolil-N-metil-2-propanamin;
(±)-3,4-metilendioksi-N-metil-α-metil-2-fenetilamin;
DL-3,4-metilendioksi-N-metilamfetamin;
metilenedioksimetamfetamin
Fizički podaci
Tačka ključanja 100-110 °C (-66 °F)
Farmakokinetički podaci
Metabolizam Hepatički, putem CYP450 enzima, posebno CYP2D6
Poluvreme eliminacije 6–10 (mada je trajanje dejsva tipično 3–5 sati)
Izlučivanje Renalno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća  ?
Pravni status Zabranjena supstanca (S9) (AU) Schedule III (CA) CD Lic (UK) ? (SAD)
Način primene Oralno, subligualno, insuflaciono, inhalaciono, injekcije,[4] rektalno
Ekstazi
Ekstazi se najčešće pojavljuje u formi tableta.

MDMA (Ekstazi, u slengu „ekser“) je sintetička, psihoaktivna droga, derivat amfetamina, poznat još i kao MDMA (metilendioksimetamfetamin). Spada u jače psihoaktivne droge a delovanje je slično dopingu u sportu. Uzima se oralno u obliku tableta. Doza od 75 do 100 mg počinje delovati nakon 20 do 40 minuta, a deluje više sati.

Simptomi su proširene zenice, kočenje i drhtanje vilice i zuba, porast krvnog pritiska, ubrzani rad srca, gubitak apetita i velika izdržljivost bez znakova umora. Ekstazi pojačava percepciju okoline, a nakon prekida su mogući flešbekovi. Nakon popuštanja delovanja droge moguća je depresija, umor i iscrpljenost.

Popularnost[uredi - уреди]

Iako sintetizovan 1912. godine ekstazi se smatra novom drogom.[5] Često je korišćen u grupacijama koje slušaju određenu vrstu muzike, danas najčešće elektronske (rejv, tehno itd.). Psihedelične droge šezdesetih koje si promovisale „spiritualnost“ i „spajanje s univerzumom“, zabranjene su 1970. godine.

Ekstazi ima potencijalne psihostimulativne i psihodelične supstance. Godine 1985. ekstazi je stavljen na listu sa drugim psihodelicima, uz naglašenu zabrinutost zbog njegove nemedicinske upotrebe i „prenaglašene dobronamerne podrške i beskompromisnog prozelitizma“ koji se ispoljavaju epidemijskim širenjem ekstazija u populaciji dece i omladine.[6][7]

Štetne posledice[uredi - уреди]

Posledice predoziranja ekstazijem mogu biti smrtni ishodi, hiperpireksija (povećana temperatura), dehidracija (gubljenje tečnosti) i otkazivanje rada srca. Postoji i „prirodni“ ekstazi — tablete koje sadrže ginseng, kolu i neke prirodne energanse — do čije šire proizvodnje i upotrebe je već došlo.[8][9][10]

Mentalni poremećaji[uredi - уреди]

Po svom sastavu „ekstazi“ je sličan amfetaminu i meskalinu[11], pa su i dominantni farmakodinamski efekti stimulacija mentalne aktivnosti i iluziono - halucinatorne „kreacije“. Supstanca se brzo resorbuje, prelazi krvno - moždanu barijeru i deluje na centralni nervni sistem.

Na zapadu zloupotrebe ove supstance dostiže epidemijske razmere među tinejdžerima. Posledice zloupotrebe ove supstance su na nivou mentalnog funkcionisanja, telesnog zdravlja i poremećaja ličnosti. Reakcije su inividualne, a toksični efekti mogu biti ispoljeni i pri vrlo malim dozama. Među psihičkim simptomima dominiraju:

Toksične psihoze praćene su halucinacijama, paranoičnim ideacijama i paničnim strahom da su egzistencijalno ugroženi, samoubilačkim idejama i samoubistvima. Brojne su posledice na somatskom planu i zdravlje mladih osoba ozbiljno je ugroženo. Najčešći poremećaji su: zapaljenje jetre i bubrega, insuficijencija bubrega i srca, kardio - miopatije, vaskularna krvavljenja, razna nervna oboljenja (tikovi, poremećaji nalik na parkinsonizam), kao i konvulzije epileptičnog karaktera (kod osoba koja imaju ličnu ili porodičnu predispoziciju)[8].

Značajno je istaći i poremećaje ličnosti korisnika droge. Najčešće to su opsesivno- kompulzivni fenomeni, karakteristčni po prisilnim postupcima, kao i stereotipna ponašanja.

Poremećaji rasta[uredi - уреди]

Ekstazi deluje i na endokrini sistem, posebno na štitnu žlezdu i hormon rasta. Zabeleženi su slučajevi zastoja u razvoju u dece koja su koristila neke od od derivata amfetamina. Opisani su slučajevi dramatičnog propadanja mišićne mase.[15]

Smrtni ishodi takođe su zle posledice intoksinacije, posebno u slučajevima kada je droga uzeta u kombinaciji s alkoholom, ili sa lekovima koji smanjuju krvni pritisak, nekim antidepresivima i antimalarcima.

Akutne intoksinacije od straha do psihičkog sloma[uredi - уреди]

  • Akutna intoksinacija ekstazijem rezultat je prekoračenja doze u kratkom vremenskom intervalu. Manifestuje se somtaskim i psihičkim disfunkcijama. Prekomerne doze su smrtonosne[16][17].
  • Prolongirana intoksinacija posledica je hronične upotrebe ekstazija. Simpotmi variraju u intenzitetu : od blage disforije do paranoidne psihoze. Korisnik droge je euforičan, ali i zabrinut neprijatnim telesnim senzacijama, ili sumnjičav, ostećenog doživljavanja realnosti i okruženja kao ugrožavajućeg. Smanjenje sna i apetita su isto tako karakteristični simptomi.

Indukovana ekstazi (MDMA) ansioznost objašnjava se mogućnošću da ekstazi sadržaje nesvesnog dela psihe prenese u svest. Osoba nije u stanju da integriše nesvesne i emocionalno bogate informacije. Akutna intoksinacija malom dozom supstance (50 - 150 mg) praćena je blagom anksioznošću, zebnjom, nervozom, griženjem vilice, a iščekivanje posebnih doživljaja može izazvati stanje straha. Intoksiciranog treba umiriti blagim nastupom, podrškom i uveravanjem da je to prolazni efekat unesene droge.

  • Akutna intoksinacija srednje velikim dozama (250 - 300 mg) karakteristična je po određenoj psihopatologiji i zavisi od kvaliteta tolerancije na unesenu psihostimulativnu supstancu.

Vizuelne „iskrivljenosti“ manifestuju se viđenjem svetlucavih i sjajnih predmeta, titrajućeg kretanja, geometrijski ulepšanih. Osoba je svesna efekta supstance i zahteva da ostane sama ili, pak, traži pomoć terapeuta. Osoba je uplašena i terapeut mora da raspolaže određenom veštinom da uspostavi komunikaciju. Nekad ispoljavaju naglašenu brigu o drugim osobama koje su takođe pod drogom, tvrdeći za sebe da su „haj“. Mogu se pojaviti paranoidne ideacije, snažna depresivnost, kao i iznenadne promene stanja svesti.

  • Akutna intoksinacija velikim dozama (300 - 400 mg) zavisi od prethodnih iskustava korisnika droge (upotreba stimulativnih i halucinogenih droga, PCP-a i sl. ), tolerancije i okruženja.

Dominiraju sledeći simptomi :

Hipertenzivne krize i srčane aritmije mogu ugroziti cerebrovaskularni sistem (mozak i moždane krvne sudove) i dovesti do pojave „sloga“ ili moždanih krvavljenja (hemoragija). Treba imati na umu da je intoksicirana osoba možda konzumirala i neke druge droge : kokain, amfetamine, marihuanu, alkohol...

Prolongirane intoksinacije gubitak mentalne bistrine[uredi - уреди]

Prolongirane intoksinacije s velikim dozama pogađaju čak i osobe sa naglašenom tolerancijom na ekstazi. Mlade osobe gutaju ogromne količine ove droge i dospevaju u stanje fizičke i psihičke iscrpljenosti.
Treba izdvojiti sledeće simptome:

  • promene raspoloženja
  • emocionalnu nestabilnost
  • anksioznost
  • depresivnost i
  • teže mentalne poremećaje tipa psihoza, koje u praćene paranoidnošću i nasilničkim ponašanjem.

Prolongirana intoksinacija malim dozama praćenja je blažom psihopatijom:

  • gubitak mentalne bistrine i pribranosti
  • mentalna konfuzija
  • neraspoloženje
  • gubitak motivacije
  • dezorijentacija zaboravnost i
  • oštećenje pamćenja.

Ukoliko osoba nastavi da koristi drogu, dolazi do gubitka apetita i nesanice.

Izvori[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. "Methylenedioxymethamphetamine (MDMA, ecstasy)". Drugs and Human Performance Fact Sheets.. National Highway Traffic Safety Administration. http://www.nhtsa.dot.gov/people/injury/research/job185drugs/methylenedioxymethamphetamine.htm. 
  5. Bernschneider-Reif S, Oxler F, Freudenmann RW (November 2006). "The Origin of MDMA ("Ecstasy")--Separating the Facts From the Myths.". Pharmazie 61 (11): 966–972. doi:10.1111/j.1360-0443.2006.01511.x. PMID 17152992. 
  6. 22nd report of the Expert Committee on Drug Dependence World Health Organization, 1985], Pristupljeno 11. 4. 2013.
  7. E for Ecstasy by Nicholas Saunders, Appendix 1: Reference Section. Ecstasy.org. Retrieved on 2011-06-11.
  8. 8.0 8.1 Liechti ME, Gamma A, Vollenweider FX (2001). "Gender Differences in the Subjective Effects of MDMA". Psychopharmacology 154 (2): 161–168. doi:10.1007/s002130000648. PMID 11314678. 
  9. Erowid (September 2001). Short-Term Side Effects of MDMA.
  10. Addiction (February 2011) "New study finds no cognitive impairment among ecstasy users"
  11. Hardman HF, Haavik CO, Seevers MH (1973). "Relationship of the Structure of Mescaline and Seven Analogs to Toxicity and Behavior in Five Species of Laboratory Animals". Toxicology Applied Pharmacology 25 (2): 299–309. doi:10.1016/S0041-008X(73)80016-X. PMID 4197635. 
  12. "Ecstasy basics". betweenthelines.net.au. http://www.betweenthelines.net.au/drug-facts/ecstasy-basics. pristupljeno 25. 5. 2010.. 
  13. "Ecstasy". betterhealth.vic.gov.au. http://www.betterhealth.vic.gov.au/bhcv2/bhcarticles.nsf/pages/Ecstasy. pristupljeno 25. 5. 2010.. 
  14. "MDMA Basics". erowid.org. http://www.erowid.org/chemicals/mdma/mdma_basics.shtml. pristupljeno 25. 5. 2010.. 
  15. 15.0 15.1 "Ecstasy: effects on the body". ydr.com.au. http://www.mydr.com.au/addictions/ecstasy-effects-on-the-body. pristupljeno 25. 5. 2010.. 
  16. Verheyden SL, Henry JA, Curran HV (2003). "Acute, sub-acute and long-term subjective consequences of 'ecstasy' (MDMA) consumption in 430 regular users". Hum Psychopharmacol 18 (7): 507–17. doi:10.1002/hup.529. PMID 14533132. 
  17. Verheyden SL, Maidment R, Curran HV (2003). "Quitting ecstasy: an investigation of why people stop taking the drug and their subsequent mental health". J. Psychopharmacol. (Oxford) 17 (4): 371–8. doi:10.1177/0269881103174014. PMID 14870948. 

Dodatna literatura[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]


Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).